Kada je, na žalbu vladajuće AK Partije predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, Vrhovno izborno veće Turske odlučilo da poništi izbore za gradonačelnika Istanbula održane 31. marta i naloži novo glasanje za 23. jun, pobedniku, kandidatu vodeće opozicione Republikansko narodne partije (CHP) Ekremu Imamoglu nije bilo drago.
Posle samo dve nedelje oduzeta mu je titula gradonačelnika, ali je, nakon prvog šoka, smireno poručio: „Nećemo odgovoriti protestima već još masovnijim izlaskom na birališta 23. juna“. Tako je i bilo. Na izborima 31.marta Imamoglu je porazio kandidata AKP i bivšeg premijera Binali Jildirima za samo 13 hiljada glasova razlike, u nedelju, 23. juna razlika je bila više od 700 hiljada glasova.
Pristalice opozicije slavile su u najvećem turskom gradu, ali je i AKP mirno reagovala. Erdogan je na zvaničnom Tviter nalogu čestitao kandidatu opozicije na pobedi i pohvalio veliku izlaznost birača. Jildirim je poraz priznao pre objavljivanja zvaničnih rezultata, čestitao pobedniku i najavio da će se AKP truditi da gradonačelniku pomogne u budućem radu u korist građana Istanbula. Iako je izgubila mesto gradonačelnika sada u Istanbulu, a 31.marta i u Ankari, AKP je zadržala većinu u gradskim skupštinama oba grada, kao i većinu mesta predsednika opština u ova dva grada.
Što znači da gradonačelnicima iz opozicione CHP neće biti lako. Sadi Guven, predsednik Vrhovnog izbornog veća Turske juče je saopštio zvanične rezultate po kojima je Imamoglu osvojio 54, a Jildirim 45 odsto glasova. Izlaznost je u Turskoj tradicionalno velika, te je od više od 10 miliona Istanbulaca sa pravom glasa glasalo nešto manje od devet miliona.
Turski mediji su izveštavali da je desetine hiljada Istanbulaca prekidalo letovanja ili se vraćalo u grad samo zbog glasanja, te su na novom, trećem aerodromu u ovom gradu, u nedelju bili najbrojniji putnici birači koji su žurili na glasačka mesta. Entuzijazam su pokazivali mladi i stari, a među kuriozitetima je i 77-godišnja Fatma Tundža, koja je nedavno operisala kuk i koju su nadležni ambulantnim kolima dovezli na biralište da glasa.
Izbori su pokazali da Turci veruju u izborni sistem svoje zemlje, ali i da su nadležni izborni organi ove zemlje sa više od 80 miliona stanovnika vrlo efikasni. Samo dva sata po zatvaranju birališta bili su saopšteni nezvanični rezultati sa više od 90 odsto biračkih mesta.
Novi gradonačelnik Istanbula je izjavio da nisu pobedili on ili njegova partija već demokratija i Turska. „Naša zemlja i demokratija su pobedili, a ne jedna partija. Neću nikoga marginalizovati. Za mene počinje važna dužnost, najdragocenija, najponosnija i najplemenitija u mom životu“, poručio je Imamoglu pristalicama u nedelju uveče u Istanbulu. Iako su mnogi zapadni mediji Imamogluovu pobedu sa oduševljenjem dočekali i uz citiranje čuvene Erdoganove izjave „Ko vlada Istanbulom vlada Turskom“, najavljivali početak kraja njegove i vladavine AKP, nije lako predvideti da li je opozicionar na čelu najvećeg i najbogatijeg turskog grada vesnik takvih promena.
Imamoglu je predsedniku Erdoganu poručio da je spreman na „skladnu saradnju“ i da se nada da će se videti što pre. Dve partije su tokom kampanje, naročito za martovske izbore razmenile teške reči i optužbe, ali je predsednik Erdogan Imamoglua zvanično primio još u januaru. Nakon sastanka je Imamoglu saopštio da je njihov razgovor bio „prijatan“, da su pričali o Istanbulu i da je rado slušao predsednikove savete i predloge.
Mnogo toga će svakako zavisiti od rezultata njegovog rada, ekonomske situacije u zemlji, kao i odnosima unutar AKP. Pojedini turski mediji navode da u AKP ima nezadovoljnih krugova oko bivših predsednika i premijera Abdulaha Gula i Ahmeta Davutoglua, koji bi mogli da osnuju svoje partije. Erdogan ipak nije naivan „igrač“, a izbori u Turskoj, predsednički i parlamentarni treba da budu održani tek 2023. godine.
Od islama do fudbala
Iako su im politički stavovi i stil drugačiji, između Erdogana i Imamoglua ima i sličnosti. Obojica potiču iz tradicionalnih muslimanskih porodica iz crnomorskog dela Turske, Erdogan je rođen 1954. u gradu Riza, a Imamoglu 1970. u okolini Trabzona. Obojica su ponosni Turci i posvećeni muslimani. Iako je njegova CHP sekularna partija, Imamoglu nije tvrdi „kemalista“, već redovno u džamiji klanja džumu, (centralna molitva petkom), čita Kuran. Erdogana i Imamoglua vezuje i ljubav prema fudbalu, kojim su se amaterski bavili.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.