Infrastruktura bunkera u mnogim zemljama zanemarena: Atomska skloništa ne bi pružila adekvatnu zaštitu

Dve sprata ispod moderne fabrike čelika na severnoj periferiji Varšave nalazi se netaknuti relikt Hladnog rata: sklonište u kome se nalaze gas maske, nosila, kompleti prve pomoći i drugi predmeti namenjeni da pomognu vođama civilne odbrane da prežive i sprovedu spasilačke operacije u slučaju nuklearnog napada ili drugih katastrofa.

Mapa Evrope na zidu još uvek prikazuje Sovjetski Savez, a stare čizme i jakne mirišu na buđ. Vojni štab upozorava: „Pažnja, vaš neprijatelj sluša“.

Niko do sada nije ozbiljno razmišljao o tome da bi prostorije izgrađene 1950-ih godina – koje fabrika ArcelorMittal Varšava drži kao „istorijski kuriozitet“, prema rečima portparolke Eve Karpinske – jednog dana ponovo mogle da se koriste kao sklonište, piše AP.

Ali dok Rusija nastavlja da udara Ukrajinu, granatirajući područje oko nuklearne elektrane Zaporožje i više puta preti da će upotrebiti nuklearno oružje, poljska vlada je ovog meseca naredila popis 62.000 skloništa za vazdušne napade u zemlji.

Strah od rata koji se oseća širom Evrope posebno je prisutan u zemljama poput Poljske i Rumunije, koje se graniče sa Ukrajinom i koje bi bile veoma ranjive u slučaju radiološke katastrofe.

Po nalogu poljske vlade, vatrogasci su prošle nedelje posetili sklonište čeličane i upisali ga u svoj registar.

Vlasti u Varšavi saopštile su da bi gradska metro i druga podzemna skloništa mogli da prime svih 1,8 miliona stanovnika i više u slučaju napada konvencionalnim oružjem.

Eva Karpinska je rekla da u fabrici ArcelorMittal Varšava iznenada stižu upiti o skloništu.

Nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin zapretio da će pokrenuti taktički nuklearni napad, „svi su zabrinuti“, rekla je Karpinska za AP.

„Verujem da neće (izvršiti nuklearni napad), to bi bilo potpuno ludo, ali niko zaista nije verovao da će oni započeti ovaj rat.

Zabrinuta zbog sukoba u ukrajinskoj nuklearnoj elektrani, Poljska je prošlog meseca podelila pilule joda regionalnim vatrogasnim službama da ih daju građanima u slučaju izlaganja radijaciji.

Jod, koji se uzima u obliku tableta ili sirupa, smatra se načinom zaštite organizma od raka štitaste žlezde i u slučaju izlaganja zračenju.

Japanske vlasti su 2011. preporučile građanima koji žive oko lokacije oštećene nuklearne elektrane Fukušima da uzimaju jod.

Kupovina tableta joda takođe je povećana u drugim delovima Evrope, uključujući Finsku, gde je vlada pozvala građane da ih kupuju.

Tokom Hladnog rata u Evropi je bilo na stotine hiljada skloništa.

Neka datiraju iz perioda uoči Drugog svetskog rata, dok su vlasti iz komunističkog doba takođe naredile nove stambene i proizvodne objekte da uključuju podzemna skloništa.

Dok neke zemlje još uvek imaju podzemna skloništa iz ere Hladnog rata, neke su pretvorene u muzeje nakon raspada Sovjetskog Saveza – relikti ranije ere nuklearnih strahova koji danas ne bi pružili adekvatnu zaštitu.

Finska ima skloništa u gradovima i drugim gusto naseljenim područjima koja mogu da prime oko dve trećine stanovništva.

Neki od njih su dizajnirani da izdrže detonaciju nuklearne bombe od 100 kilotona.

Zemlje poput Danske, Švedske i Švajcarske, koje imaju ogromne mreže javnih bunkera, u različitim vremenima tokom protekle dve decenije pokušavale su da utvrde tačno stanje svoje civilne odbrane.

AP podseća da su atomska skloništa bila ključni element u doktrini spremnosti bivše Jugoslavije za nuklearni napad.

Najpoznatija od svih, u planinskom području 60 kilometara od Sarajeva, je ogromna podzemna tvrđava izgrađena za zaštitu vojnih i političkih lidera, piše AP o Titovom bunkeru kod Konjica.

Sklonište, koje je tada bilo poznato samo predsedniku Jugoslavije, četiri generala i nekoliko vojnika koji su ga čuvali, pretvoreno je 2010. u galeriju moderne umetnosti.

„Sa vojno-političkog i geopolitičkog stanovišta, sadašnje globalno okruženje je, nažalost, veoma slično onome što je bilo (u vreme Hladnog rata), opterećeno veoma teškim osećajem da je rat na pomolu“, rekla je Selma Hadžihuseinović, predstavnik vladine agencije koja upravlja lokalitetom.

Ona je rekla da bi bunker mogao biti vraćen u upotrebu u još jednom ratu, ali s obzirom na to da je nuklearno oružje postalo daleko moćnije, ono ne bi bilo „korisno koliko je trebalo da bude kada je izgrađeno“.

U Rumuniji, veliki nekadašnji rudnik soli, Salina Turda, sada turistička atrakcija, nalazi se na vladinoj listi potencijalnih skloništa.

Mnogi građani takođe svakodnevno prolaze pored skloništa a da toga nisu ni svesni vozeći se metroom u Varšavi, Pragu, Budimpešti.

„Izmerili smo koliko ljudi može da stane u vozove duž celog metroa, na stanicama i drugim podzemnim prostorima“, rekao je Mihal Domaradzki, direktor za bezbednost i upravljanje krizama za grad Varšavu. „Ima dovoljno prostora za celokupno stanovništvo“.

Atila Guljaš, predsednik Sindikata radnika gradskog saobraćaja u glavnom gradu Mađarske, bio je uključen u redovne vežbe na linijama metroa u gradu.

Obučen je da skloni hiljade ljudi kao šef stanice Astoria na metro liniji 2 u Budimpešti.

Sistem je i danas na snazi, radi savršeno, može se koristiti u svakoj vanrednoj situaciji“, rekao je Guljaš.

„Do 220.000 ljudi može biti zaštićeno sistemom skloništa u tunelima metro linija 2 i 3”.

Međutim, s obzirom da Rusija vodi energetski rat protiv Evrope i da troškovi struje rastu, glavna briga za mnoge je kako preživeti zimu.

Sorin Jonita, analitičar Ekspertskog foruma u Bukureštu, kaže da mnogi smatraju da je ruski nuklearni napad malo verovatan jer ne bi „doneo veliku vojnu prednost Rusima“.

Ipak, Putinove pretnje doprinose opštem osećaju strepnje u svetu u kome je nemir.

Samo nekoliko dana nakon početka ruske invazije, neke apoteke u centralnoj Evropi ostale su bez joda, a stručnjaci su upozorili da bi tablete mogle pomoći u slučaju havarije nuklearne elektrane, ali ne i protiv nuklearnog oružja.

Dana Drabova, šef češke državne kancelarije za nuklearnu bezbednost, rekla je da bi u tom slučaju tablete protiv zračenja bile beskorisne.