Ukrajinske kontroverze Ilona Maska

Kompanija koja pripada najbogatijem čoveku na svetu, Ilonu Maksu, saopštila je da podržava odbrambene, ali ne i ofanzivne akcije ukrajinske vojske. Ovim je na još jedan način skrenuta pažnja na veoma važnog učesnika ukrajinskog sukoba – samog Ilona Maska.

Mask je navodno i ranije više puta ograničio svoj pristup Internetu Starlink-a u Ukrajini, što je uticalo na strategiju Kijeva na bojnom polju.
Nakon nedavne kratke pobune Vagner grupe, Mask nije bio optimista da se rat bliži kraju. „Sumnjam da je ostalo još nekoliko epizoda“, napisao je na Tviteru.

Mask je, pored ostalog, kritikovao administraciju Džoa Bajdena zbog slanja kasetne municije u Ukrajinu. U tvitu je napisao da je Amerika u prošlosti smatrala za zlo one koji koriste bombu i da sada ohrabruje njihovu upotrebu u Ukrajini. On je ukazao na licemerje SAD u vezi sa ovim smrtonosnim bombama.

Haotičan akter: Nije istorijska retkost da bogati ljudi učestvuju u ratovima, da čak obezbeđuju najvažnije instrumente za njihovo vođenje. Od Rotšilda to Maska, stvari se nisu mnogo promenile. Ali, novo je to da nikada do sada pojedinac nije imao tako važnu ulogu u ratu, kao što je ima danas Mask, pa se može čak reći da je to rat u kojem učestvuju Rusija, Ukrajina i Ilon Mask.

Američki mediji i zvaničnici, međutim, nisu ni blagi, ni blagonakloni prema Masku. Za njih, Mask se poslednjih meseci pojavio kao novi, haotičan akter na sceni globalne politike.

Dok mnogi rukovodioci milijarderi vole da tvituju svoja razmišljanja o svetskim poslovima, niko se ne može približiti Maskovom uticaju i sposobnosti da izazove kontroverzu. Ponekad je ulazio u takve situacije čak i nakon što su mu savetovali da to ne radi, pa iza sebe već ima nekoliko veoma visoko profilisanih debata.

Maskovo ponašanje i vladanje nad njegovom satelitskom internet tehnologijom, koja je suštinski deo ukrajinske komunikacije od rata, izazvalo je zabrinutost među zvaničnicima.

U februaru ove godine, Spejs X je saopštio da je preduzeo korake da spreči ukrajinsku vojsku da koristi satelitski internet servis Starlink za kontrolu dronova u regionu.

Nakon objave, savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak rekao je da Spejs X treba da izabere stranu u ratu protiv Rusije.
Dok najveći deo Maskovog bogatstva potiče od njegovog udela u njegovoj kompaniji za električne automobile, Tesli, njegov uticaj uglavnom potiče od njegove raketne kompanije Spejs X, koja upravlja satelitskom mrežom Starlink.

Starlink može da prenosi internet servis do zona sukoba i geopolitičkih žarišta, i postao je suštinski alat ukrajinske vojske. Starlink pruža usloge Ukrajini od kraja februara 2022. godine, samo nekoliko dana nakon što je u ruskim napadima uništen internet u Ukrajini.

Ukrajinske vlasti, zabrinute zbog prevelike zavisnosti od tehnologije iz jednog izvora, održale su razgovore sa drugim provajderima satelitskog interneta. Ali oni su priznali da niko nije rival Starlinkovom dometu.

„Starlink je sada zaista krv naše celokupne komunikacione infrastrukture“, rekao je ukrajinski ministar za digitalnu tehnologiju, Mihail Fjodorov. Tehnologija je, kako je rekao, omogućila artiljerijskim timovima, komandantima i pilotima da istovremeno gledaju snimke dronova i obavljaju druge operacije. Prema vojnim komandantima, vreme odgovora od pronalaženja mete do gađanja je smanjeno na oko minut sa skoro 20 minuta. „Ogroman broj života kojima je Starlink pomogao da se spasu može se meriti hiljadama“, dodao je Fjodorov. „Ovo je jedna od osnovnih komponenti našeg uspeha.“

„Ukrajina gubi rat“: Mask je takođe zatražio od SAD prošle godine da finansiraju njihove internet usluge za Ukrajinu jer nisu mogle da nastave aranžman. Kompanija je procenila troškove na skoro 400 miliona dolara tokom 12 meseci, prema pismu Spejs X koje je tada preneo CNN.

