„I ruske i srpske vlasti tumače proteste u Beogradu jednako, šta je sledeće?“: Evropska pravda o postizbornim događajima u Srbiji

I ruske i srpske vlasti tumače proteste u Beogradu kao pokušaj zapadnih zemalja da „organizuju Majdan“, ocenjuje se.

Mitinzi opozicije u Beogradu traju više od nedelju dana, izazvani rezultatima parlamentarnih i lokalnih izbora 17. decembra.

Nasuprot anketama, podseća Evropska pravda, politička snaga koju predvodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Srpska napredna stranka (SNP), uspela je da poboljša rezultate i povrati većinu u parlamentu.

Zauzeli su prvo mesto na izborima za Gradsko veće Beograda. Nije bila tajna da su to postigli dovodeći veliki broj birača sa Kosova i Republike Srpske (entitet Bosne i Hercegovine).

Rezultat za prozapadnu opoziciju iz bloka „Srbija protiv nasilja“ bio je, očekivano, manji od 23 odsto. Iako je poboljšan u odnosu na prethodne izbore, bio je očigledno niži od prognoza sociologa.

Nije iznenađujuće što opozicioni lideri Marinika Tepić i Miroslav Aleksić nisu našli ništa bolje nego da proglase štrajk glađu, zahtevajući ponovno glasanje u prestonici.

Uprkos slabosti opozicije, protestna osećanja u Srbiji pokazala su se dovoljno snažnim da skupove učine svakodnevnim i privuku hiljade učesnika.

Dok su se posmatrači OEBS-a, uprkos dokumentovanim kršenjima, uzdržali od govora o izbornoj prevari, lideri EU su se uglavnom uzdržali od čestitki Vučiću.

Vučiću je u ovoj situaciji preko potrebno da diskredituje protest, akcije opozicije koje bi dale osnov za primenu sile. I 24. decembra ukazala se takva prilika.

Prema navodima srpske opozicije, nasilje su inicirali fudbalski navijači povezani sa Vladom Srbije. Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas tvrdi da su identifikovani pokretači napada na zgrade Vlade.

Reč je o navijačima iz grupe koju vodi Đorđe Prelić (sadašnji vođa ove grupe trenutno je na izdržavanju kazne zbog ubistva francuskog navijača). U noći 25. decembra niko od članova ove grupe nije uhapšen.

Umesto toga, srpske vlasti su odmah najavile sprečavanje pokušaja državnog udara.

Ovu verziju Vučić je izneo tokom prepodnevnog sastanka sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan-Harčenkom. Premijerka Ana Brnabić lično je komunicirala sa zapadnim diplomatama kako bi ih obavestila o informacijama koje su dale ruske tajne službe, ali one navodno tu informaciju nisu shvatile ozbiljno.

„Imali smo informacije od službi koje su nas na to upozoravale. Pre svega, tu informaciju nam je dala ruska tajna služba, ali su nas predstavnici zapadnih zemalja optužili za širenje dezinformacija i da je to besmislica.

Smejali su se, a kako je rekao predsednik neki su to shvatili ozbiljno, neki su hteli da pomognu, a mnogi su znali i nisu hteli da pomognu“, rekla je Branbić.

Ipak, protesti u Beogradu nastavljeni su već sledećeg dana. Marširajući do policijske stanice u kojoj su pritvoreni 24. decembra, demonstranti su održali još jedan skup ispred Centralne izborne komisije.

Veliki miting planiran je za 30. decembar, tokom kojeg će opozicija odrediti svoje dalje korake. Neke promene se, međutim, već vide. Opozicija je pojačala svoje zahteve. Sada traže nove izbore ne samo u Beogradu već i širom zemlje.

Ima li šanse za uspeh protesta u Beogradu? Da, ali nije velika verovatnoća.

Protesti, s druge strane, mogu dovesti do povećane zavisnosti srpske vlade od Rusije, napominje Evropska pravda ukazujući da je Viktor Medvedčuk postao aktivan na srpskom ‘frontu’.