INTERVJU Ambasador Volodimir Tolkač: Na tragičnom primeru Ukrajine trebalo bi razmisliti o posledicama „bratskog“ prijateljstva sa Rusijom

Ambasador dodaje da su Ukrajinci dokazali da mogu da se ujedine i istraju.

* Godinu je dana od ruske invazije punog obima na vašu zemlju. Šta su pokazali Ukrajinci za proteklih 12 meseci a šta su svet i Evropa naučili od Ukrajinaca?

– Mislim da su Ukrajinci celom svetu pokazali kako umeju da brane svoju otadžbinu, snagu ukrajinskog duha i nesalomivost slobode, spremni da se bore do pobedničkog kraja.

Ukrajinci svakodnevno dokazuju da evropske vrednosti za njih nisu prazan zvuk, mi smo svojim životom i krvlju dokazali da težimo da živimo u demokratskoj i slobodnoj zemlji u kojoj nema mesta diktaturi, ubistvima, silovanju i samovolji.

*Šta će eventualna pobeda Ukrajine značiti za svet ali i region Balkana? Ministar odbrane Ukrajine Oleksij Reznikov je u jednom svom članku, između ostalog, napisao: „Posledice pobede Ukrajine bi se daleko osetile izvan granica zemlje sa verovatnoćom da se bezbednosna situacija dramatično poboljša na Balkanu…”

– Pobeda Ukrajine ne samo da će obnoviti teritorijalni integritet i suverenitet cele teritorije u okviru međunarodno priznatih granica iz 1991. već će obnoviti i poštovanje međunarodnog prava u svetskom društvu.

Naravno, to ne može a da ne utiče na bezbednosnu situaciju na celom evropskom kontinentu.

Verujem u stabilnost evropskog modela jedinstvenog doma za sve narode. Nakon Drugog svetskog rata, EU je dokazala svoju stabilnost i sigurnost i beskonfliktan suživot naroda današnje Evrope.

Kako svedoče izjave ruskih predstavnika, ruska strana je ta koja je zainteresovana za nastavak vojnih operacija na Balkanu „nakon završetka agresije u Ukrajini“.

Ovde je teško ne složiti se. Nakon naše pobede, naša zajednička integracija u EU bi trebalo da se ubrza, što će nam omogućiti da rešimo određena sporna pitanja i na Balkanu.

*Kako se Vi kao Ukrajinac osećate na službi u Srbiji, jer čini se da je Srbija pod okupacijom Rusije?

– Pre bih to nazvao moćnim ruskim uticajem, igrom nostalgije za prošlošću, nego okupacijom. Da, danas Srbija ostaje prilično zavisna od Rusije po pitanju energetike i Kosova.

Neću biti iskren ako kažem da mi u radu u Srbiji definitivno sve odgovara. Oduševljen sam mogućnošću i perspektivama razvoja ukrajinsko-srpskih odnosa, kao i realizacijom zajedničkog ekonomskog potencijala na bilateralnom nivou.

Siguran sam da je Srbija prijateljska zemlja Ukrajini.

Međutim, u političkom smislu, obe zemlje nastavljaju da traže svoje mesto u novom svetu izazvanom procesima globalizacije. Kako biti deo svetskog organizma, a da pritom zadržiš svoje jedinstveno lice.

Nažalost, sa početkom sveobuhvatne ruske agresije na Ukrajinu, mogućnosti daljeg traganja i ravnoteže su se toliko suzile da je (bar za Ukrajinu) svet počeo da se deli na saveznike i neprijatelje.

Dakle, sve dok srpsko društvo nema jasno viđenje u vezi sa ratom Ruske Federacije protiv Ukrajine, što je u velikoj meri posledica ruske propagande, postoji pitanje za našu diskusiju.

* Koliko je Rusija iskrena u svom prijateljstvu prema Srbiji? Rusija tvrdi da su joj i Ukrajinci braća a ruske snage svakodnevno gađaju civilne ciljeve.

– Ceo svet je video kakvo „iskreno“ prijateljstvo Rusija ima prema Ukrajini. Čak ni u prvim satima početka sveobuhvatnog rata 24. februara, građani Ukrajine nisu verovali da Rusi nameravaju da zauzmu njihovu zemlju i izvrše uništenje ukrajinskog naroda kao takvog.

