INTERVJU Dejvid Petigru: Vlade Srbije i Republike Srpske očigledno negiraju genocid, i dalje slede svoje destabilizujuće ciljeve iz devedesetih

Petigru je nedavno, u ime Odbora Radne grupe za Bosnu i Hercegovinu, poslao pismo predsedavajućem Generalne skupštine Ujedinjenih naicja Denisu Francisu, u kojem ga je podsetio na značaj usvajanja Rezolucije o Srebrenici u UN-u

Kako naglašava za Danas, vreme je da se ova istorijska rezolucija UN odobri na isti način na koji je 27. januar određen za Dan sećanja na holokaust, a 7. april kao Međunarodni dan razmišljanja o genocidu nad Tutsima 1994. u Ruandi.

„Poricanje genocida u Srebrenici iz bilo kog izvora je zaista zabrinjavajuće, jer zakoni Evropske unije (EU) koji ga kriminalizuju identifikuju takvo poricanje kao pokazatelj da bi se zločini mogli ponoviti“, ističe Petigru.

Petigru objašnjava da jezik brojnih zakona EU pretpostavlja da je poricanje genocida čin mržnje i diskriminacije jer minimizira ili opravdava varvarske zločine koje je pretrpela ciljana grupa, minimizirajući ne samo zločine već i patnju.

„I na taj način, poricanje povlači za sobom pretnju da bi se krivično delo moglo ponoviti“, ukazuje Danasov sagovornik.

Prema njegovim rečima, lideri Srbije i Republike Srpske očigledno negiraju genocid.

„Dakle, pretpostavljam da su ugroženi ovom Rezolucijom UN. Oni očajnički pokušavaju da nađu način da se tome suprotstave“, navodi Petigru za Danas.

On podseća da je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) optužio i osudio pojedince, a ne države ili narode.

„Međunarodni sud pravde (MSP) je utvrdio da se genocid dogodio u Srebrenici uglavnom na osnovu presude MKSJ koja se odnosi na pojedince“, kaže Petigru.

Zašto je, prema vašem mišljenju, važno da se usvoji rezolucija UN o Srebrenici?

Petigru: Rezolucija Generalne skupštine UN kojom će 11. jul biti proglašen Međunarodnim danom razmišljanja i obeležavanja genocida 1995. godine u Srebrenici daće izuzetno važan doprinos odavanju sećanja na žrtve i afirmaciji istine o genocidu. Usvajanje ove istorijske Rezolucije njegovaće kulturu sećanja, podržati pomirenje i trajni mir u Bosni i Hercegovini i regionu. Na osnovu presuda MKSJ-a i MSP-a, usvajanje Rezolucije će doprineti vraćanju poštovanja vladavine prava u regionu. Vladavina prava je važna za demokratsku kulturu i za osiguranje ljudskog prava na istinu i memorijalizaciju. Očekujem da će se glasanje održati 23. maja kako je planirano. Vreme je da se ova istorijska rezolucija UN-a odobri na isti način na koji je 27. januar određen za Dan sećanja na holokaust, a 7. april kao Međunarodni dan razmišljanja o genocidu nad Tutsima 1994. u Ruandi.

Nakon presuda međunarodnih sudova i utvrđivanja genocida, kako još uvek postoje „tvrdnje“ da se genocid nije dogodio u Srebrenici? A to je ono što tvrde, uglavnom, predstavnici vlasti Srbije, ali i drugi, poput Efraima Zurofa?

Petigru: Poricanje identifikuje grupu žrtava kao nedostojnu empatije ili zaštite od štete i čini grupu ranjivom na ponavljanje štete. Zaista, negiranje genocida u Srebrenici od strane Milorada Dodika često je protkano pretnjama secesijom i antimuslimanskim govorom mržnje. Zbog toga je hitno potrebna afirmacija istine Rezolucijom UN da bi se suprotstavilo poricanju i sprečilo ponavljanje zločina. Rezolucija UN podstiče razvoj obrazovnih programa za podizanje svesti o genocidu u Srebrenici kako bi se oduprli poricanju i sprečili budući genocidi. Odobrenje Rezolucije i razvoj komemorativnog i obrazovnog programa pomoći će sledećoj generaciji da efikasno odgovori onima koji poriču kao što su Efraim Zurof ili Gideon Grajf.

