Intenzivna lobiranja uoči glasanja o rezoluciji Generalne skupštine UN o osudi Rusije

Američki državni sekretar Entoni Blinken i državni podsekretar SAD za politička pitanja Viktorija Nuland juče su održali virtuelni sastanak sa više od 160 stranih diplomata koji u Americi predstavljaju više od 100 zemalja – kako bi im obrazložili zašto je potrebno da glasaju za rezoluciju, rekao je portparol Stejt departmenta Ned Prajs (Ned Price) novinarima u Vašingtonu.

„Ne postoji nikakva neutralnost“, rekao je Prajs i postupke ruskog predsednika Vladimira Putina u Ukrajini nazvao „potpuno neprihvatljivim“.

Za sada se ne zna kako su diplomate reagovale, a prema rečima zapadnih diplomata, kontaktiranje je nastavljeno i danas.

Na tekućem zasedanju Ujedinjenih nacija, Sirija se izjasnila protiv izolacije njenog saveznika Rusije i ocenila da je Generalna skupština „izložena flagrantnoj manipulaciji nekih zapadnih zemalja, u korist svojih geostrateških interesa“, dok Severna Koreja smatra da su sporni referendumi u Hersonskoj, Zaporoškoj, Donjeckoj i Luganskoj oblasti iskaz „samoopredeljenja“ tamošnjeg stanovništva na osnovu Povelje UN, i da se ta volja „mora poštovati“.

Predstavnik Rusije, govoreći o dubokoj podeli među članicama svetske organizacije, ocenio je da „ovakav cinizam, konfrontacija i opasna polarizaciji nije viđen u istoriji UN“. Prema njegovim rečima, dosadašnja debata u Generalnoj skupštini bila je jednostrana, i nosila je pečat antiruskog narativa, a sprovedeni referendumi bili su validni, i Moskva namerava da „zaštiti“ narod u tim regiona od ukrajinske vlade koju Kremlj smatra neprijateljskom.

Glasanje o rezoluciji očekuje se kasnije ove noći, nakon što predstavnici 193 zemlje u Generalnoj supštini UN iznesu stavove svojih zemalja povodom predloga rezolucije, koju su podnele zapadne zemlje. Debata je počela u ponedeljak, kao nastavak ranijeg, hitnog zasedanja povodom situacije u Ukrajini.

Rezolucija koja je stavljena na glasanje četvrta je o Ukrajini otkako je Rusija na tu zemlju izvršila invaziju 24. februara ove godine. Ključno pitanje zapadnih predlagača rezolucije je koliko će je zemalja podržati.

Mnogo moćnije telo UN, Savet bezbednosti donosi rezolucije koje su pravno obavezujuće, ali pet njegovih stalnih članica ima pravo veta, a među njima je i Rusija koja sprečava usvajanje bilo kakvih odluka uperenih protiv njenih interesa. Generalna skupština, pak, donosi odluke koje su neobavezujuće, ali u njoj niko nema pravo veta, i upravo je ona donela tri rezolucije na temu rata u Ukrajini kojom se osuđuje postupanje Rusije.

Generalna skupština je sa 141. glasom „za“, pet „protiv“ i uz 35 uzdržanih zatražila 2. marta od Rusije da smesta prekine neprijateljstva, povuče svoje trupe iz Ukrajine i zaštiti sve civile. Narednom rezolucijom od 24. marta, usvojenom sa 140 glasova „za“, pet „protiv“ uz 38 uzdržanih, Rusija je okrivljena za humanitarnu krizu u Ukrajinu, ponovljen je zahtev za prekid vatre i zaštitu civila.

Treća rezolucija od 7. aprila, o suspenziji Rusije iz članstva u Savetu UN za ljudska prava, usvojena je sa daleko manjim brojem glasova: za nju su glasale 93 zemlje, 24 zemlje su bile protiv a 58 se uzdržalo od glasanja.

Zapadne diplomate, koje nisu želele da im se imena spominju, iznele su predviđanje da će za večerašnju rezoluciju glasati najmanje 110 zemalja.

Pre osam godina, kada je Rusija anektirala Krim, Generalna skupština UN usvojila je sa 100 glasova „za“ rezoluciju kojim se podržava teritorijalni integritet Ukrajine a referendum o otcepljenju Krima i pripajanju Rusiji proglašava ilegalnim.

Rezolucija o kojoj će se večeras glasati odgovor je na odluku Rusije o pripajanju ukrajinskih oblasti Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje, nakon referenduma u režiji Kremlja. Zemlje Zapada i Ukrajina odbacile su ove referendume kao lažne jer su sprovedeni na okupiranim teritorijama usred rata i bez učešća onog dela stanovništva koji je pobegao.

Tokom današnje debate u UN rezolucija je imala snažnu podršku.

Iako nije rekao kako će njegova zemlja glasati, ambasador Kambodže je ocenio da „nasilna aneksija regiona jedne suverene zemlje predstavlja flagrantno kršenje Povelje UN i međunarodnog prava, što nije prihvatljivo“ i pozvao da međunarodno priznate granice „u potpunosti budu poštovane“.

Ambasador Južne Koreje snažno je podržao „suverenitet, političku nezavisnost i teritorijalni integritet Ukrajine“, ukazavši na „sopstvena bolna iskustva“ njegove zemlje nakon Korejskog rata 1950-1953. godine „koja svedoče da svaki pokušaj da se jedna zemlja podeli na bilo koji način i bilo kojom metodom nije rešenje već početak trajnih i vrlo ozbiljnih nevolja“.