I Nemačka priznala Gvaida

Time se Nemačka pridružila Španiji, Britaniji, Francuskoj, Švedskoj, Austriji, Danskoj i Litvaniji u priznavanju Huana Gvaida kao prelaznog predsednika Venecuele, koji ima i podršku SAD, kao i većine južnoameričkih zemalja.

„Gvaido je osoba sa kojom sada razgovaramo i očekujemo da što pre započne izborni proces“, dodala je Merkel tokom posete Tokiju.

I Holandija i Austrija pridružile su se drugim evropskim zemljama u toj odluci.

Šef holandske diplomatije Stef Blok tvitovao je da Holandija želi da se „sloboda i demokratija što pre vrate u Venecuelu“.

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc je u tvitu na španskom uputio punu podršku Gvaidu u naporima da ponovo uspostavi demokratiju u Venecueli.

Velika Britanija pridružila se ranije danas evropskim zemljama koje su priznale lidera opozicije Venecuele kao prelaznog šefa te države do održavanja novih izbora.

Šef britanske diplomatije Džeremi Hant napisao je na Tviteru da predsednik Venecuele Nikolas Maduro nije raspisao predsedničke izbore u roku od osam dana, koji mu je dat.

„Britanija zajedno sa evropskim saveznicima priznaje Gvaida kao prelaznog ustavnog predsednika do održavanja kredibilnih izbora. Nadajmo se da nas to približava okončanju humanitarne krize“, naveo je Hant.

I Španija, Francuska i Švedska priznale su danas Gvaida kao privremenog predsednika i pozvale na održavanje prevremenih predsedničkih izbora.

Španski premijer Pedro Sančes rekao je novinarima u Madridu da Španija „radi na povratku pune demorkatije u Venecuelu“ što podrazumeva „ljudska prava, izbore i nepostojanje političkih zatvorenika“.

Šef francuske diplomatije Žan-Iv Le Drian pozvao je Gvaida da raspiše prevremene predsedničke izbore koji će „omogućiti da se kriza u Venecueli okonča na miran način“.

Švedska ministarka spoljnih poslova Margot Valstrom rekla je za SVT da izbori na kojima je Maduro došao na vlast „nisu bili slobodni ni pošteni“.

Gvaida je kao „legitimnog vršioca dužnosti predsednika“ Venecuele 31. januara priznao i Evropski parlament koji je pozvao sve članice EU da učine isto usvajanjem „čvrstog i jedinstvenog stava“.

To priznanje samoproglašenog prelaznog predsednika važiće „do održavanja slobodnih, transparentnih i kredibilnih izbora s ciljem ponovnog uspostavljanja demokratije“, naveli su evroposlanici u rezoluciji usvojenoj velikom većinom glasova, na predlog najvećih grupacija u EP.

Nakon što se Gvaido proglasio za privremenog predsednika Venecuele 23. januara, Maduro je rekao da bi prevremeni parlamentarni izbori mogli da budu održani ali je isključio mogućnost prevremenih predsedničkih izbora.

Poslednje predsedničke izbore opozicija je bojkotovala i osporila rezultate. Maduro je pobedio i zvanično preuzeo dužnost 10. januara 2019.

U intervjuu za špansku TV Seksta Maduro je sinoć ponovio da ne prihvata ničije ultimatume.

Gvaida je kao prelaznog predsednia Venecuele podržala i administracija predsednika SAD Donalda Trampa i veliki broj latinoamerilkih zemalja.

Kremlj je osudio „uplitanje“ Evropljana u unutrašnju politiku Venecuele.