Iako je dobio azil u Rusiji, Asadu se može suditi: Ovo su opcije

Izveštaji navode da je režim bivšeg predsednika Bašara al-Asada, koji je svrgnut s vlasti, odgovoran za njihovo mučenje i ubijanje, piše Al Jazeera Balkans.

Izveštaji ukazuju na to da se na području Al-Kutajfah, udaljenom 40 kilometara od Damaska, nalazi samo jedna od brojnih masovnih grobnica koje je bivši režim koristio godinama kako bi se rešio svojih protivnika.

Asad je takve aktivnosti provodio u okviru sistematske politike od 2011. godine, kada je izbila narodna revolucija sa zahtevom da se promeni režim u državi.

Lista optužbi

Osnovni korak u procesuiranju odgovornih za ove zločine jeste podnošenje odgovarajućih tužbi pred sudovima koji su nadležni za ispitivanje ovakvih povreda ljudskih prava, a potom i pokretanje istrage o zločinima koji im se stavljaju na teret.

Specijalna izvestiteljka UN-a za pitanja mučenja Alis Džil Edvards izjavila je da je svima poznato da je Asadov režim vršio torturu nad hiljadama zarobljenika i zatvorenika te kako su te metode uključivale elektrošokove i seksualne napade.

U intervjuu za Al Jazeeru Mubasher, Edvards je potvrdila da je pripremila kompletan spisak tih optužbi, koji sadrži činjenice i konkretne primere onoga što je činio Al-Asad.

Takođe je istakla da se sastala s predstavnicima Međunarodnog krivičnog suda kako bi se postigla pravda i nadoknadila šteta žrtvama i preživelima.

Izvestiteljka je pozvala međunarodnu zajednicu i sve relevantne aktere koji se bave pitanjem zločina Al-Asadovog režima da formiraju vrhovni sud koji će suditi zvaničnicima umešanim u zločine ili ih izručiti Siriji.

Takođe je napomenula da je Rusija, koja trenutno pruža utočište Al Asadu (nakon što mu je dala azil), prema međunarodnom pravu, dužna suditi Bašaru al Asadu ili da ga izručiti novim vlastima u Siriji.

Dokumentovanje zločina

Od 2011. počinju eskalirati zločini sirijskog režima protiv civila koji su u početku učestvovali u demonstracijama, tražeći poboljšanje svojih životnih uslova, da bi kasnije zahtevali promenu celog režima, s obzirom na nasilje koje je upotrebio protiv demonstranata.

Zbog toga su mnoge organizacije za ljudska prava i istraživački centri aktivno radili na dokumentiranju tih zločina.

“Tokom 14 godina rada dokumentirali smo brojne zločine i niz naređenja koja mogu biti provedena samo uz direktnu naredbu Bašara al Asada, kao što su bombardovanja, ubijanja i korišćenje barel-bombi i hemijskog oružja protiv civila u Siriji”, kaže Fadel Abdulghani, direktor Sirijske mreže za ljudska prava.

Govoreći za Al Jazeeru, Fadel je potvrdio da postoje “tone dokaza” koji dokumentiraju stotine hiljada slučajeva, osim hiljada dokumenata samog režima.

Prema tome, “ne sumnja da će Bašar al-Asad odgovarati i biti osuđen na osnovu dokaza, kroz pošteno suđenje”.

“Nećemo prihvatiti da bude mučen ili prisilno nestane, kao što je on učinio desecima hiljada Sirijaca”.

Direktor Sirijske mreže za ljudska prava ističe da nova vlast u Siriji mora učiniti sledeće:

Izraditi novi ustav u državi, jer je sadašnji ustav režim sačinio na način da krši ljudska prava, istovremeno koncentrišući sve ovlasti u rukama izvršne vlasti koju predstavlja predsednik.

Izmeniti pravosudni sistem u Siriji, jer sudovi nisu kvalifikovani i nemaju nadležnost da razmatraju ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u koje je Al-Asad umešan.

Al-Asad je praktično bio predsednik Vrhovnog sudskog veća, a ministar pravde je bio njegov zamenik.

Takođe je imenovao sudije Vrhovnog ustavnog suda, čime cela vlast postaje apsolutno diktatorska.

Ratifikovati Rimsku konvenciju Međunarodnog krivičnog suda, čime bi Sirija bila pod nadležnošću tog suda, što bi omogućilo procesuiranje zločina počinjenih u Siriji i izvođenje odgovornih osoba pred lice pravde.

Mogućnost suđenja Al Asadu

Činjenica da Rusija i Sirija nisu potpisnice Rimskog statuta, na temelju kojeg je 1998. godine formiran Međunarodni krivični sud, predstavlja prepreku da se režim Bašara al Asada stavi pod nadležnosti tog suda, pa bi se u tom slučaju morali koristiti drugi pravni putevi za kažnjavanje odgovornih za zločine nad Sirijcima.

