Ratovao u Bosni, osvajao Krim za Putina: Ko je Igor Girkin Strelkov, ruski separatista koji je osuđen na četiri godine zatvora?

Okružni sud u Moskvi Meščanski proglasio je bivšeg ruskog agenta i bivšeg „ministra odbrane DPR“ Igora Strelkova Girkina krivim i izrekao mu kaznu od četiri od 4 godine zatvora u kaznenoj koloniji zbog „pozivanja na ekstremizam“.

Formalno, krivični postupak protiv Girkina vezan je za dve objave na njegovom telegram kanalu – prva se odnosi na moguću predaju Krima, druga na neplaćanja vojsci, rekao je njegov advokat Aleksandar Molokhov.

Međutim, hapšenje je usledilo nakon oštrih kritika na račun predsednika Vladimira Putina, koga je Girkin nazvao „drvetom“.

Borio se u Bosni, Čečeniji i Ukrajini, optužen za ratne zločine

Ovaj 51-godišnji Rus, deklarisani ruski nacionalista, bio je agent ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) od 1996. do 2013. godine, navodno u jednoj protivterorističkoj jedinici.

Pošto je FSB neka vrsta militarizovanog (to jest, još više militarizovanijeg) ekvivalenta američkoj CIA, Strelkov se u tom periodu borio u Drugom čečenskom ratu, navodi Moskva tajms.

Prema ruskoj nevladinoj organizaciji za ljudska prava Memorijal, on je tamo učestvovao u otmici i ubistvu nekoliko čečenskih civila.

On je sam napisao u mejlovima koji su naknadno objavljeni da je ranije učestvovao u ratu u Bosni i Hercegovini kao jedan od nekoliko stotina ruskih dobrovoljaca koji su se borili na strani bosanskih Srba.

Bosanskohercegovački portal Klix ga je 2014. čak optužio za učešće u masakru i etničkom čišćenju Bošnjaka u Višegradu 1992. godine i objavio fotografiju na kojoj navodno pozira usred Višegrada s puškom i u uniformi.

Naravno, FSB je naslednik ozloglašenog sovjetskog KGB-a i zajedno sa ostatkom bezbednosno-obaveštajnog aparata funkcioniše kao glavni noseći stub ruskog režima, moćniji od same vojske.

Vrh vlasti u Kremlju je pun takozvanih „silovika“, ljudi koji su u politiku ušli upravo iz ovog aparata.

Sam Putin je, podsetimo, rastao u KGB-u i nakratko preuzeo čelo FSB 1998. godine, da bi 2000. postao predsednik Rusije.

Došao sa 50 ljudi u Ukrajinu i organizovao otcepljenje Krima

Strelkov je postao poznat – odnosno zloglasan – kada je 2014. godine došao u Ukrajinu po specijalnom zadatku, tokom revolucije poznate kao Evromajdan, u kojoj je na kraju svrgnut proruski predsednik Viktor Janukovič.

Kako piše Leonid Beršidski za Blumberg, Strelkov je u Ukrajinu stigao sa još 50 ljudi (navodno pripadnika ruskog Specnaza), spremnih za „hibridni rat“, i praktično uvukao Rusiju u sukob na strani proruskih separatista.

Njegov paravojni odred je navodno finansirao ruski oligarh Konstantin Malofejev, ali nije sasvim jasno od koga je primao naređenja – ako je uopšte i primao naređenja.

Najpre je krajem februara otišao na Krim i tamo organizovao i obučavao separatističke „samoodbrambene snage” u sklopu pobune protiv novih, prozapadnih vlasti u Kijevu, predstavljajući se kao „emisar Kremlja”.

Kako je kasnije ispričao u intervjuu 2015. godine, učestvovao je i u organizovanju nelegalnog referenduma o otcepljenju i ujedinjenju Krima sa Rusijom.

On je priznao da je i sam morao da natera poslanike da glasaju za otcepljenje, a policiju i vojsku na poluostrvu da to sprovedu.

