„Ona radi ono što Tramp mrzi iznad svega“: Ima li bivši predsednik SAD „oružje“ za Kamalu Haris?

Za 48 sati nakon što je Haris postala pretpostavljeni kandidat demokrata, donacije su stigle u iznosu od više od 100 miliona dolara i zabeležen je porast registracije birača od 700 odsto. Bilo je neodoljivo i zapaljivo; osećaj da je to neko ko zaista može da pobedi, ukazuje Ema Brokes, dopisnica Gardijana iz Njujorka.

Najčudnija stvar u vezi sa ovim – osim stalnog osećaja da se istorija dešava u realnom vremenu – bila je munjevita brzina prilagođavanja.

Površno, ništa se kod Haris nije promenilo od njene neuspešne kandidature za predsednika 2020. Ona je i dalje bila sklona trenucima neprijatnosti. Još uvek je bilo potpuno nejasno gde leži njena politika.

Međutim, za razliku od Bajdenovog mučnog izlaska, relativna mladost Haris, energija i čista koherentnost naterali su je da poželi da aplaudira od radosti.

Iz razloga zbog kojih su, pre četiri godine, mnogi levičari posumnjali u Haris, ova 59.-godišnjak odjednom liči na savršenog kandidata za borbu i poraz Donalda Trampa.

Svakako je Trampov tim požurio da joj se suprotstavi sa puno ljudi koji trče okolo pokušavajući da pronađu loše reči za političarku.

Nekoliko dana nakon njenog uspona, Tramp ju je nazvao „ludom“ i „glupom“ uvrede za koje bi čak i njegove pristalice možda počele da smatraju da je generička linija napada.

Trampovi surogati su, u međuvremenu, lutali u sličnom stilu. Kada je Džon Kenedi, republikanski senator iz Luizijane, nazvao Haris na Fox News ove nedelje „malom ding-dong“ – američki izraz za blesavu ženu – primedba je bila toliko neprijatna da je čak i voditelj Fox osećao obavezu da je odbije.

Ovi napadi će se neizbežno suziti i personalizovati. Ali na osnovu dokaza o prvih 10 dana od objave kandidature Haris, republikanska mašina se bori da pronađe izvodljiv način da je potkopa.

Džej Di Vens, čovek koji je toliko opipljivo neprivlačan da je izgleda uplašio čak i one koji misle da je Tramp dobra stvar, morao je ove nedelje da brani opaske koje je izrekao pre nekoliko godina kada je napadao Haris zbog toga što nema dece.

Postoje okolnosti u kojima ova vrsta sprdnje i dalje funkcioniše, ali ovde ne funkcioniše, a Vens je sa 39 godina izgledao propisno apsurdno.

Među razlozima zbog kojih ovi pristupi ne uspevaju jeste profil same Haris.

Trampova opcija kada se suoči sa protivnicom uvek je, u prvom redu, seksualno poniženje. Učinio je to sa E Džin Kerol („nije moj tip“).

Trampov podtekst sa Hilari Klinton bio je da je ona „nesrećna bivša žena“, a Elizabet Voren je predstavio kao „isušenu bibliotekarku“.

Ali stvar sa damom mačka ne funkcioniše sa Harisom. Prema Trampovim sopstvenim metrikama, ona je jednostavno premlada, previše uglađena, previše iznad njega na rang-listi i ne uklapa se u njegove kvalifikacije koje koristi da ocrni žene.

U ovom, Trampovom sopstvenom sistemu vrednosti, to je sam Tramp, dve decenije stariji od nje, koji izgleda kao tip na kauču koji skuplja mrvice sa nabora svog prsluka.

Haris izgleda kao njegova najgora noćna mora: bivša državna tužiteljka Kalifornije u štiklama, uglađena, telegenična, sa korporativnim imidžom i politikom koja je uglavnom bila u centru – tako da kada Tramp kaže: „Ona je radikalna levičarka koja će uništiti našu zemlju“, zvuči smešno.

I dok Haris do danas nije bila naročito sigurna političarka, čini se da instinktivno zna kako da se nosi sa Trampom.

Sa osmehom Haris se susreće sa Trampom na demotičnom nivou, ona radi ono što Tramp mrzi iznad svega: smeje mu se.