Indijancima pola države Oklahoma

Pet od devet sudija glasali su za to da se istočni deo države uključujući i njen drugi najveći grad Tulsa priznaju kao deo domorodačkog rezervata.

Ceo slučaj pokrenuo je Džimsi Mekgirt koji je 1997. osuđen za silovanje devojčice, prenosi Bi-Bi-Si. On je naveo da se napad dogodio na teritoriji koja pripada maskogijskim narodima, najbrojnijem indijanskom domorodačkom plemenu iz SAD.

Odluka suda u predmetu Mekgirt protiv države Oklahome smatra se jednom od dalekosežnijih slučajeva za Indijance pred Ustavnim sudom u proteklih nekoliko decenija.

Presuda znači da neki članovi plemena koji su proglašeni krivim u državnim sudovima za dela počinjena na području koje je određeno ovom odlukom sada mogu osporiti svoje pređašnje presude.

Članovi plemena koji žive unutar tih granica mogu biti oslobođeni od državnih poreza, piše Rojters, a samo će federalni tužioci imati pravo da krivično procesuiraju Indijance optužene za zločine u tom delu Oklahome. Više od 1,8 miliona ljudi – od kojih 15 odsto Indijanci – živi na teritoriji koja se prostire na tri miliona hektara.

Konzervativni sudija Vrhovnog suda Nil Gorsuč, koga je imenovao američki predsednik Donald Tramp, stao je uz još četvoro liberalnih sudija i pozvao se na takozvanu stazu suza – prisilno preseljenje domorodaca, uključujući i Maskogije, u 19. veku u Oklahomu.

Tadašnja vlada Amerike govorila je da će nova zemlja večno pripadati plemenima. Kako je sudija Gorsuč napisao: „Danas se postavlja pitanje da li zemlja koju su ovi ugovori obećavali ostaje indijanski rezervat za potrebe saveznog krivičnog zakona. Budući da Kongres nije rekao drugačije, držimo vladu za reč“.

Presudom je poništena odluka o zatvorskoj kazni za Mekgirta, iako mu se i dalje može suditi u federalnom sudu. Sada 71-godišnji Mekgirt osuđen je pre 22 godine u okrugu Vagoner zbog silovanja četvorogodišnje devojčice.

Svoju krivicu nije osporavao pred sudom tvrdeći da samo federalne vlasti imaju pravo da ga procesuiraju. Mekgirt je pripadnik indijanskog plemena Seminole. Njegov advokat Jan Het Geršengorn u izjavi za Si-En-Bi-Si je kazao da je „Vrhovni sud potvrdio da će, kada Sjedinjene Države daju obećanja, sudovi održati ta obećanja“.

Glavni sudija u ovom slučaju Džon Roberts, koji je glasao protiv, smatra da će odluka destabilizovati državne sudove.

„Sposobnost države da procesuira teška krivična dela biće umanjena a mogle bi biti odbačene i osuđujuće presude izrečene pre nekoliko decenija“.

Roberts navodi i da najnovija odluka unosi značajnu nesigurnost za kontinuirani autoritet države u bilo kojoj oblasti koja se tiče indijanskih poslova, od zoniranja i oporezivanja do porodičnog i ekološkog zakona.

Analiza magazina Atlantik žurnal iz Oklahome pokazala je da je 1.887 Indijanaca bilo u zatvoru krajem prošle godine zbog krivičnih dela počinjenih unutar granica plemenske teritorije.

Utvrđeno je i da bi se manje od jednog od 10 slučajeva moglo kvalifikovati za novo savezno suđenje.

Jonodev Čauduri, bivši glavni sudija Vrhovnog suda maskogijskih naroda, odbacio je tvrdnje da će presuda dovesti do pravnog haosa.

U izjavi za lokalne medije kazao je da bi se to odnosilo samo na mali skup Indijanaca koji su u granicama počinili zločine.

U zajedničkoj izjavi, plemena Oklahome – Čiroki, Čikasoi, Čokto, Seminole i Maskogi – pozdravljaju presudu. Obavezali su se da će sarađivati sa saveznim i državnim vlastima kako bi dogovorili zajedničku nadležnost nad zemljom.