I Marović protiv Đukanovića

Pojedine partije i koalicije insistirale su i na temama u vezi sa kriminalom i korupcijom. Ipak, prvo pojavljivanje u javnosti nakon pet godina bivšeg visokog državnog zvaničnika Crne Gore i državne zajednice Srbija i Crna Gora i bivšeg funkcionera Demokratske partije socijalista obeležava završnicu kampanje.

Pojavljivanje Svetozara Marovića u finišu kampanje je očekivano, kaže za Danas Boris Marić, izvršni direktor crnogorskog Centra za građanske slobode. Iznenađenja nema, kaže Marić jer „Marović ima nekoliko motiva da iznese svoj stav“.

„Prvo, on u kontinuitetu ima dobar odnos sa crkvom i ima potrebu da brani stavove crkve. Poraz Đukanovića na izborima procenjuje kao potrebu da popravi svoju poziciju“.

Kako navodi naš sagovornik, Marović smatra „da mora da se bori i da treba da potvrdi svoj nekadašnji politički kapacitet i sposobnost. Jednostavno, Marović je sada protiv Đukanovića. Šta su dodatni motivi ne znam, ali lični nesporno postoje“.

Mustafa Canka, slobodni novinar iz Ulcinja, za Danas podseća da je Svetozar Marović godinama bio najbliži saradnik Mila Đukanovića. Posebno je u vreme izbora to dolazilo do izražaja kada je, kako kaže Canka, „on majstorski odrađivao kolebljive na terenu i davao boju i ton stranačkoj propagandi DPS-a, partiji kojoj je upravo on dao ime“.

Marović odlično zna, tvrdi naš sagovornik, „da se sada u Crnoj Gori svaka reč filigrantski meri i premerava“.

„Dakle, isuviše je taj Grbljanin pametan, iako vidno oronuo i ostario, da bi se istrčavao u ovako delikatnoj situaciji“.

„Ali, oni koji su ga naterali da se sada oglasi u svojoj ogromnoj želji da napakoste Đukanoviću“, ukazuje Canka, „su predvideli Marovićevu sklonost verbalnom žongliranju“.

„Sudeći prema reakcijama prije svega njihovih pristalica ovaj napor im se izjalovio i urodio suprotnim efektom od onoga što su zamislili i planirali“, zaključuje naš sagovornik.

„Zašto je sve ovo moralo da mi se desi? Da li sam ja zaista taj prvi, najveći kriminalac u Crnoj Gori? Da li sam ja taj koji je pokrao milione, koji ima hotele, koji ima banke, akcije, hidroelektrane, da li sam ja taj koji ima nepokretnosti u milionskim vrijednostima? Mom sinu su oduzeli stan u kom je živio i više nema gdje da živi“, izjavio je u ponedeljak Svetozar Marović.

Naveo je da je pravni akt sličan Zakonu o slobodi veroispovesti planiran i ranije, ali da je povučen kada su se protiv njega pobunili on i bivši predsednik Crne Gore Filip Vujanović.

Marović je kazao da je SPC kanonska crkva u Crnoj Gori i da je Mitropolija crnogorsko-primorska simbol države.

Ima mišljenja da se ova kampanja suštinski ne razlikuje od prethodnih.

Kako kaže Jovana Marović, izvršna direktorka Politikon mreže, sama činjenica da identitetska pitanja još dominiraju u objavama je pokazatelj da političke partije u Crnoj Gori, „iznova padaju“ na testu zrelosti, prenosi agencija Mina.

Ona smatra da se nije promenilo agitovanje na terenu, razni pritisci na birače, odsustvo reakcije ili usporeno reagovanje Agencije za sprečavanje korupcije i drugih državnih organa na navode o zloupotrebama.

Intenzivno korišćenje društvenih mreža karakteristika je ove kampanje, kaže Jovana Marović, navodeći da je to najlakši i najkorišćeniji instrument za slanje negativnih poruka.

„Ova kampanja se može okarakterisati kao negativna. Opozicija velikim dijelom vodi negativnu kampanju, u čijem središtu je kritika vlasti. DPS je jedina od svih partija i koalicija imala više negativnih nego pozitivnih ili neutralnih medijskih objava, kako je pokazalo istraživanje Centra za građansko obrazovanje“, rekla je Marović.

Neizvesno, po anketama

Prema istraživanju Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM), od početka avgusta, rejting prijavljenih lista ukazuje na neizvestan ishod. Lista „Odlučno za Crnu Goru, DPS-Milo Đukanović“ bi, prema tim projekcijama, osvojila 35,3 odsto podrške građana, liste opozicionih koalicija „Za budućnost Crne Gore“ – 24,7, i „Mir je naša nacija“ – 16,5. Sledi treća opoziciona lista „Crno na bijelo“ sa 6,6, „Mi odlučujemo dosljedno – Ivan Brajović“ sa 5,3, „Ispravno – Rafet Husović“ sa 4,8, „Jaka Crna Gora“ 4,2 odsto podrške, „Albanska lista Genci Nimanbegu – Nik Đeljošaj“ 1,9 odsto i „Hrvatska reformska stranka Crne Gore- HRS“ 0,3. U odnosu na decembar prošle godine, istraživanje CEDEM-a beleži pad poverenja crnogorskih građana u sve institucije.