INTERVJU Ivana Stradner: Vučićevo srce je u Moskvi a novčanik u Briselu

Stradner je za Danas komentarisala i situaciju u regionu, kao i ruski uticaj na Balkanu.

Prema njenom mišljenju, Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, poštuje i plaši se ruskog šefa Vladimira Putina.

„Vučić je korisna marioneta Putinu koji nabavlja od Moskve oružje koje se u Ukrajini pokazalo kao neuspešno kao i što omogućava saradnju sa Rusima u oblasti bezbednosti. (…) Ne treba nikako potceniti ruski uticaj u oblasti energetike. Vučić ne želi da uvede sankcije Rusiji jer Moskva koristi Srbiju za zaobilženje sankcija“, objašnjava Stradner.

Kako ukazuje, upozorenja na mogući konflikt na Balkanu treba shvatiti ozbiljno.

„Ako retroaktivno pogledate izveštaje obaveštajnih službi krajem ’80ih i zapadnih medija koji su pre rata u Jugoslaviji upozoravali na haos tako i danas strani mediji ali i lideri upozoravaju na mogućnost konflikta na Balkanu i to treba shvatiti ozbiljno“, objašnjava Stradner.

Kako vidite smrt Alekseja Navaljnog? Da li će to izazvati nekakve posledice, pogotovu sada, mesec dana pre izbora u Rusiji?

U Rusiji 56 odsto ljudi veruje da je Staljin “odličan lider” i sa rastom nacionalizma koji Putin podgreva već dve decenije, nikog ne treba da čudi zašto Moskva želi da se reši bilo kog opozicionog lidera koji je ozbiljna pretnja Putinu ali još važnije, kako bi on mogao da pokaže pre izbore da je “snažan” lider. Navaljni nije jedini, u zatvoru su mnogi koji su se Putinu zamerili, uključujući i Vladimira Kara-Murzu koji je rekao da je Aleksandar Vulin odneo transkripte prisluškivanih razgovora u Moskvu i da se sreo sa Nikolajem Patruševim, sekretarom Saveta bezbednosti. Takođe, represija u Rusiji je velika i Putinovi protivnici imaju dve opcije: ili da padaju kroz prozor ili da popiju čaj od polonijuma. Putin već 10 godina radi na izolaciji Rusije u informacionom prostoru i usvajanjem drakonskih zakona koji gase slobodu govora. Moskva je zabranila zapadne socijalne mreže u Rusiji, a da ne govorim o zakonu koji se odnosi na “lažne vesti” iz 2022. gde ukoliko upotrebite reč “rat” umesto “specijalna militarna (vojna) operacija” možete završiti u zatvoru do 15 godina. Rusi i dalje žele da čuju šta Zapad ima da kaže i koriste VPN kako bi mogli da se informišu. Rusija je rekla da će od marta da zabrani i potrebu VPN.

Putinov režim je slab iznutra i on se i dalje plaši svojih ljudi. Upravo zato i jeste ubijen Navaljni. Naravno, Rusija nije propustila i ovu priliku da širi svoju propagandu kako ga je Zapad ubio, baš kao što je Moskva širila neistine o (Aleksandru) Litvinjenku. (Aleksandar) Vučićeva propaganda je odmah to objavila.

Dve godine je od početka ruske agresije na Ukrajinu „punog obima“. Kakvo je Vaše viđenje tamošnje situacije? Kako se Zapad u poslednje vreme odnosi prema tom sukobu, posebno prema Ukrajini?

Često možete čuti u poslednje vreme da je poraz Ukrajine neizbežan posebno posle povlačenja iz Avdejevke. Razlog zašto je došlo do toga je zbog nedostatka oružja koje nije isporučeno Ukrajini. Trenutno Kongres SAD usporava američku pomoć Ukrajini a postoje i dalje oni koji se boje da provokacija Moskve moze da dovede do veće eskalacije. Na primer, Nemačka se plaši da isporuči krstareće rakete Taurus što je iracionalno jer je Putin pretio za svako oružje da će da eskalira pa nije. Takođe, Putin dobro zna psihologiju protivnika.

On nije vojnik, on je KGB špijun koji je ekspert u psihološkim manipulacijama. On veoma dobro zna da se Zapad plaši nuklearnog rata i blefira sa nuklearnim pretnjama kako određeni lideri, koji se sećaju Hladnog rata ne bi pomogli Ukrajini.

