IN4S: Imovina Cetinjskog manastira opet se vodi kao svojina Mitropolije crnogorsko-primorske

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Kako “imovina Cetinjskog manastira” osnovanog u 15. veku može biti “svojina Mitropolije crnogorsko-primorske” osnovane 1931, sem uzurpacijom prava, osvajanjem, kupovinom… ili neki drugi “loš” način?!
   I po savremenom građanskom pravu, i po kanonskom pravu u sekularnim državama imovina (sem manjeg dela) crkava, manastira i drugih verskih objekata u svojini je države – država imovinu daje crkvama, manastirima i drugim verskim objektima pravo na upravljanje i raspolaganje/uživanje imovinom, ali bez prava na otuđivanje imovine (bez kojeg nema svojine), pa bi tako trebalo biti i u Crnoj Gori!…

2. @Oluja

   Potpuna je laz da u sekularnim (citaj zapadnim) drzavama crkvena imovina pripada drzavi. Crkvena imovina je privatna i pripada crkvi koja sa imovinom moze da radi sta hoce ukljucujuci I prodaju. Imate bezbroj i bezbroj primera gde je crkva prodala imovinu. Drzava sa tim nema nikakve veze niti je vlasnik bilo kakve crkvene imovine. Opismenite se pre nego komentarisete.

3. @Imovina-Najpre se Vi opismenite pa komentirajte!Tko je vlasnik Notr Dama?Po Vama to je Vatikan,ali to nije tocno!Ili drugih katedrala po citavom svetu!Vatikan ne poseduje imovinu,niti su cuvene katedrale upisane kao njegovo vlasnistvo!

4. G-dine “imovina”, prvo bi bio red da se potpišete imenom i prezimenom, a zatim da svoje neznanje (predrasude, zablude, mistifikacije…) ne pripisujete drugome, pa onda držite vakele okolo!…
   Da ne ulazimo u istoriju (teoriju i praksu) modernog/savremenog prava utemeljenog na Napoleonovom Code civile (sa, između ostalih, odredbom o odvojenosti države i crkve), pročitajte bilo koji Građanski zakonik bilo koje države u Evropi (od najradikalnijeg francuskog do “najumerenijeg” grčkog), a pošto, pretpostavljam, živite u Srbiji, najbolje pogledajte Zakon o verskim zajednicama Republike Srbije!…
   (Kao ilustracija: Hilandar je u vlasništvu države Grčke a država Grčka je SPC-u dala pravo uspravljanja i parvo raspolaganja/uživanja /naravno, bez prava otuđivanja/prodaje/!)
   Crkve mogu otuđiti/prodati samo ono što nije u vlasništvu države, najčešće su to pokloni crkvama, zaveštanja crkvama, ono što su crkve svojim sredstvima nabavile, kupile… ili na neki sličan način stekle!…
   Sve drugo su, uključujući i “rasprave”, političke igre, ili igre neznanja, zabluda, obmana, mistifikacija, laži…