Indonežanke uče borilačke veštine: Rodno zasnovano nasilje u porastu, država kasno reaguje

Miranti je jedna od sve više Indonežanki koje pohađaju časove samoodbrane jer je rodno zasnovano nasilje veliki izazov u toj ​​najmnogoljudnijoj zemlji sveta sa muslimanskom većinom.

„Državna zaštita obično dolazi pošto se nasilje desi, a nikada ne znamo kada će doći“, rekla je ta 38-godišnja samohrana majka troje dece.

„Nažalost, kada dođe iznenada, niko ne može pomoći. Dakle, moramo imati sposobnosti samoodbrane“, ukazala je ona.

Državna Komisija za nasilje nad ženama – „Komnas Perempuan“ zabeležila je 289.111 slučajeva prošle godine, što je smanjenje od oko 12 odsto u odnosu na 339.782 u 2022. godini, kada je donet Zakon o rodnom nasilju.

Međutim, Komisija je sugerisala da najnoviji podaci predstavljaju „vrh ledenog brega“ u nasilju zasnovanom na rodu.

Sumnja se da je pravi broj slučajeva znatno veći, navodi se u godišnjem izveštaju „Komnas Perempuana“ za 2023. objavljenom u martu.

Veliki broj slučajeva nije prijavljen zbog nekoliko faktora: ograničenog pristupa žrtvama uslugama za žalbe, slabog sistema dokumentacije slučajeva i visokog nivoa društvene stigme prema žrtvama nasilja, navodi se u izveštaju.

Parlament Indonezije je 2022. godine odobrio dalekosežan zakon koji utvrđuje kaznu za rodno nasilje i garantuje restituciju i druge pravne lekove za žrtve i preživele.

Zakon je donet nedelju dana pošto je indonežanski Visoki sud osudio na smrt direktora jednog islamskog internata jer je pet godina silovao najmanje 13 učenica i oplodio neke od njih.

Devojčice su imale između 11 i 14 godina i bile sistematski silovane, što je izazvalo negodovanje javnosti jer on nije ranije uhvaćen.

U julu, Izborna komisija Indonezije je smenila svog predsednika pošto ga je proglasila krivim za seksualni napad nakon žalbe jedne njene službenice.

Bio je to poslednji u nizu visokoprofilnih slučajeva nasilja nad ženama u zemlji na arhipelagu s više od 277 miliona stanovnika.

S porastom broja slučajeva, sve više indonežanskih žena i devojaka koje su se plašile fizičkog nasilja, okrenule su se alternativnim načinima da se obezbede, uključujući časove samoodbrane i klubove.

Za Miranti čiji je muž više puta napadao i fizički zlostavljao, „Muai Thai“ je najpogodnija samoodbrana jer joj pomaže da stekne više veština, samopouzdanja i tehnika sprečavanja napada.

Noseći crveni hidžab i bokserske rukavice, učiteljica u islamskoj osnovnoj školi u Džakarti pokazala je svoju veštinu udaranja svom sparing partneru.

To je deo njene rutine treninga na kursu mešovitih borilačkih veština u Džakarti, gde se upisala pre dve godine pošto je odlučila da izađe iz nasilnog braka 2018.

Poreklom s Tajlanda, „Muai Thai“ je vrsta „kik-boksa“ koji uključuje udarce kolenima i laktovima, stopalima i šakama.

„Sada imam način. … Imam veštinu da uzvratim“, rekla je Miranti. „Ali što je još važnije, naučila sam da izbegavam situacije tako što sam svesnija svog okruženja“.

Mirantiina trenerka Rahimatul Hasana rekla je da je preplavljena sve većom potražnjom žena koje žele da uče borilačke veštine, posebno na privatnim treninzima, jer je teško naći instruktorke „Muai Thai“.

„Mnoge se neće osećati prijatno da ih treniraju muškarci ili će im trebati privatni čas kod kuće“, dodala je ona.

Ona je rekla da je većina žena koje su pohađale njene časove samoodbrane stidljive, a neke su i ranije bile zlostavljane.

„Učenje fizičke samoodbrane ne samo da daje alate za kontrolu reakcija na negativne situacije, već može izgraditi i samopouzdanje za mentalnu odbranu“, rekla je Hasana.

Njen suprug, profesionalni MMA borac Rizal Zulmi, rekao je da rastući trend žena koje uče borilačke veštine pokazuje nasilnicima i kriminalcima da „sve žene nisu lak plen“.

„Borilački sportovi su nedavno postali popularni među ženama“, rekao je Zulmi, osvajač više od 30 medalja na regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou.

Rangi Virantika Sudrajat, druga Indonežanka koja je pohađala časove MMA, rekla je da je fizički trening u borilačkim veštinama najviše doprineo njenim dužnostima lekara opšte prakse u „Lekarima bez granica“.

Ta 31-godišnja doktorka radila je u nekoliko izbegličkih logora u Pakistanu, Jemenu, Južnom Sudanu, Bangladešu i Sijera Leoneu. Ona je rekla da borilačke veštine ne samo da joj izgrađuju samopouzdanje i fizičku snagu, već služe i za upravljanje stresom.

Andi Jentrijani, glavna komesarka Državne komisije za nasilje nad ženama, pozdravila je to što sve više žena ide na časove samoodbrane.

Među evidentiranim vrstama nasilja u kući su pokušaji silovanja, bračno silovanje, prisilni abortus i incest. Većina žrtava su studentkinje od 18 do 24 godine, a većina prijavljenih počinilaca su njihovi bivši ili sadašnji muški partneri.

Skoro sve žrtve su bile mlađe i imale su niži nivo obrazovanja od počinilaca, što ukazuje da nasilje nad ženama često uključuje neravnotežu moći, rekla je Jentrijani.

Ona je rekla da je više ljudi prijavilo seksualno uznemiravanje 2023. godine, godinu dana po donošenju Zakona o rodnom nasilju. Njena komisija je prošle godine primila skoro 800 prijava o onlajn i fizičkom seksualnom uznemiravanju i 200 prijava silovanja.

„Mnogi u našem društvu još smatraju da su slučajevi seksualnog nasilja nešto sramotno i sramotno za žene žrtve“, rekla je Jentrijani, te mnoge porodice odlučuju da to ne prijave. „I dalje ;često vidimo ućutkivanje žrtava, uključujući i nasilja nad ženama“, dodala je ona.