Mask hoće na Mars

Uzbuđenje u svemirskoj zajednici je veliko. Šef SpaceX-a i Trampov savetnik Ilon Mask izjavio je na svojoj platformi X da je vreme da se Međunarodna svemirska stanica ISS povuče iz orbite.

„Vreme je da započnemo pripreme za deorbitiranje svemirske stanice. Ona je ispunila svoju svrhu. Koristi su sada minimalne. Hajde da idemo na Mars“, napisao je Mask.

Na pitanje američkog novinara kada bi ISS trebalo da bude povučen iz orbite, Mask je na platformi X odgovorio: „Odluka je na predsedniku, ali preporučujem da to bude što je pre moguće. Predlažem u roku od dve godine od današnjeg dana.“ To znači do februara 2027.

Prema dosadašnjim planovima ISS je trebalo da nastavi da radi do 2030. uz saradnju partnera iz SAD, Japana, Kanade i Evropske svemirske agencije (ESA). Rusija se obavezala da će održavati stanicu u funkciji bar do 2028.

Maskova svemirska kompanija SpaceX će potom da sprovede kontrolisano uklanjanje ISS-a iz orbite.

U junu prošle godine, američka svemirska agencija NASA objavila je da je SpaceX za ovaj zadatak dobio ugovor vredan 843 miliona dolara. Ideja je da svemirski brod za deorbitiranje, koji tek treba da bude izgrađen, najpre uspori ISS, kako bi se većina stanice raspala pri ulasku u Zemljinu atmosferu.

Međutim, pojedini delovi ili ostaci mogli bi pasti na Zemlju, ali u nenaseljene oblasti.

ISS verovatno ne bi mogla da funkcioniše bez SAD

Ako bi se SAD zaista ranije povukle iz ISS-a, ta svemirska stanica verovatno ne bi mogla da nastavi s radom, smatra bivši generalni direktor ESA Jan Verner: „Najveći deo ISS-a je američki, postoje i ruski, japanski i evropski moduli. Ne mogu da zamislim da bi stanica mogla da funkcioniše bez Amerikanaca.“

Na pitanje koliko ozbiljno treba shvatiti Maskovu izjavu o ISS-u, bivši nemački astronaut Ulrih Valter odgovara: „Mask to misli vrlo ozbiljno. Ali, on je samo izneo preporuku. Kada se radi o takvim pitanjima, on ne donosi odluke – to je u nadležnosti Džareda Ajzekmena, koji ne može da se izjasni dok ne bude potvrđen kao direktor NASA od strane Senata. Zato, po mom mišljenju, ova izjava neće imati neposredne posledice. Ono što me brine jeste da Mask ovim pokušava da progura sopstvene interese. On je oduvek želeo i hoće da ode na Mars i sve drugo tome podređuje.“

Razmena oštrih reči između Maska i danskog astronauta

Pored Maskovih objava o kraju ISS-a, i druge nejgove izjave su izazvale negodovanje. Mask je ovih dana zajedno sa predsednikom SAD Donaldom Trampom dao intervju za TV Fox i tom prilikom govorio o NASA astronautima Suni Vilijams i Buču Vilmoru, koji mesecima čekaju povratak sa ISS.

Oni su u junu 2024. stigli na ISS Boingovom kapsulom Starliner, ali se kapsula zbog tehničkih problema vratila na Zemlju prazna. Trebalo je da ostanu na ISS-u samo nedelju dana – ali su posle skoro 9 meseci još uvek tamo. Nedavno je saopšteno da bi Maskov Space X trebalo da ih vrati na Zemlju 12. marta.

Mask je tvrdio da astronauti do sada nisu vraćeni iz „političkih razloga“ od strane Bajednove administracije.

Danski astronaut Andreas Mogensen odgovorio mu je na platformi X rečima: „Kakva laž“ i dodao: „I to od nekoga ko se žali na neiskrenost mejnstrim medija.“

Mask je uzvratio: „Vi ste potpuno zaostali. SpaceX je mogao da ih vrati još pre nekoliko meseci. To sam direktno ponudio Bajdenovoj administraciji, ali su odbili. Povratak je odložen iz političkih razloga. Idiot.“

Budućnost evropskih astronauta – pod znakom pitanja

Ako bi ISS zaista prestao da postoji pre 2030. postavlja se pitanje kako će se dalje razvijati evropska misija sa ljudskom posadom.

Kada je reč o programu Artemis kojim NASA planira letove sa ljudskom posadom na Mesec, još uvek nije jasno da li će on uopšte biti realizovan i da li će u njemu učestvovati evropski astronauti.

Bivši generalni direktor ESA, Jan Verner, smatra da je vreme da Evropa jasno definiše svoje ciljeve: „U kojim oblastima Evropa želi da bude aktivna u budućnosti? Za sada ne možemo izvoditi misije sa ljudskom posadom bez pomoći drugih zemalja.“

Saradnja Evrope sa Kinom ili Indijom?

Na pitanje da li bi Evropa mogla da se okrene Kini, koja već šalje sopstvene astronaute na svemirsku stanicu Tiangong, Verner kaže: „Dok sam bio generalni direktor ESA, nekim astronautima smo ponudili kurseve kineskog jezika kako bismo tu mogućnost ostavili otvorenom. Međutim, ako poslednjih nedelja i meseci toliko pričamo o vrednostima, onda se postavlja pitanje: da li je saradnja sa Kinom zaista u evropskom interesu?“

Bivši astronaut Ulrih Valter predlaže još jednu opciju: „Indija takođe razvija program sa ljudskom posadom, i ako SAD više ne budu partner, preporučio bih dugoročnu saradnju sa Indijcima.“

Jedno je sigurno: Evropa u doglednoj budućnosti neće imati sopstvenu raketu ni svemirski brod za slanje astronauta u orbitu. Ako ISS bude ugašen ranije nego što se planiralo, budućnost ESA astronauta mogla bi postati krajnje neizvesna.