INTERVJU Erik Gordi: Putin ne očekuje mnogo od Vučića, osim da pokazuje podređenost u zgodnim trenucima 1Foto: N1

Glavni izvori ruskog uticaja u regionu jesu osećaji kulturne i istorijske bliskosti s jedne strane, a s druge strane kontrola koju Rusija vrši nad energetskim sektorom, naročito kada su nafta i mazut u pitanju, ističe u razgovoru za Danas Erik Gordi, pofesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu i stručnjak za jugoistočnu Evropu.

Pored toga, dodaje naš sagovornik, Rusija je u stanju da profitira od nezadovoljstva i nepoverenja prema zapadnoj politici, posebno prema SAD-u i Evropskoj uniji, u onoj u kojoj je Rusija viđena kao alternativa na globalnom nivou.

„I u jednom periodu Rusija je stvarno bila viđena kao glavna alternativa. Kapacitet Rusije da širi svoj uticaj, kako u regionu tako i u svetu, svakako je degradiran zbog rata u Ukrajini. Ali to nije jedini razlog. Drugi konkurenti, poput Kine, Turske, zemalja oko Persijskog zaliva, ojačali su svoju prisutnost, ostavljajući dojam da manje traže političku poslušnost nego što Rusija traži“, ukazuje Gordi.

Ako se pitamo šta Rusija traži u regionu, dodaje on, mislim da se ruski interesi uglavnom manifestuju kao odraz ruskog odnosa prema Evropi.

„Balkanske zemlje uglavnom nemaju materijalne resurse koje bi Rusija tražila, ali poseduju simboličke resurse. Uglavnom u ovim zemljama Rusija može, uz mali trošak i mali rizik, da kreira probleme koji će imati velike posledice za projekt evropske integracije. Skoro ništa ne košta da promovišu nekog Gruevskog ili da podstaknu Dodika na neku novu provokaciju, na taj način privlače pažnju Evropske unije na duže vreme, i vrlo je jednostavno odustati ako izgleda da bi mogle da se pojave posledice po Rusiju. Znači da je Balkan za Rusiju zabavna i jeftina igračka“, objašnjava profesor iz Londona.

Činjenica je da Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ali i da prodaje oružje Ukrajini, kao i da humanitarno pomaže Ukrajinu. Koliko i na koji način zvanična Moskva utiče na Vučićev režim? Odnosno, šta, po Vašem mišljenju, Putin očekuje od Vučića?

Verovatno Putin ne očekuje mnogo od Vučića, osim da pokazuje podređenost u zgodnim trenucima i da tu i tamo blokira neke inicijative kao što su sankcije (ali ne i osude) u Generalnoj skupštini UN-a. S Vučićeve strane njegove namere su jasne, da čuva koliko može dobre odnose s Rusijom dok kultivira simpatiju EU-a i SAD-a čineći im male usluge, tako što obe strane misle da ako malo više koketiraju s Vučićem mogu da računaju na podršku Srbije.

Šta će administracija novoizabranog predsednika Donalda Trampa doneti Zapadnom Balkanu? Trampov zet gradi luksuzni hotel na mestu nekadašnje zgrade Generalštaba Srbije, Vučić je među prvima čestitao Trampu pobedu… Kako će izgledati odnosi SAD i Srbije u naredne četiri godine?

Ne bih očekivao krupne promene u američkoj politici prema Balkanu jer je Bajden, na veliko razočarenje ljudi koji istražuju region, uglavnom nastavljao s politikom koju je Tramp vodio dok je bio u predsedništvu. Ta politika uključuje ignoriranje rastuće krize u Bosni i Hercegovini kao i preokret od promovisanja demokratije do promovisanja regionalnih hegemona, u ovom slučaju Srbije, Hrvatske, i Albanije. To se uočava u odnosu prema provokacijama na Kosovu, gde je vlada SAD izbegavala mere koje bi dovele do obnove pregovora između Srbije i Kosova, kao i u pristupu Bajdenovog ambasadora Hila, čija je podrška Vučiću bila dovoljno jaka da nije uputio niti blagu kritiku zbog izbornih prevara u decembru prošle godine. No to je slaba uteha, Trampova politika prema Balkanu neće biti mnogo lošija od Bajdenove, ali samo zbog toga što ni Bajdenova politika nije bila dobra.

Projekti Trampovog zeta Kušnera u regionu su zanimljivi jer ukazuju na prioritete i metode koje će primeniti porodica Tramp u profitiranju od javnog položaja. Nije samo Generalštab u pitanju, tu je još jedan projekt u Albaniji, na ostrvu Sazanu. U pitanju je bivša vojna baza koja je postala, zbog nedostatka građevinske aktivnosti, važan azil za prirodu, i flore i faune. U oba slučaja glavni posrednik je bio Ričard Grenel, koji koristi kontakte koje je stvorio dok je bio Trampov izaslanik u regionu da razvije projekte za lični profit. Isto u oba slučaja finansiranje organizuje Kušnerova firma Affinity, koristivši novac koji dolazi iz zemalja na Arapskom poluostrvu, pretežno iz saudijskog fonda za javne investicije. Upitno je da li će se nešto uopšte graditi. Ali sasvim je jasno da su tu otkrili mehanizam da saudijske vlasti isporučuju velike sume novca porodici Tramp i ljudima bliskih njoj, kao i da će određena mala grupa ljudi s Balkana pronaći način da profitiraju od toga. Uzimajući u obzir da će korupcija postati globalni princip u skorijoj budućnosti, mislim da će ono što je sad počelo na Balkanu postati model koji će se proširiti po regionu pa i verovatno dalje od toga.

