Identifikovano 2.000 od gotovo 7.000 žrtava masakra na severu Etiopije

Kako stoji, najstarije žrtve bile su u svojim devedesetim godinama života dok su bebe najmlađe žrtve. Vodeća autorka izveštaja iz Genta, Sofi Anis, rekla je da će se njihove mape i baza podataka redovno ažurirati.

Istraga tima istraživača, koji proučava sukob u Tigraju od njegovog izbijanja prošle godine, bazira se na proverenim svedočenjima članova porodica i prijatelja žrtava, medijskih izveštaja i drugih izvora.

Ujedno, kako se navodi, ovo je najkompletniji javni zapis masovnih ubijanja civila tokom rata, a očekivanja su da će pojačati pritisak međunarodne zajednice na etiopskog premijera Abij Ahmed Alija, koji tvrdi da su mnogi izveštaji o zločinima preuveličani ili izmišljeni.

Premijer je u novembru nakon svrgavanja Narodnooslobodilačkog fronta Tigraj (TPLF), političke stranke koja je tada bila na vlasti u provinciji, pokrenuo vojnu ofanzivu kako bi „obnovio vladavinu prava“ u Tigraju.

Ofanziva je proglašena uspešnom pošto je rukovodstvo TPLF napustilo svoje uporište Mekele, glavni grad provincije, kada je postavljena privremena administracija lojalna Adis Abebi.

Međutim, masovna ubistva i nasilje usmereno prema civilima je nastavljeno dok se savezne snage i njihovi saveznici bore protiv pobunjenika.

Poslednjih dana bilo je sukoba oko grada Selekleka, koji se nalazi na glavnom putu u centru Tigraja.

Dvadeset masakra koje je tim nabrojao – definisanih kao incidenti u kojima je najmanje pet ljudi umrlo – dogodili su se u poslednjih mesec dana.

Oni obuhvataju ubistva oko 250 civila tokom tri dana u gradu Humeri, značajnom ekonomskom i strateškom centru na krajnjem zapadu Tigraja, gde se dogodilo etničko čišćenje lokalnih zajednica.

Pre osam dana, vojnici iz susedne Eritreje koji su tragali za osumnjičenim pobunjenicima TPLF ubili su 13 ljudi u selu Grizani, jugozapadno od Mekele, u oblasti u kojoj su se vodile žestoke borbe.

Među žrtvama su tri muškarca u pedesetim godinama, nekoliko žena, petnaestogodišnjakinja i dvogodišnja devojčica.

Profesor Jan Nisen, geograf koji je vodio istragu i koji je decenije proveo živeći i radeći u Tigraju, kaže da je ovo istraživanje „poput ratnog spomenika“.

„Ne treba zaboraviti ove pojedince i istražiti ratne zločine. Spisak treba da pokaže veličinu onoga što se događa. Znamo da ih ima mnogo više, ali znamo ime i okolnosti za ovih 1900“.

Spisak identifikovanih žrtava sastavljen je nakon više od 2.000 telefonskih poziva, uključujući oko 100 detaljnih razgovora sa svedocima. Kompletna lista žrtava koju je tim sastavio na osnovu više izvora broji više od 7.000.

Glavni nalazi istraživanja objavljeni su u četvrtak, a imena identifikovanih žrtava su objavljena na Tviteru.

Istraživači su otkrili da je samo tri odsto identifikovanih ubijeno u vazdušnim udarima ili iz artiljerije.

Većina je streljana po kratkom postupku tokom pretresa ili u organizovanim masakrima, poput onog u Aksumu, u kojem se smatra da je umrlo 800 ljudi, ili u gradu Mai Kadra, gde je 600 njih stradalo u nasilju za koje su okrivljene milicije odane TPLF-u.

Više od 90 odsto identifikovanih žrtava su muškarci.

Među incidentima u kojima se krivica može pouzdano utvrditi, čini se da su etiopski vojnici odgovorni za 14 odsto ubistava, eritrejske trupe koje su se borile zajedno sa saveznim snagama za 45 odsto, a neregularne paravojne formacije iz susedne provincije Amhara snose odgovornost za pet odsto ubistava.

Svedoci su u 18 odsto slučajeva okrivili etiopske i eritrejske vojnike koji su delovali zajedno.

Tim Vanden Bempt, jedan od istraživača, kaže da je mnogo toga još nepoznato.

„Mnogo je incidenata u kojima ne možemo zaključiti koja je strana odgovorna“.

Premijer Etiopije je prošlog meseca prvi put priznao mogućnost ratnih zločina u provinciji Tigraj.

Kazao je i da je rat „gadna stvar“ i obećao da će vojnici koji su silovali žene ili počinili druge ratne zločine snositi odgovornost.

Eritrejski zvaničnici opisali su navode o zločinima njihovih vojnika kao „nečuvenu laž“.

Humanitarci, sa druge strane, upozoravaju da bi veliki broj ljudi mogao da umre od gladi u Tigraju.

Madiha Raza, iz Međunarodnog komiteta spasa, tokom nedavne posete provinciji ocenila je situaciju veoma lošom.

„Situacija u ruralnim oblastima je najgora. Opljačkani su medicinski centri, škole, bolnice, banke, hoteli. Ljudi sa kojima sam razgovarala navodili su slučajeve hapšenja i ubijanja civila. Domaće životinje i žito se spaljuju ili uništavaju, a tokom sukoba koriste se taktike zastrašivanja“, kaže Raza.

Više od 500 slučajeva silovanja prijavljeno je u pet klinika u Tigraju, pokazuju podaci UN od prošlog meseca.

Stvarne brojke, navodi se, bi verovatno mogle biti veće „zbog stigme i nedostatka zdravstvenih usluga“, navodi se u izveštaju.

Selam, 26-godišnja farmerka, pobegla je iz kuće u centralnom gradu Korarit sa suprugom i decom i stotinama drugih sredinom novembra „jer su specijalne snage Amghara tukle i ubijale ljude“.

Porodica je, navodi se, hodala mesec dana kako bi se domogla mesta gde bi se osećala sigurnije.

„Videli smo puno leševa tokom našeg putovanja. Svedočila sam silovanju mnogih žena. Pet ili više vojnika silovalo bi jednu ženu“.

Drugi svedoci su opisali tinejdžerke sa „slomljenim kostima nakon što ih je silovalo po 15 ili 16 muškaraca“.

Na Univerzitetu Mekele nedavno su postavljene metalne ograde za zaštitu hostela u kojima borave studentkinje.