Ideolog „evroazijske“ politike Rusije koji smatra da su Srbi probudili multipolarni svet: Ko je Aleksandar Dugin?

Ruski filozof, književnik i geopolitičar Aleksandar Dugin rođen je u Moskvi 7. januara 1962. godine. Jedan je od najuticajnijih savremenih mislilaca Rusije.

Bio je profesor je na Moskovskom državnom univerzitetu Lomonosov i član Savetodavnog odbora predsednika Dume.

Zapadni mediji i analitičari smatraju ga ideologom „evroazijske“ politike Rusije i čovekom od velikog uticaja na Vladimira Putina.

Veruje se da je odnos Rusije prema Ukrajini, kao i pripajanje Krima, deo njegovog viđenja budućnosti nacije, kao i to da Rusija mora da ima znatno agresivniju ulogu na svetskoj sceni.

Zbog radikalne kritike unipolarnog sveta i liberalizma, kao i zbog političkog aktivizma po pitanju sukoba u Ukrajini, SAD su mu zabranile ulazak u zemlju.

Posvećen je ideji tradicionalizma. Naglašava da su u dvadesetom veku propale tri velike političke teorije: fašizam, komunizam i liberalizam.

Probleme sagledava iz evroazijskog ugla, a vreme u kojem živimo vidi kao potpunu prekretnicu čovečanstva.

„Mislim da živimo esencijalno na kraju vremena. Možda je u biti da u svakom vremenu živimo kao na kraju, jer čovek je ograničen i određen smrću. Smrt određuje ljudski život i to je imanentno svim civilizacijama. Postoje i različite vrste kraja. Ali sada se približavamo ključnom trenutku za istoriju čovečanstva“, rekao je Dugin u intervjuu RTS-u prošle godine.

Svoju filozofsku misao gradi na temeljima koje su postavili Hajdeger, Hegel, Platon, Aristotel, dakle, ključni nosioci filozofije.

Ističe da, prateći misao tih filozofa, brojni mladi intelektualci u SAD i Kanadi prate i njegov rad i sagledavaju probleme na isti način.

Tako je njegova filozofija pronašla put i poštovaoce na svim kontinentima.

Dugin je napisao „Četvrtu političku teoriju“, „Misterije Evroazije“, „Osnove geopolitike“, „Politički platonizam: filozofija politike“ i brojna druga dela.

„Srbi su probudili multipolarni svet“

Aleksandar Dugin je više puta posetio Srbiju.

Na Fakultetu političkih nauka održao je predavanje 2018. godine, a 2019. godine obišao je izložbu „Odbrana 78“, posvećenu obeležavanju 20. godišnjice od NATO agresije u Muzeju Grada Beograda.

Prema njegovim rečima, Srbi su probudili mnogopolarni svet, probudili su Rusiju, probudili su Kinu.

„Evroazija je koncept koji je definisan još pre sto godina. Osnovali su ga ruski emigranti koji su došli u Jugoslaviju, Čehoslovačku, Nemačku i druge evropske zemlje. Oni su želeli da shvate pravo značenje i suštinu ruske kulture i civilizacije. Došli su do spoznaje da se Rusija ne može posmatrati samo u sklopu zapadne kulture, ali ni samo kao deo Istoka i istočnih društava“, rekao je Dugin.

Ruski pogled na Dugina

Za razliku od medija na Zapadu, ruski mediji ne smatraju Dugina previše uticajnim na državnu politiku iako ne spore da je savetovao brojne političare.

Smatraju da Dugin nije toliko blizak predsedniku Putinu koliko se to na Zapadu smatra i to objašnjavaju činjenicom da nikada nije imao neku zvaničnu funkciju.

Takođe, navode da su Duginovi stavovi previše radikalni čak i za ruske nacionaliste i da je to razlog zašto mu je 2014. rektor Moskovskog državnog univerziteta ukinuo profesuru i smenio ga s mesta šefa Odeljenja za sociologiju i međunarodne odnose uz obrazloženje da je univerzitet mesto za nauku, ne za politiku.

Dugin je to u javnosti objašnjavao „uticajem nekih liberalnih i atlantističkih krugova“.

Američki globalno-politički tink-tank RAND pisao je 2017. godine da uprkos verovanju zapadnih medija u Duginove bliske veze sa Kremljom on pre može da se smatra „ekstremističim provokatorom sa ograničenim i perifernim uticajem nego uticajnim analitičarem koji ostavlja duboke tragove u politici“, prenosi Raša Tudej.