Foto: EPA-EFE MOHAMED MESSARARusija je drugi najveći izvoznik sirove nafte u svetu, nakon Saudijske Arabije; ukupno 48 zemalja kupilo je od nje tokom 2019. sirovu naftu ukupne vrednosti 123 milijarde dolara.
Cene nafte su porasle nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara.
Zapadne sankcije će verovatno još više uticati na rast cena, što će rezultirati i skupljim gorivom na benzinskim pumpama.
Svet je 2019. godine trošio 99,7 miliona barela nafte dnevno (mbpd), prema podacima Međunarodne agencije za energiju.
SAD sam konzumira petinu dnevne potrošnje nafte u svetu (20,48 mbpd), nakon čega dolazi Kina (13,07 mbpd) te Indija (4,84 mbpd).
Venecuela (303.806 miliona barela), Saudijska Arabija (258.600 miliona barela) i Iran (208.600 miliona barela) poseduju polovinu svetskih rezervi nafte.
Koje zemlje proizvode najviše nafte?
Centralna organizacija za proizvodnju nafte u svetu je OPEC – Organizacija zemalja izvoznica nafte.
Ustanovljena u Bagdadu 1960. godine, ova multinacionalna organizacija okuplja 13 zemalja, koje zajedno posjeduju 80 odsto svetskih rezervi sirove nafte.
Među zemljama s najvećim rezervama su i SAD i Rusija, koje nisu članice OPEC-a.
Članice OPEC-a proizvode 40 odsto sirove nafte u svetu i čine 60 odsto u ukupnoj trgovini naftom u svetu.
Deset najvećih proizvođača nafte u 2020. godini bili su SAD (18,61 mbpd), Saudijska Arabija (10,81 mbpd), Rusija (10,5 mbpd), Kanada (5,23 mbpd) i Kina (4,86 mbpd).
Kako se proizvodi i koristi sirova nafta?
Benzin, dizel i druge vrste goriva prave se od sirove nafte, fosilnog goriva koje se ispumpava iz zemlje.
Mnogi proizvodi koji se koriste u domaćinstvima, kao što su plastika, deterdženti i odeća, takođe se dobijaju od neobnovljivih izvora.
Rast cena sirove nafte ima efekat na nekoliko industrija, od transporta do proizvodnje.
Kvalitet sirove nafte se ocenjuje prema gustoći (lagana, srednje teška i teška nafta) te po sumporu (sirova nafta s niskim sadržajem sumpora klasifikovana je kao “slatka”, a s visokim kao “kisela”).
Lagana, slatka sirova nafta ocenjuje se kao najkvalitetnija.
Nju je lakše i jeftinije rafinirati, zbog čega je ona i najtraženija.
Brent i WTI su dve najtraženije vrste sirove nafte u svetu.
Brent se eksploatiše iz Severnog mora, između Velike Britanija i Norveške, dok se WTI dobija iz američkih naftnih polja.
Jednom kada se nafta izvuče i transportuje do različitih rafinerija, mora se zagrejati u peći, a zatim destilovati u razna goriva i druge proizvode.
Proizvodi kao što je tečni naftni plin zahtevaju niže temperature za izvlačenje, dok teži proizvodi, kao što je asfalt, traže mnogo veće temperature.
Koje zemlje se najviše oslanjaju na rusku naftu?
Najveći svetski izvoznici nafte u 2019. godini bili su Saudijska Arabija (145 milijardi dolara), Rusija (123 milijarde dolara), Irak (73,8 milijardi dolara), Kanada (67,8 milijardi dolara) i SAD (61,9 milijardi dolara).
Kina je kupila 27 odsto ukupnog ruskog naftnog izvoza, u vrednosti od 34 milijarde dolara.
S obzirom na masivne energetske potrebe Kine, to je činilo samo 16 odsto njenog naftnog uvoza.
Najmanje 48 zemalja uvozilo je sirovu naftu iz Rusije u 2019. godini.
Zemlje koje se najviše oslanjaju na rusku naftu su: Bjelorusija, Kuba, Curacao, Kazahstan, Latvija – svaka je uvozila 99 odsto svoje nafte iz Rusije.
Šta znači zabrana uvoza ruske nafte?
Nakon ruske invazije na Ukrajinu, veliki broj država nametnuo je sankcije Rusiji.
To je dovelo da cene nafte dostignu nivoe bez presedana, koje se nisu videli još od finansijske krize 2008. godine.
U utorak su SAD i Velika Britanija najavili zabranu uvoza ruske nafte.
SAD je 2021. godine uvozio u proseku 209.000 bpd sirove nafte i 500.000 bpd drugih naftnih proizvoda iz Rusije.
To je činilo tri odsto američkog uvoza sirove nafte i jedan odsto ukupne sirove nafte koju su obrađivale američke rafinerije.
Za Rusiju to predstavlja tri odsto njenog ukupnog izvoza.
Prema analitičarima, ovu zabranu SAD sebi može priuštiti.
Ranije ove sedmice cena Brent sirove nafte prešla je 140 dolara po barelu pre nego što se vratila na 120 dolara.
S oštrim sankcijama koje se uvode ruskom energetskom sektoru, efekti će se osetiti širom sveta, dok tokom inflacije rastu cene energenata.
Izvor: Al Jazeera Balkans
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
