INTERVJU Bivša ministarka odbrane Gruzije Tinatin Kidašeli: Dokazali smo da kao društvo nemamo posebna osećanja prema Rusiji 1foto: privatna arhiva

Situacija u Gruziji, nakon usvajanja zakona o „stranim agentima“, takozvanog „ruskog zakona“ je napeta ali stabilna, kaže u intervjuu za Danas bivša ministarka odbrane Gruzije i predsednica Građanske IDEA Tinatin Kidašeli.

Kako dodaje, Gruziji je mesto u Evropi i evropskoj porodici, dok je ruski uticaj na gruzijsko društvo prilično ograničen.

Kidašeli kaže da je vlast sada progurala ovaj kontroverzni zakon kako bi građani Gruzije izgubili veru u „moć ulice“.

Kako biste ocenili bezbednosnu situaciju u Gruziji i kako vidite usvajanje zakona o stranim agentima, odnosno „ruski zakon“?

Kidašeli: Pa situacija nakon usvajanja zakona o stranim agentima je izuzetno napeta ali stabilna. Ne očekujem neke posebne komplikacije u smislu rasprostranjenog nasilja ili nečeg sličnog, ali, nažalost, vlada se svim silama trudi da, i to ne nužno legalnim sredstvima, ugasi protest, što znači da pokušavaju da uplaše narod pozivajući stotine i stotine demonstranata sa vrlo konkretnim pretnjama po bezbednost dece ili članova porodice u zavisnosti ko je aktivan na ulici. Takođe su započeli ovu prilično široku kampanju prozivanja narodnih neprijatelja ili agenata stranih naroda postavljanjem plakata i raznih vrsta grafita ispred kuća opozicionih i aktivista civilnog društva.

Koliko to traje?

To traje već neko vreme, već otprilike tri nedelje, i pretpostavljam da nije ostao niko kome već nisu prišli na ovaj način. Ono što je važno zapamtiti je da je veoma teško gledati to svaki dan kada izađete iz kuće, da postoji još jedan grafit koji je veoma uvredljiv, veoma nepristojan ili vaše lice na ovim posterima sa svim ovim nadimcima povezanim sa špijunažom ili agentom stranih nacija. Međutim, u isto vreme stvara tenzije protiv vlasti jer se čak i ljudi koji inače ne bi brinuli sada ljute što se vlada ponaša na ovaj način. Tako da je prilično teško za vlast da vidi da li je postigla svoj cilj da preplaši narod, a da ih pritom ne naljuti još više nego što su bili pre ovoga. Dakle, takva je situacija trenutno. Politički gledano, čekamo da stranke vide šta je njihov sledeći potez. Građanski protest traje. Imali smo veliki koncertni skup 2. juna. Demonstracije će biti i danas (5. juna). Prilično sam sigurna da se brojke neće smanjiti i da ćemo ponovo imati ogroman odziv. Ali opet, pošto prelazimo na izborni kalendar, već je veoma hitno da političke stranke usvoje svoje izborne strategije izađu sa tim strategijama pred ljude i mi ćemo ceo protest prebaciti u drugu fazu stvarne političke borbe koja vodi do pobede na izborima u oktobru od strane zajedničkih opozicionih snaga.

Da li ovaj zakon udaljava Gruziju od Evropske unije?

Kidašeli: Da. Kratko i jasno, da, to udaljava Gruziju od Evropske unije. To je jasno sa pravne tačke gledišta ovog zakona kao i iz svih izjava koje smo čuli i iz Brisela i iz glavnih gradova država članica. Dakle, to stvara veći jaz između Gruzije i Evropske unije i to je očigledno jedan od najžalosnijih događaja koji smo mogli da očekujemo nakon prošlogodišnjih događaja.

Kakav je uticaj Rusije na Gruziju i gruzijsko društvo?

