Ima li života u Rusiji posle Putina?

To su pitanja koja ovih dana opterećuju rusku elitu, birokrate i biznismene, dok posmatraju ukrajinsku vojsku kako napreduje, talentovane ljude kako beže iz Rusije i Zapad kako odbija da odstupi pred energetskim i nuklearnim ucenama Vladimira Putina.

“U moskovskim restoranima ima mnogo psovki i teških reči“, kaže jedan od članova ruske elite.

“Svi su shvatili da je Putin pogrešio i da gubi”, dodaje.

To ne znači da će Putin pokleknuti, biti svrgnut ili aktivirati nuklearno oružje, piše Ekonomist.

To znači da oni koji vode državu i poseduju tamošnja sredstva gube poverenje u svog predsednika.

Čini se da politički sistem Rusije ulazi u najturbulentniji period svoje postsovjetske istorije.

“Nikada ranije Vladimir Putin nije bio u takvoj situaciji za 23 godine svoje vladavine“, kaže Kiril Rogov, ruski politički analitičar.

U prošlosti, kada je bio suočen sa teškim situacijama kao što je gubitak podmornice Kursk 2000. godine ili užasna opsada škole 2004. koja se završila smrću 333 osobe, uspeo je da skine odgovornost sa sebe i zadrži imidž snažnog vođe.

“Sada planira i sprovodi operacije koje su vidljivo neuspešne”, smatra ovaj analitičar.

Invazija Rusije na Ukrajinu 24. februara bila je šok za ruski establišment, koji je sebe ubedio da Putin neće pokretati rat punom obima, da bi kasnije ubeđivao sebe da ruski predsednik ne može da izgubi.

Ovaj stav je razbijen Putinovom „delimičnom“ mobilizacijom koja je pokazala da je njegova „specijalna vojna operacija“ posrnula.

Regrutovanjem više trupa, videlo se da uvlači zemlju dublje u sukob.

Kao što su masovno bežanje iz zemlje i izbegavanje regrutacije pokazali, njegov pokušaj da svoj poduhvat pretvori u novi „Veliki otadžbinski rat“ do sada je propao.

Mobilizacija je razbila osnovnu pretpostavku pristanka javnosti na rat – da neće zahtevati njeno aktivno učešće u njemu.

U Moskvi, najbogatijem gradu u Rusiji, gde su na ulicama vršili pritisak na muškarce, gradonačelnik Sergej Sobjanin se 17. oktobra osećao prinuđenim da objavi da je regrutacija završena.

Drugi regioni, manje uticajni, moraće da nadomeste nedostatak regrutovanih.

Putin ne može da dobije ovaj rat, jer od samog početka nije imao jasne ciljeve, a nakon što je izgubio toliko toga, ne može ga okončati, a da ne bude duboko ponižen, piše Ekonomist.

Čak i ako bi borbe u Ukrajini prestale, povratak u miran predratni život je gotovo nemoguć pod njegovim ratobornim vođstvom.

U međuvremenu, privreda počinje da oseća efekte sankcija i odlaska visoko kvalifikovane i obrazovane radne snage, a poverenje potrošača polako opada.

Ceremonija 30. septembra, na kojoj je, nakon ogorčenog govora protiv Zapada, Putin anektirao četiri pokrajine u Ukrajini koje zapravo ne kontroliše, bila je toliko apsurdna da je verovatno potkopala njegovu sliku snage čak i unutar Rusije.

Kako kaže Tatjana Stanovaja, politička analitičarka: “Ruske elite su do septembra donele pragmatičan izbor da podrže Putina… Ali stvari su toliko napredovale da će sada možda morati da biraju između različitih scenarija gubitka“.

Vojni poraz bi mogao dovesti do kolapsa režima, sa svim povezanim rizicima za one koji su ga podržavali.

Putinova ratobornost u međuvremenu „pokreće pitanje da li su ruske elite spremne da se drže Putina do kraja, posebno usred rastućih pretnji upotrebom nuklearnog oružja“, primećuje Stanovaja.

Abas Galjamov, politički analitičar koji je proveo neko vreme u Kremlju, tvrdi da će u narednih nekoliko nedelja i meseci elita, čiji su članovi uvek verovali u sposobnost Putina da sačuva svoj režim (i njih), shvatiti da je na njima (eliti) da spasu režim i na taj način i sebe same.

To će, kaže, intenzivirati potragu za mogućim naslednikom unutar sistema.

Na listi potencijalnih kandidata, Galjamov za Ekonomist, ističe Dmitrija Patruševog, sina Nikolaja Patruševog, koji je predsednik Saveta bezbednosti i jedan od glavnih ideologa režima.

Patrušev mlađi je bivši ministar i iako deo porodice, zbog mladosti bi mogao biti viđen kao novo lice.

Poznatije mogućnosti uključuju Sergeja Kirijenka, zamenika šefa kabineta Kremlja; Sobjanina, gradonačelnika Moskve; i Mihaila Mišustina, premijera, koji bi mogao igrati ulogu umerenog pregovarača sa Zapadom.

Ipak, kako je Aleksej Navaljni, ruski opozicioni lider u zatvoru, nedavno tvrdio u Vašington postu, nada da će „zamena Putina drugim članom njegove elite iz temelja promeniti ovaj pogled na rat, a posebno rat oko ‘nasleđa SSSR’ , u najmanju ruku je naivan.”

Jedini način da se zaustavi beskrajni ciklus imperijalnog nacionalizma, tvrdi Navaljni, jeste da Rusija decentralizuje vlast i pretvori se u parlamentarnu republiku.

U onome što je izgledalo kao apel ruskoj eliti, Navaljni je tvrdio da je parlamentarna demokratija takođe racionalan i poželjan izbor za mnoge političke frakcije oko Putina.

“To im daje priliku da održe uticaj i da se bore za moć, istovremeno osiguravajući da ih ne uništi agresivnija grupa.”

Ova „agresivnija grupa“ je već počela da se pojavljuje. Uključuje Jevgenija Prigožina, bivšeg kriminalca poznatog kao „Putinov kuvar“, koji vodi grupu plaćenika pod nazivom Vagnerova grupa, i Ramzana Kadirova, moćnika Čečenije, koji ima svoju privatnu vojsku.

Prema rečima politikološkinje Ekaterine Šulman, ruski diktator želi da Ukrajinu pretvori u urušenu državu ali umesto nje, to ubrzano postaje Rusija.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta “Danasova škola novinarstva“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.