Kako je došlo do tumačenja srpskih vlasti da će usvajanjem Rezolucije „ceo srpski narod biti označen kao genocidan“?

Petigru: Lideri Srbije i Republike Srpske očigledno negiraju genocid. Dakle, pretpostavljam da su ugroženi Rezolucijom UN. Oni očajnički pokušavaju da nađu način da se tome suprotstave. Konvencija o genocidu se odnosi na grupu koja je ciljana u celini ili delimično, ali se ni na koji način ne odnosi na grupu počinilaca. MKSJ je optužio i sudio pojedince, a ne države ili narode. MSP je utvrdio da se genocid dogodio u Srebrenici uglavnom na osnovu presude MKSJ koja se odnosi na pojedinca. Dakle, Srbija ili Srbi nisu bili umešani u presude. Vlada Crne Gore je, po svemu sudeći, upravo ovu tačku istakla u predloženom amandmanu na Rezoluciju UN, precizirajući da je „krivica za zločin genocida individualizovana i da se ne može pripisati nijednoj etničkoj, verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u celini“. Ovaj amandman je uvršten u konačnu verziju Rezolucije UN. Dakle, ovi tekući protesti Srbije i Republike Srpske su bez osnova. Donošenje Rezolucije UN tada bi bio povoljan trenutak za srpskog političkog lidera da konačno prizna genocid i unapredi stvar pomirenja kao nikada ranije.

Kako tumačite stalno poređenje Srebrenice i Jasenovca, kao i činjenicu da Srbija nije predložila nikakvu rezoluciju o Jasenovcu?

Petigru: Teško mi je porediti Srebrenicu i Jasenovac. U Jasenovcu postoji spomen obeležje. Postoje godišnje komemoracije i komemoraciji prisustvuju zvaničnici hrvatske vlade. Očigledno, ne poriču zločine u Jasenovcu kao što rukovodstvo Srbije i Republike Srpske negira genocid u Srebrenici. Nedavni novinski izveštaji sugerišu da predsednik Vučić govori o predlaganju Rezolucije UN o Jasenovcu, ali zbog vremena čini se da je to još jedan gambit da se odupre Rezoluciji o Srebrenici, a ne istinski gest. Jasenovac već u izvesnoj meri potpada pod Rezoluciju UN od 20. januara 2022. godine, koja je osudila poricanje holokausta i pohvalila države članice koje su sačuvale koncentracione logore za obrazovanje budućih generacija kako bi sprečile buduće akte genocida.

U svetlu svega ovoga, kako vidite budućnost Srbije sa susednim zemljama?

Petigru: Nisam siguran za budućnost, ali u sadašnjosti se stiče utisak da vlade Srbije i Republike Srpske i dalje slede svoje destabilizujuće ciljeve iz 1990-ih. U slučaju Republike Srpske, ovo uključuje pretnje otcepljenjem ili na drugi način potkopavanjem Države Bosne i Hercegovine. Predsednik Dodik redovno putuje u Moskvu, izražava lojalnost (Vlaadimir, predsednik Rusije) Putinu i osporava integritet EU i NATO-a. Dok Putinova spoljna politika aktivno promoviše ujedinjenje pravoslavlja i „bratskih naroda“, zabrinuti smo da će srpski nacionalistički politički interesi iz 1990-ih biti osnaženi. To je bila zabrinutost bivšeg visokog predstavnika (Kristijan) Švarc-Šilinga i (Valentin) Incka koji su pisali Ursuli fon der Lajen da „Srbija i Republika Srpska nisu postigle svoje ciljeve iz 1990-ih. Osim toga, neguju veoma bliske odnose sa Rusijom. Zato se plašimo da bi se aktuelna agresija na Ukrajinu mogla proširiti na Zapadni Balkan, pre svega na Bosnu i Hercegovinu i Kosovo. Dakle, od Bosne do Kosova postoji zabrinutost zbog namera Srbije prema svojim susedima.