Kidašeli: Pa, uticaj Rusije na gruzijsko društvo je prilično ograničen jer prisustvo ruske vojske u samom srcu zemlje i na udaljenosti koja je vidljiva sa glavnog autoputa kojim većina Gruzijaca redovno vozi, očigledno ne pomaže njihovoj strategiji.  Gruzijci su se veoma prilagodili tome da su Rusi za njih turisti. Ali kada je u pitanju nacionalna bezbednost, mislim da smo godinama, a posebno u poslednja dva meseca, dokazali da društvo nema nikakva posebna osećanja prema Rusiji.

Kako biste ocenili veto koji je predsednica Salome Zurabišvili stavila na ovaj zakon? Ona je i ranije stavljala veto…

Kidašeli: Pa, njen veto kao što smo videli je poništen. Bilo je prilično jasno od samog početka da vlada ima nameru da to odbaci, kao što se to desilo sa većinom veta predsednice, gotovo svim. Ustav je prilično slab po tom pitanju i pravo veta je prilično simbolična „moć“ nego što ima realno bilo kakvu stvarnu snagu. Ali politički gledano, očigledno je bilo veoma važno da narod vidi bar jednu državnu instituciju na svojoj strani. Obično postoji uverenje ili barem postoji nada da predsednica koji podržava protest daje mu veći legitimitet u očima međunarodne zajednice. A takođe predsedničina platforma u teškim trenucima može da se koristi kao mesto za razgovor, kao i to da vlade širom sveta dobiju iz prve ruke informacije o tome šta se dešava u Gruziji. Dakle, to je na neki način, većina ljudi videla kao korisno oruđe i instrument u ovoj borbi. Zato je važno zadržati barem jednu ustavnu instituciju na strani stanovništva.

Zakon je bio tema i prošle godine, međutim, pred masovnim protestima – povučen je. Ove godine to nije bio slučaj. Zašto je sada usvojen?

Kidašeli: Odgovor na vaše pitanje zahteva mnogo dubinskog znanja vladajuće stranke i vlade i to je pitanje duge rasprave. Ali ako ćemo to reći u kratkim rečenicama, možemo reći da vlada smatra da je naučila lekcije od prošle godine. Zažalili su što su ga povukli još prošle godine. Kako je simbolični predsednik vladajuće partije rekao na mitingu 29. aprila koji je vlada organizovala, oni su čuli narod, ali to je manjina i ne mogu da drže većinu naroda kao žrtvu manjinskog mišljenja koliko god ta mišljenja bila glasna. Dakle, biće protesta. Rekli su da su znali da će i ove godine biti protesta, ali da će se protesti ugasiti posle nekog vremena. Oni tako gledaju na proces i mislili su da ako donesu zakon bez obzira na proteste, ljudi će se frustrirati, razočarati, prestati da veruju u moć ulica i moć protesta i moć ljudi, te da će se vratiti svojim kućama. To bi i za vlast značilo da se ovi frustrirani i ljuti narod neće ni pojaviti na izborima jer će izgubiti svu veru u borbu. Dakle, to im je u suštini bilo na umu kada su predlagali zakon i kada su se borili za njegovo usvajanje. Ali stvarnost se pokazala potpuno drugačijom i nadam se da ćemo konačne rezultate videti 26. oktobra na izborima.

Gde je Gruzija danas i gde je vidite u budućnosti?

Kidašeli: Mislim da Gruzija ide u Evropu. To je veoma važno pitanje sada u Gruziji. Jedan naš fudbaler postavio je ovo pitanje u martu – kada smo konačno prošli u kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, koje je naš napadač, koji u ovom trenutku igra za Napoli i koji je veoma popularan u Gruziji – na okupljanju navijača posle meča. Postavio je ovo pitanje: „Kuda idemo?“ i svi su odgovorili: „U Evropu“. Ali za to treba da pobedimo na izborima, mislim opozicija treba da pobedi na izborima u oktobru, da se vrati na kolosek i nadamo se da će Gruzija za godinu dana sustići Ukrajinu i Moldaviju i početi da otvara pregovore i na kraju završiti u porodici evropskih naroda.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari