Ideološka zaraza u SAD

Takođe je dobro poznato da Amerikanci više vole kada je neko neposredan, kada govori bez uvijanja i jasno. A ipak, Južnokorejci su ti koji su se s pandemijom virusa korona sreli direktno.

Južna Koreja je definitivno jedna od najrazvijenijih zemalja na svetu (iako bi mnogi Korejci skromno odbacili takva priznanja). Ali su i Sjedinjene Države. Zašto onda SAD za sada toliko zaostaju u odgovoru na pandemiju?

Kratak odgovor glasi da SAD imaju predsednika koji je nepodesan za taj posao, u intelektualnom u smislu temperamenta.

Većina Amerikanaca je pre više godina već došla do tog zaključka. Ako se aktuelni trend u javnom mnjenju nastavi, Donald Tramp će izgubiti na izborima u novembru, a zameniće ga njegova krajnost – najverovatniji predsednički kandidat demokrata Džo Bajden.

Ako se to dogodi, mnogi Amerikanci će slaviti povratak svoje zemlje dostojanstvu i pristojnosti. Kako Bajden veoma često kaže, „na glasačkom listiću je karakter“.

Ali odlaskom Trampa ne bi nužno bila izlečena politička slabost Amerike.

Zemlju muči rasprostranjeni ideološki tribalizam, a sam Tramp je samo istaknuti prenosnik ove bolesti. Kao što svaki običan posmatrač američke politike zna, zemlja je izrazito i negativno partijski podeljena, pri čemu su obe partije više motivisane suprotstavljanjem onoj drugoj nego zagovaranjem sopstvenih ideja.

Ali jedan od tih tabora, Trampova Republikanska partija, kombinuje ovaj neprijateljski pristup s dubokom sumnjom u stručnost i rukovođenje generalno.

I iako su takvi stavovi protiv establišmenta postojali i pre Trampa, on ih je entuzijastično dodatno osnažio zarad svoje političke koristi. Njegov uznemiravajući nastup u Centru za kontrolu i prevenciju bolesti i njegova konferencija za novinare 13. i 14. marta pokazali su da je težište njegove zabrinutosti na berzama, a ne na zdravlju ljudi.

Što se odgovora administracije na krizu tiče, Tramp je prvenstveno forsirao temu „partnerstva državnog i privatnog“, uzdajući se da će kompanije obećati dobrovoljnu podršku.

Ipak, osim što je izvršni direktor Volmarta stavio na raspolaganje poluprazne parkinge svojih prodavnica za testiranje iz automobila, u obećanjima privatnog sektora je izostalo mnogo toga što je potrebno.

Kako to s Trampom biva, obećanja kompanija su pretvorena u političko pozorište.

Tramp je na konferenciji za novinare predstavio svakog direktora ponaosob nudeći promotivni opis njihovih kompanija i svaki direktor je servilno prilazio mikrofonu da bi ponudio nejasna obećanja podrške. Ova epizoda je imala sva obeležja događaja na kojem se skuplja novac za kampanju.

Tramp želi da zemlja i ostatak sveta veruju u njegovu sposobnost da organizuje privatni sektor. Ipak, iako već ponestaju zalihe osnovne bolničke opreme, on odbija da naloži američkim kompanijama da je proizvode, a ima ovlašćenje da to učini prema Zakonu o proizvodnji u oblasti odbrane iz 1950.

Tramp više ne može da izdrži. Planira samo jedno – da pripiše krivicu drugome. On, na primer, i dalje govori o zarazi kao o „kineskom virusu“ iako su “ korona virus “ i „kovid-19“ već postali ustaljeni izrazi širom sveta.

Dok se veći deo sveta bacio na borbu protiv pandemije, Tramp je na to nedeljama gledao kao na priliku da osnaži svoju antiimigracionu politiku, čak apsurdno tvrdeći da će njegov ozloglašeni zid na granici s Meksikom sprečiti ulazak virusa.

Jedna od najdužih američkih ideoloških rasprava se tiče toga kako obezbediti univerzalnu zdravstvenu negu. Oni koji se boje zloslutnosti „socijalizma“ redovno napadaju, nipodaštavaju i na kraju su sprečili pokušaj Obamine administracije da uvede zdravstveno osiguranje za sve.

Slično tome, Tramp i republikanci u Kongresu redovno napadaju državno obrazovanje po ideološkoj osnovi. Ministarka obrazovanja Betsi Devos i ostali u administraciji su počeli da nazivaju državne škole „vladinim školama“ i žele da prošire opseg takozvanih čarter škola. Iako su takvi napori opravdani u ime „izbora škola“, krajnji motiv je ideološki – naime, da se oslabi i na kraju ukine 250 godina stara institucija besplatnog i obaveznog državnog obrazovanja.

Ali to ne ukazuje da Trampovi ideološki angažmani idu ka doslednosti. Naprotiv, desnica je pružala otpor naporima demokrata ka uspostavljanju velikog fiskalnog stimulansa za vreme Velike recesije. Sada se administracija vraća istom, da bi osmislila program stimulansa za aktuelnu krizu.

Karakter zaista jeste na glasačkom listiću.

Ali je i mogućnost povratka praktičnijim, neideološkim pristupima rešavanju problema. Amerikanci će u novembru imati šansu da dobiju rukovodstvo koje je vođeno vrednostima i znanjem. I jedno i drugo je među prvim stvarima koje se zanemaruju kada ideologija stupi na centralnu pozornicu. Osim da se bori protiv virusa korone, Amerika mora da se suoči i sa ovom situacijom koja je postojala i pre virusa.

Autor je bio pomoćnik državnog sekretara SAD

Copyright: Project Syndicate, 2020.

www.project-syndicate.org