Drugim rečima, referendum je bio šou igre za sprovođenje imperijalističkih ambicija Moskve nakon što mu je Kijev okrenuo leđa.

Naravno, ništa od ovoga ne bi bilo da Putin nije poslao neobeležene ruske vojnike (otuda i nadimak „mali zeleni ljudi“) iz pomorske baze u Sevastopolju da zauzmu poluostrvo.

Sa Krima se preselio u Donbas, postao „ministar odbrane“ separatista

Kada je izvršio zadatak na Krimu, u aprilu je nastavio ka Donbasu na istoku zemlje, gde je sa grupom njegovih militanata upao u zgrade gradskih vlasti, policije i Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) u Slavjansku, gradu u Donjeckoj oblasti.

Po preuzimanju vlasti u Slavjansku uveo je staljinističku diktaturu u tom ukrajinskom gradu. Prema sopstvenom priznanju, streljao je četiri stanara, piše Radio Slobodna Evropa/Radio Sloboda.

U samoproglašenoj i međunarodno nepriznatoj Narodnoj Republici Donjeck (DNR), koja je tih dana osnovana, Strelkov se proglasio ministrom odbrane i predvodio separatističke snage u pokušaju da zauzmu celu Donjecku oblast, inače suverenu teritoriju Ukrajine.

Kada se ukrajinska vojska, tada neuporedivo slabija nego danas, pregrupisala i krenula u kontraofanzivu protiv separatista, Strelkov i njegove snage su se povukle i utvrdile u gradu Donjecku, zahtevajući da mu Rusija pošalje teško naoružanje za rat.

Putin je na kraju – nevoljno, piše Beršidski – poslao rusku vojsku preko granice da se bori sa ukrajinskom vojskom, sve vreme negirajući da su ruski vojnici učestvovali u tom formalnom građanskom ratu.

Njegovi militanti oborili su putnički avion iz Holandije, ubivši 298 ljudi

Međutim, Strelkov, odnosno Girkin, nije dugo ostao na mestu vojnog komandanta u Donbasu.

Smenjen je već u avgustu 2014. godine, prema jednom tumačenju, jer je bio previše borben i ambiciozan u svojim planovima da rasparča Ukrajinu i uspostavi „Novorusiju” na njenoj teritoriji.

Putin, bar tada, nije bio spreman za otvoreni rat sa Kijevom i okupaciju većeg ili cele Ukrajine.

Međutim, prema drugom tumačenju, Girkin je smenjen zbog incidenta, odnosno ratnog zločina koji su počinili ruski separatisti obaranjem putničkog aviona Malaisia Airlinesa na letu MH17 iz Amsterdama za Kuala Lumpur dok je leteo iznad Donbasa.

Od 298 putnika i članova posade, čak 193 osobe su holandski državljani.

Holandsko tužilaštvo optužilo je Girkina za ovaj stravičan zločin – zajedno sa još dvojicom zvaničnika DNR, takođe ruskim državljanima, i komandantom separatističke jedinice koja je oborila avion protivvazdušnim sistemom BUK dostavljenim iz Rusije.

Kada ga je izveštač Bi-Bi-Sija 2020. pozvao i pitao zašto nije otišao u sud u Hagu da se brani od optužbi, Strelkov je iz Moskve odgovorio da je on vojnik i da ne priznaje nadležnost holandskog građanskog suda za zločin i da ga nisu počinili proruski pobunjenici.

Međutim, iste godine je za britanski Tajms rekao da kao „pobunjenički komandant i učesnik u sukobu” oseća „moralnu odgovornost” za smrt 298 ljudi iz oborenog aviona. Štagod to značilo.

„Ipak sam ja pritisnuo okidač rata. Da naš odred nije prešao granicu, na kraju bi sve bilo gotovo kao u Harkivu ili Odesi. Praktički, zamašnjak rata koji do sada traje pokrenuo je naš odred. I snosim osobnu odgovornost za ono što se tamo događa“, opisao je Strelkov svoju sudbonosnu ulogu u Ukrajini za ruske novine Zavtra u studenom 2014.