Foto: EPA-EFE/CLAUS BECH DENMARK OUTGotovo svako četvrto zaposleno lice u Evropi je u međuvremenu migrant. Posebno u zemljama sa visokim platama ti ljudi igraju rastuću ulogu, navodi Međunarodna organizacija rada (ILO). Tako se na severu, jugu i zapadu Evrope između 2013. i 2022. godine povećao broj migrantskih radnika s 22,5 na 23,3 posto.
Index.hr dalje navodi da se pod migrantima podrazumevaju svi ljudi koji rade u nekoj drugoj zemlji koja nije njihova domovina.
Dakle, prema toj definiciji, to su i Hrvati i Hrvatice koji su proteklih godina otišli raditi u Austriju, Nemačku, Irsku, prenosi Dojče Vele (Deutsche Welle) tekst s portala tagesschau.de.
„Radni migranti su neizostavni za ublažavanje problema nedostatka radne snage i doprinose privrednom rastu“, kazao je generalni direktor ILO-a Gilbert F. Houngbo.
ILO pritom kao migrante smatra kako ljude s radnom vizom, tako i one koji bez važeće radne dozvole rade u stranoj zemlji.
Na globalnom nivou je udeo migrantskih radnika u celokupnom radnom stanovništvu posebno visok u Evropi, Severnoj Americi i arapskim zemljama.
Visok udeo zaposlenih u uslužnom sektoru
Te regije su, s jedne strane, zbog visokih plata interesantne za migrante, a s druge strane je potreba u tim regijama posebno velika.
Jedan od faktora koji to podstiču je sve starije stanovništvo u tim zemljama.
Migranti tako dolaze na ona radna mesta koja ostaju upražnjena nakon što ljudi odu u penziju, a istovremeno raste i potreba za negovateljicama i negovateljima za starije ljude.
To stanje se odražava i u brojkama: gotovo dve trećine svih radnika u evropskim zemljama, a koji potiču iz neke druge države, bili su zaposleni u uslužnom sektoru.
Kod domaćeg stanovništva taj udeo iznosi oko polovinu radne snage.
Razlozi za veću stopu nezaposlenosti
Delom sveta je udeo migranata u radnoj snazi 2022. iznosio 4,7 posto.
Ukupan broj radnika-migranata u svetu ILO procenjuje na 284.5 miliona.
Oko 255.7 miliona ih je bilo starije od 15 godina i time radno sposobno.
Stopa nezaposlenosti među migrantima je iznosila 7,2 posto i time je bila nešto viša nego kod domaćeg stanovništva (5,2 posto).
Razlozi za to bi prema navodima ove UN-ove organizacije mogli biti jezičke prirode, dakle moguće jezičke barijere. Ali se kao razlozi navode i nepriznate diplome ili sertifikati, kao i diskriminacija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