Ruska strategija za Ukrajinu jer “rat iscrpljivanja” i ovaj sukob će dugo trajati. Ključna godina je 2025. kada Putin neće imati prednost ako Zapad odigra ove godine sve korake dobro. Nažalost, Putin ima prednost u 2024. jer su izbori u Americi, u EU, moguće u Ujedinjenom Kraljevstvu i pažnja Zapada je na sve strane – od unutrasnjih izazova do situacije na Bliskom istoku, pretnja Kine da će da napadne Tajvan itd. Upravo zato je bitno da 2024. Zapad osnaži Ukrajinu što je vise moguće jer Putin zna da će 2025. godine imati velikih problema koje neće moći da izdrži i vojno i ekonomski.

Potrebno je pomoći kroz obuku i proizvodnju, kako bi Ukrajina povratila prednost u 2025. godini, jer Rusija počinje da se suočava sa sve većim izazovima u održavanju rata i to je početak kraja Putinovog rezima.

Putin je imao rundu mobilizacije a druga runda moze mu doneti politički rizik i naškodi ruskoj ekonomiji (i odbrambenoj proizvodnji) s obzirom na to da se Rusija već suočava sa izuzetno teškim tržištem rada. Ruska ratna mašinerija može se zaustaviti kroz sankcije ali trenutno postoji jaz između retorike o ruskim sankcijama i stvarnosti. Sankcije na naftu su ključ. Istorija je važna i da bi se razumelo kako disciplinovati Putina danas, bitno je razumeti kako je mudro Velika Britanija to uradila u 19. veku za vreme Krimskog rata i koliko je ekonomski kolaps Rusije doprineo tome.

Šta ako Ukrajina izgubi rat?

Da bi se ovaj rat razumeo, treba ga posmatrati kroz Putinovu perspektivu. On je jasno rekao da hoće da napravi multipolarni svet, da povrati granice Sovjetskog saveza od pre 1991. godine i da uništi NATO. Ukoliko Ukrajina izgubi to će se i desiti.

Mnogi ne razumeju da je ruska agresija u Ukrajini promenila svet. 2024. godina miriše sve više na 1938. i naivnost Minhenskog sporazuma. Gotovo vek kasnije neki lideri na zapadu i dalje misle da mogu da pregovaraju sa diktatorima. Danas na političkoj sceni ima dosta lidera koji nisu naučili lekciju od Nevila Čemberlena da strah i slabost ohrabruju diktatore i naivno misle da mogu sa Putinom da pregovaraju. Putin je došao na vlast da ostavi nasleđe i on se neće zaustaviti u Ukrajini. Na spisku svojih imperijalističkih ambicija su mu Moldavija, Baltičke zemlje i Poljska kao i postavljanje marionetskih pro-ruskih režima u svom okruženju. Mozda to za neke zvuči kao naučna fantastika ali verovatno su tako mislili i 1938. Obaveštajna sluzba Estonije je u ferbuaru najavila kako je Rusija sprema za konfrontaciju sa Zapadom u narednih nekoliko godina.

Ko god veruje da je Putin spreman da pregovara, živi u paralelnom univerzumu. Njegova strategija jeste da kupi vreme kako bi reorganizovao i osnažio vojsku i nastavio sa svojim ofanzivnim ambicijama.

Iz tog razloga, bitno je da se Ukrajini isporuči oružje što pre i intenziviraju obuke pre 2025. koja će biti ključna za poraz Putina. Važno je da se intenzivira naoružavanje Evrope jer već postoje nestašice na tom tržistu. Kina je ozbiljna pretnja koja trenutno posmatra korake zapada i kalkuliše svoje poteze prema Tajvanu. Iz tog razloga, Putin treba da izgubi rat kako bi se poslao kredibilni signal Kini.

Nema sumnje da Putinu treba jos veća kontrola na Crnom moru ali osim ekonomske komponente, ovaj rat je pre svega ideološki gde nova osovina zla koju čine Rusija, Kina, Sverena Koreja i Iran pokušavaju da učvrste svoje diktatorske ambicije. Putin je probao da uništi jedinstvo Zapada ali to mu nije pošlo za rukom i lideri sve više shvataju koliko je važno da Ukrajina pobedi.

Ukoliko Donald Tramp uđe u Belu kuću, da li će i kakve, promene to izazvati?

Populistička vlast Trampa 2016. je donela u unutrašnjoj politici Amerike velike potrese i veliku polarizaciju u zemlji i ukoliko pobedi, njegov drugi mandat će staviti na test demokratiju u Americi.

Što se tiče spoljne politike, još od (Barak) Obamine vlade Amerika praktikuje izolacionističku spoljnu politiku. Takva politika je osnažila diktatore poput Putina da ostavruju svoje imperijalističke ambicije jer je video kako je Obama ignorisao aneksiju Krima 2014. Izolacionizam se nastavio kroz politiku Trampa koji je mislio da kroz ekonomsku saradnju sa diktatorima moze da uspostavi mir u svetu. Ukoliko Tramp pobedi, takva politika će da se nastavi što je najveći poklon autoritarnim režimima. Kako populizam raste u Evropi, možemo očekivati nastavak Trampove podrške populistima poput Vučića i (Viktor) Orbana.

Kako ocenjujete ponašanje i delovanje Aleksandra Vučića prema ruskoj agresiji, i to što je poprilično „nejasan“ odnos prema (ne)uvođenju sankcija Rusiji kao i reakciji na smrt ruskog opozicionara. S druge strane postoje tvrdnje da se oružje iz Srbije nalazi na ukrajinskom frontu?

Aleksandar Vučić voli za sebe da kaže kako je dobar šahista i kako vodi pragmatičnu i racionalnu politiku balansiranja. Takva politika je mogla da radi pre 2022. godine i dok je imao podršku Angele Merkel kojoj je osnov politike bio ekonomska saradnja a ne promocija demokratije. Svet se promenio 2022. i Zapad je otvorio oči prema Vučiću jer on nije čovek od reci. Ovo je početak njegovog kraja koji će verovatno dugo trajati ali su se maske skinule.

Vučić ima dugu istoriju igranja igre balansiranja gde se zapadu predstavio kao važna poluga za mir na Balkanu, pa da ne bi ekslairao u regionu, EU mu je kroz politiku udovoljavanja tolerisala mnoge stvari, pa čak i odnos sa Rusijom. Ako pažljivo slušate govore Vučića, on ne govori o članstvu u EU već o “evropskom putu” jer njemu vrednosti EU ne odgovaraju pošto on želi da ostane jos dugo na vlasti. Sa druge strane, ulazak u EU mu isto odgovara kako bi sa Orbanom mogao da pravi osovinu populizma i da sabotira rad Unije. To bi naravno odgovaralo i Pekingu i Moskvi.

Vučićevo srce je u Moskvi a novčanik u Briselu. Vučić poštuje i plaši se Putina. Ne treba zaboraviti da je 2017. tadašnji potpredsednik ruske vlade Dmitrij Rogozin pred Vučićem ugurao psa u cev kako bi mu pokazao “naučni eksperiment” tečnosti koja diše. To je tipični potez diktatora da se pokaže ko je “šef”. To je Putin uradio i Angeli Merkel kada je doveo velikog psa u sobu znajući da ima strah od pasa. Vučić je korisna marioneta Putinu koji nabavlja od Moskve oružje koje se u Ukrajini pokazalo kao neuspešno kao i što omogućava saradnju sa Rusima u oblasti bezbednosti. Aleksanadar Vulin koji je od Putina dobio Orden prijateljstva a od Federalne bezbednosne službe Rusije orden za „izuzetan profesionalizam i doprinos saradnji srpske i ruske službe“. Ne treba nikako potceniti ruski uticaj u oblasti energetike. Vučić ne želi da uvede sankcije Rusiji jer Moskva koristi Srbiju za zaobilženje sankcija.

Takođe, tužno je videti da lider jedne zemlje koja je u Evropi sarađuje sa Rusijom i po pitanju disciplinovanja Rusa koji su pobegli od Putina a kritikuju njegov rat u Ukrajini pa se proglašavaju „pretnjom po nacionalnu bezbednost.“ Ne treba zaboraviti da se Ana Brnabić zahvalila ruskim službama za “informaciju” da Zapad organizuje revoluciju u Srbiji.

Vučić nije žrtva ruskog uticaja jer i njemu treba Putin kako bi mogao da koristi taj odnos da ucenjuje Zapad “ako me vi nećete, Rusija me hoće” i iz straha da ne ode sa Rusijom, Zapad mu je mnogo tolerisao ne shvatajući da Vučiću treba EU mnogo više nego što EU treba on. Možemo očekivati i produbljivanje odnosa sa Kinom i istu strategiju.

Što se tiče tvrdnje da se oružje iz Srbije nalazi na ukrajinskom frontu- Vučić ne šalje oružje iz ideoloških razloga već isključivo zbog maksimizacije profita. Naivno je to koristiti kao razlog da se Vučić približava zapadu.

Ja očekujem u narednom periodu, novu Vučićevu igru sa pokretom nesvrstanih i promocijom BRIKS-a da nastavi da ucenjuje Zapad Istokom. Konačno, njegova retorika za EXPO 27 i jačanje ekonomije su ne samo za deo domaće populacije već i za obmanu Zapada kako bi se akcenat stavio na ekonomsku saradnju i odvukao pažnju od ostalih unutrašnjih problema, podrivanja demokratije kao i regionalnih ambicija.

Kada govorimo o ruskom uticaju na Balkan, da li je on zaista toliko snažan i može li Rusija izazvati sukobe ovde?

Rusija na Balkanu ne vodi rat tenkovima i avionima već informacionim operacijama. To je oružje koje ne može lako da se vidi, čuje, pomiriše i dotakne a ostvaruje strateške ciljeve. Putinu haos na Balkanu ne treba zbog teritorije već za odvraćanje pažnje Zapada od Ukrajine, podrivanje NATO-a i pozicioniranje Rusije kao jedinog regionalnog posrednika za “mir” pa ako Zapad ne želi dalju eskalaciju mora da pregovara sa Rusijom. Moskva održava dubok kulturni i politički uticaj u Srbiji kroz institucije poput pravoslavne crkve. Takođe, informacione operacije se vrše preko medija a posebno društvenih mreža gde se već podgrevaju informacioni uslovi za eskalaciju u regionu i podsticanje nacionalizma. Retorika je veoma slična pred ratove 90’ih.

Naravno, ruski uticaj ne bi mogao da bude efikasan bez zelenog svetla Vučića koji je bio ministar informisanja za vreme (Slobodan) Miloševića i čija je ekspertiza psihološko ratovanje i polarizovanje tako da kroz svoje medije, on još više promoviše nacionalističke narative koji pripremaju stanovništvo za sledeću eskalaciju.

Vučiću haos na Balkanu odgovara kako bi eskalirao pa onda de-eskalirao i predstavio sebe kao garantora mira u regionu u očima Zapada. Baš kao što Putin ne želi demokratiju u svom okruženju, tako i Vučić radi na podrivanju demokratije u regionu a Crna Gora je najbolji primer koliko je to društvo sada polarizovano.

Kako vidite situaciju u regionu?

Dok mnogi zamišljaju rat na Balkanu kakav je bio 90’ih i zaključuju da Vučić neće eskalirati zbog NATO-a, to je naivna analiza. Milošević je vodio ratove kroz paravojne strukture, tako je i Vučić probao u Banjskoj. Specijalne jedinice i informacione operacije su ključ a Putin i Vučić znaju da siva zona ratovanja ne može da izazove clan 5 NATO-a ali može da pokaže da je alijansa papirni tigar.

Kosovo, a pre svega, Bosna i Hercegovina su deo strategije. Cilj na Kosovu je da se pokaže da je NATO slab. Dovoljno je da pogledate da je prošle godine preko 90 pripadnika KFOR-a, povređeno u sukobima na severu Kosova kada su se sukobili Srbi sa policijom i pripadnicima KFOR-a. Možemo očekivati pro-ruske strukture u Severnoj Makedoniji uskoro što će dodatno komplikovati stvari.

Milorad Dodik je jedan od glavnih Putinovih igrača na Balkanu i otvoreno preti secesionistickim pokretima. Na prvi pogleda to može da se posmatra kao prazna retorika za domaće tržište ali Putin i Dodik testiraju EUFOR u nadi da neće odgovoriti.

Ako retroaktivno pogledate izveštaje obaveštajnih službi krajem ’80ih i zapadnih medija koji su pre rata u Jugoslaviji upozoravali na haos tako i danas strani mediji ali i lideri upozoravaju na mogućnost konflikta na Balkanu i to treba shvatiti ozbiljno.

Velika Britanija savršeno razume odnose u regionu i zato Vučićeva propaganda krivi London za huškanje na rat. Nemačka takođe razume dobro šta se dešava u regionu i nedavno je i generalni sekretar NATO-a (Jens Stoltenberg) upozorio na situaciju u regionu. Malo je ljudi verovalo šta se sprema u Jugoslaviji misleći da će kraj Hladnog rata i otvoreno tržište učiniti region korak blize demokratiji i Zapadu. Tako i danas, neki misle da će ekonomske investicije i EXPO 27 biti garantor mira na Balkanu. Sadašnja vlast u Srbiji voli novac ali joj je draža ideologjia. To i Putinu odgovara kako bi dolivao ulje na vatru.