Imidž neuračunljive zemlje

Nuklearno – raketni program Severne Koreje i stvaranje mehanizma „šestorke“ uz učešće Severne i Južne Koreje, SAD, Kine, Rusije i Japana, za njeno rešavanje, predstavljalo je još jedan efikasan mehanizam za prikupljanje pomoći, tako što je odabranoj zemlji davao lažna obećanja o mogućnosti zamrzavanja tog programa ili prekida programa osvajanja tehnologije nuklearnog oružja.

Posmatrači bi mogli da zaključe da su sve akcije Severne Koreje postupci manijakalnih fanatika, koji su spremni u svako vreme da razgore plamen nuklearnog sukoba. Tome su doprinosile i najfantastičnije vesti kako osumnjičeni severnokorejski generali bivaju likvidirani topovskom paljbom ili nacionalne vođe pribegavaju još brutalnijim sredstvima, kojima se potencira njihova brutalnost, bezobzirnost i odsustvo svake uračunljivosti. Danas se može reći da su to bile fikcije koje su podstaknute od severnokorejskih propagandista, stvorene s ciljem da pokažu da je stepen neuračunljivosti severnokorejskih vođa toliko visok, da početak nuklearnog sukoba za njih ne bi predstavljao nikakav problem. Te glasine su našle svoje dostojno mesto čak i u dokumentima UN.

Zbog svoje bizarnosti, one vrede da budu pobrojane: svim studentima je naređeno da imaju frizuru kao Kim DŽon Un; Severna Koreja ima vladinu listu od 28 dozvoljenih frizura; Kim DŽong Un hrani pse ujakom koga je brutalno ubio; Kim DŽong Un je streljao svoju bivšu devojku zbog porno snimka; Severna Koreja je uvela smrtnu kaznu spaljivanjem; zamenik ministra odbrane je streljan topovskom paljbom; Kim DŽong Il je deportovao niske Korejce kako bi ih uklonio iz korejske genetike; Kim DŽong Il je bio paranoičan, antisocijalan, narcisoidan, sadista, šizoidan i šizopatološki tip, što su bili poremećaji od kojih su patili Hitler, Sadam Husein i Staljin…

Ipak, bilo je onih koji su stvari videli trezvenije. U septembru 2016. NJujork tajms je pisao: „Severna Koreja nije skrenula s uma. Ona je u stvari isuviše racionalna za to“. Zaista, da je rukovodstvo Severne Koreje stvarno bilo ludačko, sve bi se već odavno završilo ratom u kojem Severna Koreja svakako ne bi imala šansi da pobedi. Vođe Severne Koreje, međutim, znale su kada treba da se zaustave, a kada da povećaju napetosti, dolazeći sasvim do opasnih krajnjih linija.

Stvaranje imidža zemlje s nepredvidljivim i skoro neuračunljivim ponašanjem bilo je, po svemu sudeći, jedno od najosmišljenijih rešenja u tvrdom i svakako neosetljivom svetu diplomatije i spoljne politike, gde nema stalnih prijatelja, osim stalnih interesa. U suštini, Severna Koreja sasvim dosledno je primenjivala „drama teoriju“ Najdžela Hauarda koja je promenila i dopunila „teoriju igara“. Najvažnija dopuna odnosila se da veću šansu na dobitak u sukobu imaju oni koji pribegavaju iracionalnijim rešenjima i većim rizicima. Jednostavnije rečeno; „Ko reskira – profitira“. Poznavaoci prilika cinično su govorili: „Ako je suša ili su velike poplave, očekujte novu krizu, jer će Pjongjangu biti potrebna pomoć“.

Najgora varijanta razvoja događaja za Severnu Koreju bila je da zainteresovane zemlje prestanu da je shvataju ozbiljno i prestanu da veruju u stvarnu mogućnost početka rata. Zbog toga je Pjongjang upotrebljavao sledeću taktiku: lansiranje rakete, a ako nema reakcije, onda će se sve ponoviti na granici. Ako ni to ne bi dalo rezultat, onda bi se sprovelo testiranje nuklearne bombe ili početi lokalna vojna akcija.

Puna vojna akcija Pjongjangu nikada nije bila potrebna, jer je on bolje od drugih razumeo da stvaranje utiska nekontrolisanosti nije loš način da se drugi navedu na pružanje pomoći. Upravo to bila je taktika Kim DŽong Una pred početak Trampove odluke da predloži susret i pregovore. Korejski lider je kao odgovor na američke sankcije ispalio u avgustu i oktobru prošle godine dve rakete koje su preletele preko japanskog ostrva Hokaido. Iz japanske vojske je saopšteno da je projektil koji je ispalio Pjongjang dostigao visinu od 770 kilometara i domet od 3.700 kilometara.

Za države koje su imale manje-više prijateljski stav prema Severnoj Koreji, Kini i Rusiji, primenjivan je drugačiji pristup. Na susretima su govorili o „rastućoj humanitarnoj katastrofi“, „očekivanju ozbiljne gladi“ uz podsećanje na „decenije tradicionalnog prijateljstva“. Oni su, ne retko, podsećali: „Vi ste bili ti koji ste stvorili našu državu“.

Nastavlja se