Kako vidite rat između Hamasa i Izraela i da li postoje elementi genocida koji je počinio Izrael?

Petigru: Napad Hamasa na civile 7. oktobra mora se osuditi. Takođe osuđujem naknadni odgovor Izraela koji je neselektivno ubijao civile. Više od 35.000 Palestinaca je ubijeno, a oko 80.000 je ranjeno. Među ubijenima je 14.000 dece,1,7 miliona je prisilno raseljeno. Verujem da postoje genocidne dimenzije u ubijanju i ranjavanju civila i nametanju uslova za život u Gazi koji su sračunati da dovedu do fizičkog uništenja grupe u celini ili delimično. Humanitarna pomoć je blokirana, osnovne ljudske usluge su uskraćene, humanitarni radnici i osoblje UN su ubijeni. Poginuli su civili koji su čekali u redu za humanitarnu pomoć. Nivo izraelske okrutnosti je nezamisliv. Postoje javne izjave izraelskih zvaničnika u kojima su Palestinci dehumanizovani i demonizovani. Razaranja u Gazi su toliko katastrofalna da je uništeno 70 odsto domova, kao i bolnice, univerziteti i bogomolje. Kao da se uništava ceo svet Palestinaca. Moglo bi se reći da je ova devastacija gora od genocida ako je tako nešto moguće.

Kako su se, po Vašem mišljenju, pozicionirale Sjedinjene Američke Države?

Petigru: Koliko ja znam, Sjedinjene Države su nastavile svoju istorijsku ulogu saveznika Izraela. Pretpostavljam da je stav SAD da, kao suverena država, Izrael ima pravo da se brani. Međutim, čini se da su na samom početku procesa, u novembru, SAD počele da pozivaju na prekid vatre i političko rešenje: rešenje sa dve države. U februaru je predsednik (Džo) Bajden izjavio da je vojni odgovor Izraela bio „previše” i pozvao Izrael da ne nastavlja sa invazijom na Rafu. Ovog meseca Bajdenova administracija je izjavila da je verovatno da je Izrael prekršio međunarodno humanitarno pravo nepoštovanjem bezbednosti civila. Tragedija za palestinski narod i tragedija za čovečanstvo je to što se činilo da SAD nisu u stanju da utiču na izraelsku vladu. Ova neaktivnost od strane SAD ukazuje na važnost molbe Južne Afrike MSP-u, kao i zahteva MKS-a za izdavanje naloga za hapšenje Benjamina Netanjahua.

Zašto Međunarodni sud pravde nije uspeo da naredi prekid vatre u Gazi i kako to vidite?

Petigru: Odluka ICJ-a se činila izuzetno značajnom pošto je pristao da sasluša molbu Južne Afrike kojom se Izrael tereti za genocid. U trenutku donošenja odluke, Sud je priznao katastrofalnu ljudsku patnju u Gazi. U odluci Suda je pažljivo uzet u obzir dehumanizujući govor izraelskih lidera koji su Palestincima uputili. Ovi nalazi dali su verodostojnost aplikaciji Južne Afrike. Kao odgovor, Sud je odlučio da iznese svoj skup preventivnih mera. Na primer, Sud je naložio da Izrael treba sve neophodne mere da spreči činjenje genocida i da spreči podsticanje na činjenje genocida. Sud je naredio da Izrael treba da omogući isporuku osnovnih usluga i humanitarne pomoći. To su bile suštinske direktive. Nedostatak praktičnih posledica i neuspeh međunarodne zajednice da zaustavi ubijanje i stradanje je, još jednom,  tragedija za Palestince i celo čovečanstvo.