Ko koči imenovanja na ključne pozicije institucija EU i koja su imena u opticaju? 1Foto: EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

Šefovi država i vlada nisu uspeli na sastanku početkom sedmice, dve nedelje od izbora za EP, da se bar načelno dogovore oko imena za ključne pozicije unutar EU za koje je već postojala neformalna saglasnost.

To su ime šefa ili šefice Evropske komisije, predsednika Evropskog saveta i viskog predstavnika ili predstavnice EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost.

Na stolu su bila tri imena – Ursula von der Leyen koja se nadala punoj saglasnosti za reizbor na funkciju šefice Evropske komisije, bivši portugalski premijer Antonio Kosta ime koje je viđeno za naslednika Šarla Mišela na mestu predsednika Evropskog saveta, a premijerka Estonije Kaja Kallas za novu šeficu evropske diplomatije umesto Žozepa Borelja.

Imena su predstavljala politički i geografski balans. Nemica Von der Lejen je članica Evropskih narodnjaka, Portugalac Kosta je socijaldemokrata a Estonka Kalas dolazi iz grupacije liberala.

Ipak, karte su se pomešale na susretu u ponedeljak uveče (17.06) kada su lideri onih država ili vlada koje dolaze iz bloka Evropskih narodnjaka tražili udeo i na funkciju predsednika Evropskog saveta.

Mišel otkrio do kada će biti dogovorene ključne funkcije u institucijama EU

Očekivano, EPP je želela da ponovo imenuje Fon der Lajen i Robertu Mecolu (dosadašnja predsednica Evropskog parlamenta), koje pripadaju toj političkoj porodici.

Pored toga, EPP je predložila socijalistima da se mandat predsednika Evropskog saveta podeli na dva dela od po 2,5 godine — i EPP bi dobila jedan od njih.

Da li se Plenković priprema za funkciju?

Glavna prepreka dogovoru, piše Politiko, bio je deo članova Evropske narodne partije (ENP) koji nisu voljni da prepuste socijaldemokratama glavnu reč u Evropskom savetu.

Predsednik ove institucije bira se na dve i po godine, ali im se obično omogućavaju dva uzastopna mandata.

Iz ENP-a se tako pojavio predlog o napuštanju ove tradicije, a navodno ga je izneo hrvatski premijer Andrej Plenković.

Navodno, Plenković je predložio podelu u smislu da prve dve i po godine Evropski savet vodi Portugalac Kosta, a potom isti period neko iz ENP.

U tekstu Politiko postavlja se pitanje da li se hrvatski političar priprema da preuzme tu funkciju?

Ko koči imenovanja na ključne pozicije institucija EU i koja su imena u opticaju? 2
Foto: EPA-EFE/OLIVIER MATTHYS

Nezadovoljstvo podelom vodećih dužnosti među istaknutim članovima tri centrističke političke opcije izrazila je i italijanska premijerka Đorđa Meloni, koja smatra da Evropski konzervativci i reformisti (ECR) na osnovu dobrog rezultata na nedavnim izborima za Evropski parlament zaslužuju veći uticaj na odlučivanje u Briselu.

Prema više izvora sa sastanka, Evropski narodnjaci su tražili da se mandat predsednika Evropskog saveta podeli na dva dela od po dve i po godine, gde bi jedan od mandat dobili upravo narodnjaci.

To je, čini se, predstavilo glavni kamen spoticanja i bio je uzrok zašto nije došlo do saglasnosti lidera.

Ako bi se zadovoljili zahtevi evropskih narodnjaka da se mandat predsednika Evropskog saveta prepolovi, to bi išlo na uštrb socijaldemokratama, drugoj po veličini partiji u EU, koji bi u tom slučaju nakon dve i po godine ostali bez ijedne ključne funkcije u institucijama.

Politiko piše i kako se Meloni protivi unapred dogovorenoj podeli dužnosti bez osluškivanja volje birača, a u tome uživa podršku mađarskog premijera Viktora Orbana, izrazitog protivnika reizbora Fon der Lejen.

Njih dvoje bi mogli da okupe širu koaliciju desničarskih poslanika u Evropskom parlamentu i poremete odnos snaga uoči redovnog okupljanja Evropskog saveta 27. i 28. juna, na kojem se očekuje konačni dogovor oko evropskih pozicija.

Šarl Mišel oštro kritikovao Ursulu fon der Lajen uoči evropskih izbora

Izvori Gardijana tvrde da postoje zamke za sve tri ključne pozicije unutar EU.

Poljski premijer Donald Tusk pozvao je na „javno pojašnjenje“ o korupcionaškom skandalu koji je primorao Kostu da ode sa funkcije prošle godine.

Kosta, koji je pobedio na tri izbora, nije optužen ni za kakav zločin, ali je istraga o navodnom trgovanju uticajem od strane njegove socijalističke vlade u toku.

Peter Pelegrini, predsednik Slovačke koji obavlja i funkciju premijera do oporavka Roberta Ficoa, koji je hospitalizovan u pokušaju atentata, rekao je da lideri moraju da budu „veoma oprezni“ o tome ko će predstavljati EU na međunarodnom nivou.

„Moramo da imamo osobu koja će moći da smiri situaciju koja je sada izuzetno pod velikom tenzijom“, rekao je on.

Pelegrini nije spominjao imena ali se njegova poenta može posmatrati kao prikrivena kritika na račun Kaje Kalas, imajući u vodu da je Pelegrini poznati ruski jastreb a estonska premijerka neumorna kritičarka Kremlja.

