Indonezija će kažnjavati seks van braka: Koja kazna čeka Indonežane i Indonežanke ako pekrše novo pravilo?

Zakonodavna reforma će takođe zabraniti vređanje predsednika ili državnih institucija – i za to se predviđa kazna od minimum tri godine zatvora – kao i izražavanje bilo kakvih stavova koji su suprotni indonezijskoj državnoj ideologiji.

Kako piše Gardijan, biće zabranjena i kohabitacija pre braka.

Očekuje se da će novi, decenijama pripreman, krivični zakon biti usvojen 15. decembra, potvrdio je za Rojters zamenik ministra pravde Indonezije Edvard Omar Šarif Hiariej.

“Ponosni smo što imamo krivični zakon koji je u skladu sa indonežanskim vrednostima“, rekao je Hiariej Rojtersu.

Poslanik uključen u nacrt Bambang Vurianto, rekao je da bi novi kodeks mogao biti usvojen već sledeće sedmice.

Nacrt ima podršku nekih islamskih grupa u zemlji u kojoj je konzervativizam u porastu, iako protivnici tvrde da on sužava liberalne reforme donesene nakon pada autoritarnog lidera Suharta 1998. godine.

Prethodni nacrt kodeksa trebalo je da bude usvojen 2019. godine, ali je izazvao proteste širom zemlje.

Desetine hiljada ljudi demonstrirali su u to vreme protiv niza zakona, posebno onih koji ograničavaju građanske slobode.

Kritičari kažu da su od tada učinjene minimalne promene u kodeksu, iako je vlada poslednjih meseci vodila javne konsultacije širom zemlje kako bi pružila informacije o promenama koje slede.

Neke izmene koje su napravljene uključuju odredbu koja bi mogla da dozvoli se smrtna kazna zameni doživotnom robijom nakon 10 godina dobrog ponašanja.

Kriminalizacija abortusa, sa izuzetkom žrtava silovanja, i zatvorske kazne za „crnu magiju“, ostaće u zakonu.

Indonezija ima stotine propisa na lokalnom nivou koji diskriminišu žene, verske manjine i LGBT+ osobe.

Promene kodeksa bi bile „ogromna prepreka indonežanskoj demokratiji“, rekao je Andreas Harsono iz Hjuman rajts voča.

Inače, o revidiranoj verziji krivičnog zakona se raspravlja otkako je Indonezija proglasila nezavisnost od Holandije 1945. godine.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta “Danasova škola novinarstva“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.