Delovanje ruskih okupatorskih snaga, kao i najvišeg vojnog i političkog rukovodstva Ruske Federacije, potpadaju pod pojam ratnih zločina i genocida, za šta će biti kažnjeni po presudi međunarodnog suda.

Malo ko je primetio da je Putin u svom godišnjem obraćanju 21. februara prvi put jasno odredio ciljeve ovog rata, da je „Ukrajinu stvorila Austrougarska u inat Rusiji“.

Dakle, posle godinu dana rata Rusije protiv Ukrajine, ovo je jasan signal da je njen cilj uništenje Ukrajine. I „koncept bratskih naroda“ se ne razlikuje od predložene alternative: „Ili smo mi rođaci, dakle jedinstven ruski narod, ili ćemo vas uništiti“.

Kao što vidite, mi već godinu dana branimo svoje pravo da budemo Ukrajinci. Dakle, mi smo se ujedinili pred pretnjom uništenja. A to znači da je Putin sa svojim krvavim fantazijama o obnavljanju imperije već izgubio.

Na tragičnom primeru Ukrajine trebalo bi razmisliti o posledicama ovakvog „bratskog“ prijateljstva i šta može da se desi onima koji su se još juče nazivali bratskim narodom.

*Više puta ste podržali Srbiju kada je reč o Kosovu? Zbog čega ako se zna da je Rusija otela Krim od Ukrajine, dok su na Kosovu srpske vlasti pod rukovodstvom tadašnjeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića počinili zločine? Tužilaštvo Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju je zločine na Kosovu opisalo kao udruženi zločinački poduhvat. Rusija je neretko, takođe, koristila pitanje Kosova kao argument za invaziju na Ukrajinu.

– Još jednom želim da istaknem da Ukrajina, kao i Srbija, poštuje norme međunarodnog prava i dosledna je u svom stavu u pogledu podrške teritorijalnom integritetu i suverenitetu Republike Srbije.

Što se tiče toga da Rusija koristi kosovsko pitanje, ovde, kao i uvek, Kremlj strateški pokušava da povuče pseudopolitičke paralele i opravda sopstvene osvajačke postupke.

Inače, kroz sve to srpski narod može biti siguran u iskrenost „bratskih odnosa“ od strane Rusije. Stalna obmana Kosova i Krima predstavlja prirodno ponašanje za Rusku Federaciju. Kako je rekao predsednik Aleksandar Vučić, to su dva različita slučaja.

Zbog toga je generalno nemoguće porediti, jer je priroda ova dva problema potpuno različita.

Po mom ličnom mišljenju, Rusija, koja ima pravo veta u Savetu bezbednosti UN, koristi problem Kosova sve dok joj je to od koristi.

Inače, pitanje legitimnosti ostanka Rusije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN izaziva sumnju, pošto nakon raspada SSSR-a nije prošla proceduru definisanu poveljom UN. Za razliku od Ukrajine i Belorusije, ona faktički nije bila članica UN.

*Ako Srbija na kraju i uvede sankcije Rusiji koliko će one imati moralnu težinu nakon godinu dana odbijanja Beograda da to učini i štaviše godine kada su u Beogradu većinski podržavali rusku invaziju i zločine?

– Postoji poznata izreka „bolje ikad nego nikad“. Kao što znate, na početku sveobuhvatne invazije vojno-političko rukovodstvo većine evropskih zemalja bilo je sigurno da Ukrajina neće izdržati i objaviće kapitulaciju pred ruskom okupacijom, da će predsednik i njegov tim pobeći iz Ukrajine.

To se nije desilo. Naš predsednik se pokazao kao pravi čovek i patriota, sa njim se ujedinio naš narod pred pretnjom uništenja. Ukrajinski otpor nije iznenadio samo ruske osvajače, već i političare iz celog sveta. Upravo je borba podstakla naše partnere da nam pruže vojnu pomoć i uspešno je iskoriste za zaštitu naše države.

Znate, desilo se ono što razlikuje demokratije od diktatura. Narod je verovao svom izabranom lideru, lider nas nije izdao, već je poveo je narod. Slobodni izbori i „majdani“ su dokazali snagu našeg društva.

Naravno, u Srbiji postoje određene političke snage koje bi htele da se vrate u dane bivše Jugoslavije sa ideologijom bliskom bivšem Sovjetskom Savezu, sa kojom se poistovećuje sadašnji „putinov režim“.