Mađarski premijer Orban, čija je stranka izbačena iz EPP 2022. zbog zabrinutosti zbog pogoršanja demokratskih standarda, već je jasno stavio do znanja da neće podržati Fon der Lajen.

U poruci na društvenim mrežama nakon samita, on je optužio EPP da je sklopila dogovor sa socijalistima i liberalima kako bi među sobom podelili čelne poslove.

„Oni će nastaviti da podržavaju migracije i slaće još više novca i oružja u rat Rusije i Ukrajine“, napisao je.

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je, međutim, da je važno da se odluka donese brzo.

„S obzirom na to da politička platforma koja je do sada podržavala predsednicu Fon der Lajen u parlamentu ponovo ima većinu, verujem da će biti moguće brzo pronaći razumno rešenje“, rekao je Šolc, pozivajući se na desni centar, levičarske i centrističke grupe koje su je podržale 2019.

Odlazeći holandski premijer Mark Rute rekao je: „Pozitivan sam u vezi Ursule fon der Lajen, ali ne kažem da je podržavamo“.

Fon der Lajen, međutim, može biti imenovana bez jednoglasne podrške lidera EU. Ako i prođe „glatko“ u Evropskom savetu lidera EU, ona takođe mora da osvoji Evropski parlament.

„Izveštaj u kome se kritikuje Italija u fioku, treba joj glas Đorđe Meloni“: Ursula fon der Lajen želi da obezbedi novi mandat

Kako se ta kampanja nastavlja, predsednica komisije je optužena da je odložio kritički izveštaj o slobodi medija u Italiji kako bi osigurala podršku Đorđe Meloni.

Italijanska premijerka, koja je i lider evropskih konzervativaca i reformista u Evropskom parlamentu, tek treba da se izjasni da li podržava Fon der Lajen.

Odlazeća holandska liberalna poslanica Evropskog parlamenta Sofi in ‘t Veld navela je da je Fon der Lajen zloupotrebila svoja ovlašćenja u zamenu za dobijanje podrške.

Von der Lejen je „politizovala vladavinu zakona i koristi primenu pravila kao robu, koju treba odbaciti u zamenu za radna mesta“, napisala je evroposlanica na mreži X nakon izveštaja u Politiku da je predsednica komisije odložila objavljivanje izveštaja u kome se kritikuje Italija zbog narušavanje medijskih sloboda.

Godišnji izveštaj o vladavini prava, koji je bio na rasporedu komisije za 3. jul, neće biti objavljen sve dok nova Komisija ne bude imenovana, preneo je sajt.

Diskusija o najvišim poslovima dolazi usred pokušaja da se ujedine podeljene snage nacionalista i krajnje desnice u Evropskom parlamentu.

Meloni se sastala sa Orbanom kada su „razmotrili politička pitanja koja se tiču evropske desnice“, rekao je portparol mađarskog premijera. Mađarski lider se sastao i sa bivšim poljskim premijerom Mateušom Moravjeckim iz stranke Pravo i pravda.

Sastanci će podstaći očekivanja da bi Orbanova partija Fides mogla da se pridruži ECR-u, koji među svojim članovima uključuje Pravo i pravdu i stranku Braća Italije Đorđe Meloni.

Pozicije i nadležnosti

Uloga predsednika Evropskog saveta je da predsedava sastancima na nivou lidera EU i unapredi rad Saveta.

Predsednik obezbeđuje pripreme sastanaka Evropskog saveta i kontinuiteta njihovog rada, te pomaže da se olakša kohezija i konsenzus.

Visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu politiku obično im dvostruku ulogu. On je jedan od potpredsednika Evropske komisije i ujedno ima ulogu šefa evropske diplomatije.

Ova osoba upravlja zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Svojim predlozima doprinosi oblikovanju zajedničke spoljne i bezbednosne politike i osigurava sprovođenje odluka koje su usvojili Evropski savet i Savet EU.

Takođe radi na izgradnji konsenzusa država članica EU i njihovih odgovarajućih prioriteta, uključujući predsedavanje sastancima između ministara spoljnih poslova EU, ministara odbrane, trgovine i razvoja.

Ove zadatke su u prethodnih pet godina obavljali Šarl Mišel, bivši premijer Belgije, i Žozep Borelj , bivši ministar inostranih poslova Španije.

Mond: Ekstremna desnica u Francuskoj najpopularnija pred izbore za EP

Procedura

Nakon što je stranku francuskog predsednika Emanuela Makrona Obnova porayila krajnja desnica na izborima za EP, njegova odluka da raspusti francuski parlament i raspiše vanredne izbore je naizgled ubrzala diskusije o najvišim poslovima unutar EU. Obično pregovori traju nedeljama.

Poslednjih nedelja, drugi evropski lideri su takođe naglasili potrebu za kontinuitetom s obzirom na ruski rat u Ukrajini i potencijalni povratak na vlast bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa.

Nakon izbora za Evropski parlament, lideri zemalja EU imaju zadatak da nominuju sledećeg predsednika Evropske komisije uzimajući u obzir rezultate izbora.

Imenovanje predsednika apsolutnom većinom od najmanje 361 glasa mora odobriti i Evropski parlament, a to se može dogoditi najranije sredinom jula.

Odabir visokog predstavnika za spoljne poslove takođe tokom jeseni treba da odobri Evropski parlament, dok predsednika Evropskog saveta interno imenuju šefovi država i vlada.

Diskusije će lideri nastaviti krajem naredne nedelje kada se 27. i 28. juna održava redovni samit EU.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

EUinstitucijeBrisel

Komentari


Ostali komentari (3)