I Zapadni Balkan na strateškoj mapi NATO

Lideri su izrazili spremnost da se suprotstave agresiji Rusije, uz kontinuiranu diplomatsku, ekonomsku i vojnu podršku Ukrajini. Među najvažnijim odlukama bila je ona postignuta među Turskom, Finskom i Švedskom. Ankara je povukla svoje prigovore na pristupanje ovih država Alijansi i dozvolila NATO-u da započne proces njihovog pristupanja, piše u analizi zamita European Western Balkans.

Kao rezultat ovonedeljnog samita NATO-a, usvojen je novi Strateški koncept kojim se Rusija definiše kao „najznačajnija i direktna pretnja bezbednosti, miru i stabilnosti saveznika. U evroatlantskoj oblasti, „NATO je obećao da će braniti svaki deo teritorije svojih članica od Rusije, preduzimajući značajne korake da odvrati moguće napade“.

Alijansa je istakla da su Zapadni Balkan i region Crnog mora od strateškog značaja i da će nastaviti da podržava evroatlantske aspiracije zainteresovanih zemalja na ovim prostorima.

„Pojačaćemo napore kako bismo učvrstili njihove kapacitete za bavljenje različitim pretnjama i izazovima sa kojima se suočavaju i unapredićemo njihovu otpornost na maligno mešanje i prinudu trećih strana. Radićemo sa partnerima na rešavanju zajedničkih bezbednosnih pretnji i izazova u regionima od strateškog interesa za Alijansu, uključujući Bliski istok, Severnu Afriku i regione Sahela“, navodi se u dokumentu.

Bosna i Hercegovina na dnevnom redu lidera NATO-a

Strateški koncept NATO-a 2022 naglašava da će NATO nastaviti da razvija svoje partnerstvo sa Bosnom i Hercegovinom. Tokom samita, premijer Velike Britanije Boris Džonson najavio je da će Ujedinjeno Kraljevstvo poslati vojne specijaliste u Bosnu i Hercegovinu da ojačaju misiju NATO-a i stabilnost i bezbednost u toj zemlji.

Rekao je da je cilj da se ojača štab NATO-a i sposobnost BiH da se odupre malignim uticajima i blokira pokušaje podrivanja demokratije u ovoj zemlji i regionu.

„Ne možemo dozvoliti da Zapadni Balkan postane još jedno igralište za pogubne težnje Vladimira Putina“, rekao je Džonson, prenosi Balkan Insight.

Smatra se da se BiH suočava sa najvećom pretnjom postojanju u posleratnom periodu, a secesionistički lideri aktivno rade na stvaranju nestabilnosti koju podržava Moskva kao deo ruskog plana da podriva stabilnost i evroatlantske integracije u regionu.

Ova odluka Ujedinjenog Kraljevstva doneta je poslednjeg dana samita NATO-a u Madridu, gde su učestvovali i predstavnici BiH. U februaru 2021. godine Veće ministara Bosne i Hercegovine, državna vlada, učinila je značajne korake na putu evroatlantskih integracija, usvojivši Program reformi za NATO i formirajući Komisiju za saradnju sa Alijansom.

Tokom samita, slovenački premijer je upozorio NATO da ne previdi Zapadni Balkan s obzirom da jača prisustvo na svom istočnom krilu kao deo novog stava odvraćanja i odbrane.

Prema rečima slovenačkog premijera Roberta Goloba, njegova zemlja je stoga spremna da „deluje prvenstveno tamo gde može najviše da doprinese“.

„Verujem da jedan slovenački vojnik na Zapadnom Balkanu doprinosi znatno više od istog tog vojnika u regionu koji on ne poznaje tako dobro“, rekao je Golob, prenosi Slovenia Times.

Rama pozvao da se uspostavi vojna pomorska baza u Draču

Samitu NATO-a prisustvovali su i lideri zemalja članica iz regiona – Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore.

Premijer Albanije Edi Rama ponovio je zahtev za prijem Kosova u Partnerstvo za mir, navodeći da je NATO vezan za Kosovo. Rama je napomenuo da, iako nisu sve zemlje priznale Kosovo, nije „uobičajeno vreme“ i da su potrebne vanredne akcije u politici i donošenju odluka.

Rama je u Madridu pozvao NATO da uspostavi vojnu pomorsku bazu u novoj luci Drač, koja će biti izgrađena u Porto Romanu.

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović najavio je u četvrtak u Madridu da će Crna Gora “u kratkom roku” ratifikovati Pristupni protokol o pristupanju Švedske i Finske NATO-u.