Oko 1.300 Starlink terminala kupljenih od britanskog dobavljača prestalo je da radi prošle godine nakon što ukrajinska vlada nije mogla da plati 2.500 dolara mesečne naknade za svaki, navedeno je u izveštaju. Američki ministar odbrane Lojd Ostin je u junu odobrio je ugovor Pentagona o kupovini 400 do 500 novih Starlink terminala i usluga, koji bi Pentagonu obezbedili kontrolu nad okruženjem u kojem je radio internet signal unutar Ukrajine za nove uređaje za obavljanje „ključnih mogućnosti i određenih misije“.

Iako je zemlja dobila pomoć od SAD, pored drugih članica NATO-a, bivši voditelj Foks njuza, Taker Karlson, pre dve nedelje ocenio je da bi SAD trebalo da učine više da zaustave sukob. Mask se saglasio s tim.

„Ukrajina očigledno gubi rat. A Ukrajinci umiru u ogromnom broju, a zemlja se uništava“, rekao je Karlson, koji je nedavno preneo svoju emisiju na Tviter. „SAD bi mogle da forsiraju mir. Mogle bi. Jedinstveno, one imaju tu moć. A neće, i nastavljaju da dozvoljavaju da se Ukrajinci ubijaju i da se ta zemlja razara,“ rekao je Karlson.

Mask je, u sumornom odgovoru na snimak, istakao besmislenost rata. „Cvet ukrajinske i ruske omladine umire u rovovima, bez značajne promene teritorije“, napisao je milijarder na Tviteru.

Mirovni plan: Ovo nije prvi put da se Mask uključio nastojeći da utiče na tok rata i van Starlink potencijala. Mask je u oktobru prošle izneo kratak mirovni plan koji su ukrajinske vlasti i pristalice oštro kritikovale zbog navodnog popuštanja ruskim zahtevima.

Mask je pozvao je Ukrajinu da prihvati rusku aneksiju Krima 2014. i pristane na nove referendume u Ukrajini koji bi omogućili stanovnicima da biraju ko treba da kontroliše te teritorije.

On je napravio anketu na Tviteru u kojoj se pita da li „volja naroda“ u okupiranim oblastima treba da odluči da li su deo Ukrajine ili Rusije.
Zelenski je kao odgovor objavio sopstvenu anketu na Tviteru, pitajući: „Koji Ilon Mask vam se više dopada: onaj koji podržava Ukrajinu ili onaj koji podržava Rusiju?“

Mask je uzvratio tvitom: „Još uvek podržavam Ukrajinu, ali sam uveren da će masovna eskalacija rata naneti veliku štetu Ukrajini, a možda i svetu“.
Savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, Mihail Podoljak, prihvatio je pomirljiv ton, nastojeći da ne zaoštrava sukob, rekavši da je Mask pomogao zemlji da „preživi najkritičnije trenutke rata“.

„Velika je verovatnoća da će ovo biti ishod na kraju – samo je pitanje koliko će ljudi umreti pre toga“, rekao je Mask u dodatnom tvitu. Kasnije je branio kontroverzni plan, rekavši da samo nastoji da deeskalira sukob.

Sada smo u prilici da otkrijemo i pozadinu ovog predloga. Naime, Mask je tada prisustvovao privatnom događaju u Aspenu pod nazivom The Weekend. Događaj koji je delimično organizovao bivši izvršni direktor Gugla i vladin savetnik Erik Šmit, okupio je američke poslovne i političke lidere, uključujući predsednicu Predstavničkog doma Nensi Pelosi, bivšeg potpredsednika Ala Gora i bivšeg predsednika Združenog komiteta načelnika štaba Džozefa Danforda.

U vreme ručka, pod šatorom na terenu za golf, Mask je izašao na pozornicu i razgovarao sa milijarderom biznismenom Dejvidom Rubenštajnom. Na kraju razgovora, na iznenađenje mnogih prisutnih, Mask je predložio mirovni plan za kraj rata u Ukrajini.

Ta ideja je, prema rečima prisutnih, razbesnela mnoge na događaju. Sledećeg dana, Džejk Salivan, savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Bajdena, održao je video govor na događaju i jedan učesnik je pokrenuo pitanje Maskovog mirovnog plana, ali Salivan nije komentarisao Maskove izjave na događaju. Mask je obelodanio svoj plan 10 dana kasnije na Tviteru.

Ocenjujući ove Maskove diplomatske ambicije, direktor Evroazija grupe, političke konsultantske i istraživačke grupe u Vašingtonu, Sjaomeng Lu rekao je da je „Ilon Mask uvek faktor rizika“. „Ukrajina se igra vatrom“, ocenio je on.