Ali ne mislim da invaziju na Ukrajinu i, tim pre, ratne zločine ruskih okupatorskih snaga podržava i opravdava srpski narod, koji je i sam iskusio strahote rata.

*Kako vidite izveštavanje srpskih medija o invaziji Rusije na Ukrajinu?

Srpski mediji se uslovno mogu podeliti u dve grupe koje objavljuju problematiku ukrajinsko-ruskog rata.

Prva grupa pokriva sa neutralne tačke gledišta, dajući činjenice ili dajući sopstvenu uređivačku procenu, uključujući i prognoza razvoja događaja.

Druga grupa su propagandisti koji šire ruske narative i objavljuju otvorene laži, koje, u većini slučajeva, ne odgovaraju stvarnom stanju stvari, a ponekad i zdravom razumu.

Ali mi razumemo da, očigledno, neki urednici i novinari rade za svoje gospodare (Ruse ili one povezane sa Ruskom Federacijom) za određenu naknadu.

Naš posao nije da razumemo te mehanizme, već da prenesemo istinu o situaciji u Ukrajini.

* Da li ste za ovih više od pola godine vašeg boravka u Beogradi imali ikakav kontakt sa ruskim ambasadorom u Beogradu Aleksandrom Bočan Harčenkom koji se intezivno sastaje sa srpskim vlastima?

– Od početka mog mandata u Srbiji nisam imao i ne tražim kontakte sa predstavnikom zemlje agresora. U principu, nemamo o čemu da razgovaramo.

Od 2014. naše zemlje su u ratnom stanju, koje je organizovala Ruska Federacija. U uslovima u kojima se moja zemlja sada našla, ja, kao ambasador, radim sa srpskim vlastima i predstavnicima onih zemalja koje pomažu Ukrajini u njenoj borbi za nezavisnost, slobodu i demokratiju protiv ruske agresije.

Oni pomažu nama i našoj deci da preživimo.

*Kako vidite Rusiju bez Putina? Hoće li na njegovo mesto doći neki novi Putin?

– Jasno je da Rusija mora da pobedi bolest izazvanu nostalgijom za tobožnjom veličinom SSSR-a i virusom imperijalne diktature.

Uostalom, danas jedina osoba na svetu koja može da zaustavi krvoproliće priznavanjem lažnosti sopstvenih ideja, povlačenjem svojih zločinaca i priznavanjem neminovnosti kazne za rat i zločine jeste Putin.

Međutim, on će, krijući se iza brojnih štitova i pendreka policije, FSB-a i Nacionalne garde, radije nastaviti da uništava ne samo ukrajinski, već i svoj narod.

Nažalost, put rehabilitacije je neminovan za današnju Rusiju, kao što se to desilo sa nemačkim narodom posle 1945. godine.

Samoj Rusiji je potreban osetljiv i bolan proces promena u društvu, jer je dve decenije „Putinov režim“ aktivno uticao na sopstvene građane, ubeđujući ih u nadmoć „ruskog sveta“ nad svim ostalima, i doveo do novog fašizma pod nazivom „rašizam“.

Nadam se da će u Rusiji biti zdravih snaga koje razumeju zločinaštvo življenja po svetonazoru prethodnih generacija i koje će moći da preuzmu odgovornost za agresiju, tugu i zločine koje je Rusija počinila nad Ukrajinom.

Ali ako Rusija ne prođe putem pročišćenja, onda će, u stvari, društvo ostati isti oni imperijalisti koji žele veličinu i prevlast nad drugima.

Ponovo će žudeti za revanšom, a slični akti agresije na manje ili ekonomski slabije zemlje, pre svega na njihove susede, ponoviće se sa još više žrtava i razaranja.

* Predsednica Moldavije Maja Sandu nedavno je optužila Moskvu da planira državni udar kako bi zbacila moldavsku proevropsku vladu i da je u toj operaciji planirano da u zemlju uđu i državljani Rusije, Belorusije, Crne Gore i Srbije. Koliko bi mi na Blakanu trebalo da ozbiljno shvatimo ova upozorenja? Neretko se previđalo da Rusija neće zadržati samo na Ukrajini.

– Ne mogu odgovoriti na ovo pitanje jer ne znam nikakve informacije o tome. Umesto toga, ovo pitanje bi trebalo da bude upućeno moldavskoj strani. Ili možda bezbednosnim agencijama Ukrajine i Moldavije.