Što se Vučića tiče, našao je situaciju koja mu odlično odgovara: američki predsednik čija je korupcija toliko totalna da je laka meta za ucenjivanje. Naravno da neće propustiti ovu izvanrednu priliku.

Kako vidite trenutno odnose u regionu? Dosta se priča o “srpskom svetu”, odnosno pokušaju Srbije da utiče na druge države, poput Crne Gore i BiH (preko Republike Srpske i Milorada Dodika). Šta Vi mislite o tome?

Konkurentna ideja “srpskom svetu” jeste shvatanje da ceo region obuhvata zajednički kulturni i komunikološki prostor. Taj prostor jeste srpski, ali je i hrvatski, bosanski, crnogorski, albanski, slovenački, makedonski, i tako dalje. Možemo dugo pratiti i pričati o pokušajima jednog ili drugog političara da nametne dominaciju, toga će sigurno biti. Ali interes građana leži u tome da sva društva u regionu napreduju i da komunikacija između njih ostaje otvorena.

Dijalog Beograda i Prištine je praktično stao. Šta mislite zbog čega je to tako? Ima li interesa najpre od strane Srbije i Kosova, a potom i u međunarodnoj zajednici da se dijalog nastavi. Kome odgovara a kome ne ovakav status kvo?

I sa srpske i sa kosovske strane vidimo u više navrata gestove eskalacije. Eskalacija odgovara Vučiću zbog toga što odvlači pažnju od neuspeha njegove vlade, vidi se kako su eskalacije tempirane da se dese za vreme prevare na izborima, gotovo sigurno možemo da očekujemo još jednu eskalaciju posle protesta zbog katastrofe u Novom Sadu. Isto tako eskalacija odgovara Kurtiju. Svaki performans suvereniteta na severu Kosova doprinosi njegovoj popularnosti. Stanovništvu na Kosovu bi svakako pomogli iskreni napori u interesu mirnih rešenja sukoba, ali vlastodršcima savršeno dobro odgovara situacija u kojoj sukobi ostaju trajno nerešeni.

I dalje ratuju Ukrajina i Rusija, Izrael i Hamas, uključio se i Hezbolah… Da li će Tramp imati uticaja da se ti sukobi bar smire ako ne okončaju?

Verovatno se sada vide u Ukrajini pripreme za novu situaciju koja će početi u januaru, kad Ukrajina neće moći više da računa na podršku SAD-a. Ako je verovati Trampu na reč, on će nastojati da nametne rešenje koja će biti prigodna za rusku stranu, najverovatnije da Rusija dobije većinu teritorije koju traži i još neke političke i bezbednosne koncesije. Bajden pokušava u kratko vreme da ojača ukrajinsku poziciju tako da nametnuto rešenje bude manje drastično. Najviše energije ide na to da se konsoliduje ukrajinska kontrola u Kursku gde Ukrajina okupira deo ruske teritorije kako bi Ukrajina bila u stanju na pregovorima da zameni Kursk za Donbas. No teško je predvideti kako će ovo proći. Vreme je kratko, rizik je velik, a ishod neizvestan.

Što se tiče sukoba na bliskom istoku, opet možemo početi s pretpostavkom da će Tramp raditi ono što je rekao da će raditi, a to je da podrži napore Izraela da zauzme dominantan položaj i u Gazi i u Libanu bez ikakvih rezervacija. I Bajden je slabo priznavao granice nasilja prema civilima ali će Tramp, sa svojom svojstvenom kombinacijom bahatosti, neznanja i ideologije, otići mnogo dalje, i preći će od ignorisanja genocida do otvorenog promovisanja. Posledice za bezbednost u regionu će biti dalekosežne, i zbog ogorčenosti arapskog stanovništva i zbog permanentne strepnje izraelskih moćnika da bi im mogla doći pravda.

Sve u svemu, mi ćemo biti u prilici da vidimo šta će se desiti kada najgori ljudi s najgorim namerama dođu na vlast u uticajnoj zemlji. Razumem da postoje ljudi koji će se, zbog (uglavnom opravdanih) prigovora na američku spoljnu politiku prethodnih decenija, radovati jer vide nekakvu kaznu za Ameriku, ili koji misle da će imati korist od monumentalne nestručnosti dolazećih zvaničnika. Ali posledice ovoga će se osećati u celom svetu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari