I Francuzi hoće reformu parlamenta

Vals je juče izazvao brojne, pretežno pozitivne ali i cinične reakcije, obećanjem da će, čim i ako postane francuski predsednik, pokrenuti postupak za brisanje stava tri člana 49 Ustava Francuske, koji je sam koristio više nego ijedan premijer pre njega. Tim članom je omogućeno da francuski premijer preuzme odgovornost za predloženi zakon i da taj zakon stupi na snagu bez glasanja u parlamentu. Tokom jednog parlamentarnog mandata, premijer ovu mogućnost može da koristi samo dva puta. Vals je mogućnost iskoristio između ostalog i da bi na snagu stupio Zakon o radu koji je izazvao masovne demonstracije širom Francuske i za koji Vals nije mogao da obezbedi dovoljan broj glasova ni među poslanicima svoje Socijalističke partije.

Sada Vals obećava da će „jasno i jednostavno“ brisanje toga člana obezbediti bilo redovnom parlamentarnom procedurom, bilo pozivanjem francuskog naroda da o tome odluči na referendumu. Vals je, gostujući u emisiji France Inter, ocenio da je taj član Ustava Francuske „prevaziđen“ i deluje „brutalan“, a referendum je ocenio kao „bez sumnje najbolje rešenje“ na putu obećane „renesanse demokratije“. Sporni član ubuduće bi bio primenjivan samo kod „budžetskih pitanja“.

Sem brisanja stava 3 člana 49 Ustava Francuske, Vals je najavio da će sa funkcije predsednika, ako bude izabran, pokrenuti postupak za reformu oba doma francuskog parlamenta. Kako je najavio, predložiće da se pravo jedne ličnosti ograniči na tri uzastopna poslanička mandata, ali i da se smanji broj poslanika i to u oba doma francuskog parlamenta. Vezana za ukidanje stava 3 člana 49 Ustava, ova bi reforma na referendumu imala više šansi od reforme italijanskog parlamenta koja je odbijena na narodnom referendumu zbog čega je italijanski premijer Mateo Renci podneo ostavku. Parlament Francuske ima ukupno 925 poslanika – 577 u Narodnoj skupštini i 348 u Senatu.

 Manuel Vals će se na prethodnim izborima, koje 22. januara organizuje Socijalistička partija, boriti za poziciju kandidata francuske levice na predstojećim predsedničkim izborima. Da bi se toj ambiciji posvetio on je podneo ostavku na mesto francuskog premijera, a pošto je aktuelni francuski predsednik Fransoa Oland objavio da se po drugi put za tu funkciju neće kandidovati čime je svoj petogodišnji mandat praktično priznao za neuspešan. Na tim prethodnim izborima učestvovaće još dva bivša ministra iz Valsove vlade, a za individualnu kandidaturu odlučio se i treći – bivši ministar industrije Emanuel Makron. Rok za prijavljivanje kandidata za izbore levice istekao je juče.

Kandidati francuske desnice na predsedničkim izborima već su poznati: desni centar će predstavljati Fransoa Fijon, lider partije Republikanci, a desnu desnicu Marin le Pen, liderka Nacionalnog fronta.

I desnica hoće manji parlament

I nedavno izabrani kandidat desnog centra za predsednika Francuske Fransoa Fijon među svoja je važna reformska obećanja uvrstio i reformu parlamenta. On je takođe obećao značajno smanjivanje broja poslanika u oba parlamentarna doma.