I Australija mora da se prilagodi Trampovim hirovima

Međutim, iritantan tvit novog predsednika SAD Donalda Trampa koji se tiče Australije i navodi o njegovom neprijatnom telefonskom razgovoru sa australijskim premijerom Malkolmom Turnbulom ukazuju da je novi stanovnik Bele kuće promenio pravila igre čak i za najvernije američke saveznike, piše AP.

Australijski premijer je bio prinuđen da brani odanost svoje zemlje Sjedinjenim Državama nakon što je Vašington post objavio u četvrtak članak u kojem se navode detalji prvog telefonskog razgovora australijskog lidera s Trampom od kada je on u januaru preuzeo predsedničku dužnost, a koji je po svemu sudeći prošao u napetoj atmosferi. Prema pisanju Vašington posta, Tramp je ljutitim tonom govorio o sporazumu koji su australijske vlasti uspostavile sa administracijom Baraka Obama, a koji nalaže da se grupa pretežno muslimanskih izbeglica koje je Australija odbacila naseli u Sjedinjenim Državama. Tramp je rekao da je to „najgori sporazum do sada“ i optužio Turnbula da nastoji da izveze „nove bostonske bombaše“, aludirajući na Tamerlana i DŽohara Carnaeva, američke državljane rodom iz Kirgistana koji su aktivirali eksploziv na bostonskom maratonu 2013.

Iako Turnbul nije potvrdio pisanje Vašington posta, piše AP, nije ga ni negirao, osim što je otkrio samo jedan detalj, a to je da mu je Tramp spustio slušalicu. Australijski premijer je naglasio da su veze njegove zemlje sa Sjedinjenim Državama i dalje jake, te da je sporazum o izbeglicama sa SAD i dalje na snazi. Ipak, Tramp je ubrzo nakon toga žestoko kritikovao sporazum na Tviteru. „Da li možete da verujete? Obamina administracija je pristala da prihvati hiljade nelegalnih imigranata iz Australije. Zašto? Proučiću glupi sporazum!“ poručio je Tramp.

Australijanci, koji su se davno navikli na prijateljske odnose sa SAD, šokirani su novonastalom situacijom. AP podseća da između lidera dve države nije bilo takvih trzavica još od Vijetnamskog rata, kada je tadašnji australijski premijer Gof Vitlem izrazio negodovanje zbog niza bombardovanja, koja je odobrio tadašnji američki predsednik Ričard Nikson.

„Ne možete da ne razmišljate kakva se poruka time šalje svetskim liderima, a to je da morate da budete veoma, veoma pažljivi kada radite sa ovom administracijom, naročito s predsednikom i s ljudima oko njega. A to ne može da ne unese hladnoću u odnose između dva saveznika“, rekao je AP-u Sajmon DŽekmen, izvršni direktor Centra za američke studije u Sidneju.

Australija je jedan od najjačih saveznika SAD. Ona se zajedno sa SAD borila u svim većim sukobima nakon Prvog svetskog rata, uključujući Korejski rat, Vijetnamski rat i u novije vreme u ratovima na Bliskom istoku. Australija je takođe u programu sa SAD za razmenu obaveštajnih podataka „Petoro očiju“, zajedno s Kanadom, Britanijom i Novim Zelandom.

Iako samo nekolicina smatra da će zbog razmirica u vezi sa sporazumom o izbeglicama odnosi dve države biti trajno narušeni, AP ocenjuje da će ova situacija izazvati promene kada je reč o pristupu američkih saveznika poslovanju sa Vašingtonom. Norman Abdžorensen, politički analitičar sa Australijskog nacionalnog univerziteta, smatra da postoji mogućnost da je reakcija bivšeg biznismena koji se pretvorio u predsednika pregovaračka taktika, koju poznaje iz vremena kada se bavio nekretninama.

Prema njegovim rečima, možda će biti potrebno da Australija tu taktiku prihvati, sviđalo joj se to ili ne. „To je način poslovanja – Australija će morati da mu se prilagodi. Korekcija definitivno neće biti na drugoj strani. Vetrovi se značajno menjaju“, rekao je Abdžorensen. On je, međutim, ukazao da će političari možda moći da se prilagode Trampovim hirovima, ali da australijska javnost možda neće biti sklona praštanjima. „LJudi će čitati ovo i razmišljati ‘Čekajte malo, ovo je nešto malo drugačije. Zar nas ne voli? Šta se promenilo? To će možda rezultirati postepenim preispitivanjem odnosa, definitivno na nivou naroda“, rekao je Abdžorensen.