Raed Abu Badavija, profesor međunarodnog prava na Arapsko-američkom univerzitetu, objašnjava ove opcije.

“Ako se bavimo pitanjem pozivanja na odgovornost kroz međunarodne mehanizme, postoji više od jednog puta. Međutim, najozbiljnija i najefikasnija opcija, s moje tačke gledišta, jeste da Savet bezbednosti UN-a prosledi slučaj Međunarodnom krivičnom sudu”, kaže.

Abu Badavija je pojasnio za Al Jazeeru važnost ovog puta jer se time kompenzuje činjenica da Sirija nije potpisnica Rimskog statuta.

Takođe, postupanje Saveta bezbedbnosti po tom pitanju ulazi u nadležnosti suda, što je omogućeno Rimskim statutom.

To pruža mogućnost prosleđivanja predmeta koji se odnose na zločine obuhvaćene ovim ugovorom, bilo da je reč o ratnim zločinima, genocidu ili čak verski motivisanim zločinima.

Međutim, problem s kojim se suočava ova opcija i dalje će predstavljati pravo veta, koje bi Rusija mogla upotrijebiti kako bi srušila bilo koju rezoluciju SBUN koja se odnosi na kažnjavanje Bašara al-Asada i njegovog režima.

Međutim, profesor međunarodnog prava kaže da bi se Rusija na kraju mogla odlučiti da odustane od zaštite Al-Asada u zamenu za političke ustupke koje bi dobila od Zapada – od Evropljana ili Sjedinjenih Američkih Država.

Kada je o ostalim mogućnostima reč, Abu Badavija veruje da, ako novootkriveni dokazi ili oni za koje se očekuje da će ih nova vlada otkriti u sledećoj fazi, kao što su slučajevi masovnih pogubljenja, mučenja ili skrivanja tela u masovnim grobnicama, potvrde masovno kršenje prava, onda to pruža priliku za obraćanje Međunarodnom sudu pravde, što je princip na koji se Južnoafrička Republika oslanjala u svom slučaju protiv Izraela.

Taj al-Din al-Huseini, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Mohamed V u Rabatu, dodaje još jednu opciju, koja je izvan okvira međunarodnih institucija.

Smatra da postoji mogućnost da Bašar al-Asad bude krivično gonjen u okviru domaćeg zakonodavstva država, bez obzira je li reč o zemljama na čije tlo može kročiti ili zemlji kojoj pripada.

Al-Huseini dodaje da postoji sporazum koji nova uprava u Siriji sada može iskoristiti, a reč je o sporazumu potpisanom između Sirije i Rusije 2022. godine, koji se odnosi na izručenje traženih osoba.

U ovom slučaju, ako Sirija odluči suditi Bašaru al-Asadu, ima pravo podneti zahtev Rusiji na osnovu ovog sporazuma, jer je to međunarodni ugovor, a državni suverenitet ne prestaje zbog revolucije ili vojnog udara.

Azil u Rusiji

Kada je reč o zaštiti koju bi Rusija mogla pružiti Bašaru al-Asadu nakon što mu je dala azil, tu postoje mnogi pravni detalji, kako s formalnog stajališta, tako i prema međunarodnim zakonima.

Profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Mohammed V kaže da odluka ruskog predsednika Vladimira Putina da prihvati, kako je nazvao, „azil iz humanitarnih razloga“ za Bašara al-Asada, s formalnog stajališta ima politički karakter.

Odluku je doneo predsednik ruske države i nije prošla kroz administrativne procedure koje su obavezne za zahteve za politički azil u drugim zemljama.

Prema tome, ova odluka spada u nadležnosti predsednika države za postupanje u ovakvim slučajevima.

Al-Huseini je dodao da je ovaj azil s pravnog stajališta neprihvatljiv. “Ako uzmemo u obzir član 14. Opše deklaracije o ljudskim pravima, koji daje pravo na azil u slučaju progona, razloga koji su etničke ili rasne prirode ili određenih sukoba, onda to ne vredi za osobe koje su optužene za zločine protiv čovečnosti, mučenje, genocid ili druge zločine definisane statutom Međunarodnog krivičnog suda.”

Profesor Al-Huseini zaključuje da “status Bašara al-Asada spada u kategoriju ratnih zločinaca, što znači da je počinio dela koja ne spadaju samo u okvire krivičnog prava, već potpadaju i pod međunarodno humanitarno pravo, zločine mučenja, genocid i druge konvencije koje je usvojio UN.”

Među tim konvencijama je i Konvencija UN-a protiv mučenja, koju su potpisale i Sirija i Rusija, koja trenutno pruža azil Bašaru al-Asadu. “Zbog toga se očekuje da će optuženi za ovakva dela biti izručen Međunarodnom krivičnom sudu”, dodao je.