Volodimir Tolkač: „Zločinca Putina ne zanimaju pravi pregovori, ustupci otvaraju Pandorinu kutiju za mnoge zemlje“

Ističe da se u izvesnoj meri slaže sa činjenicom da Treći svetski rat može da počne bilo kakvom provokacijom. On, kaže Danasov sagovornik, već traje, ali ne u klasičnom smislu, nego na hibridni način.

Trenutno se, naglašava, sprovode najveće akcije na informativnom frontu – preko masovnih medija, društvenih mreža i interneta.

Ambasador Tolkač konstatuje da ruska KGB elita ne može drugačije da razmišlja osim u kategorijama pobune, provokacija, laži i agresije.

„Sve to na čemu gradi sopstvenu unutrašnju i spoljnu politiku“.

Ukrajinski diplomata daje savet građanima Srbije: „Ne slušajte rusku propagandu, ruske masovne medije. Tek tada ćete moći da razumete nivo njihove laži“.

Predsednik Rusije kazao je na godišnjoj konferenciji za novinare da ne priznaje Volodimira Zelenskog za legitimnog predsednika dodajući: „razgovaraćemo sa svima, ali potpisićemo samo sa onima koji se smatramo legitimnim“. Kako Vi na ovo gledate? Ima li pregovora sa Putinom?

– U Ukrajini se nastavlja rat čije razmere svet nije video od 1945. godine. To onemogućava održavanje izbora u skladu sa Ustavom Ukrajine i zdravim razumom. Ovo je jasno svakom normalnom čoveku.

Postavlja se pitanje, kako dati mogućnost glasa svakom građaninu Ukrajine koji je na frontu, ili u inostranstvu, ili je interno raseljeno lice, nalazi se na okupiranoj teritoriji?

Ili mi moramo krenuti putem velikih falsifikata, bogohulnih promena Ustava, kojima pribegava režim u Kremlju?

Možda je tamošnja banda navikla da sprovodi „volju naroda“ pod mitraljezima, kao što je to bio slučaj u oblastima Krima, Donbasa, Hersona, Zaporožja.

Zar svet ne vidi kako se Putin i njegova banda rugaju demokratskim principima volje naroda, poput izbora i referenduma, i zamenjuju ih neskrivenim bogohuljenjem?

Važno je napomenuti da je i sam Putin nelegitiman u svojoj zemlji, jer ne samo da je organizovao falsifikovanje izbora u broju od 85-90 lodsto glasova, već je i održao izbore na okupiranim teritorijama Ukrajine, a legalnost takvih rezultata civilizovana međunarodna zajednica ne priznaje.

Ne zaboravimo da je Putin zvanično proglašen za međunarodnog zločinca i da je za njim Međunarodni krivični sudi raspisao nalog za hapštenje.

Pa s kim potpisati potencijalni sporazum o primirju? Sa međunarodnim zločincem?

Rusija je pogazila sporazume dogovorene u Minsku?

– Koje sporazume Rusija nije prekršila? Budimpeštanski memorandum iz 1994. godine, u kome je ona istupala kao garant nezavisnosti Ukrajine?

Ugovor o prijateljstvu, saradnji i partnerstvu iz 2007. godine, koji su ratifikovali parlamenti i predali na čuvanje u UN?

Sporazum između Ukrajine i Ruske Federacije o ukrajinsko-ruskoj državnoj granici potpisao je lično Putin, a ratifikovala ruska državna Duma 22. aprila 2004. godine?

Uostalom, Minski sporazumi? Samo u kontekstu Minskih sporazuma, ruska strana je prekršila sporazum o prekidu vatre više od 200 puta.

Posle toga, kremaljska hunta želi da se odreknemo oružja, mogućnosti kolektivne bezbednosti – NATO, vojske i naoružanja.

Ovo je jednostavno plan da se uništi Ukrajina, plan da se unište Ukrajinci kao nacija, kao država.

Da, mi želimo da sačuvamo živote naših ljudi. Na kraju krajeva, mi cenimo život svakog branioca. Svako dete, naše majke i očeve.

Od Harkova i Dnjepra do Lavova i Ivano-Frankivska svakodnevno im preti smrt. I to traje više od 1000 dana.

Stoga mi težimo okončanju ubistava, ubistava naših bližnjih, naših ljudi, a ne severnokorejskih plaćenika. Ipak, budimo realni.

Ukrajina, kao i ceo civilizovan svet, verovatno neće priznati nikakav mirovni sporazum sve dok su svetski priznate ukrajinske teritorije pod ruskom okupacijom.

Uostalom, ustupci teritorijama koje je priznala većina zemalja UN, a koje je okupirao agresor, otvara Pandorinu kutiju za mnoge zemlje sveta.

Mi menjamo princip sile zakona u zakon sile. Do čega će ovo dovesti?

I da li ćemo posle primera koje sam naveo moći da verujemo potpisanom mirovnom sporazumu sa Rusijom?

Hoće li oni, tamo u Kremlju, odustati od daljih agresivnih planova u vezi sa Ukrajinom.

Hoće li odustati od cilja da zauzmu teritoriju cele Ukrajine?

Neće li takva „pobeda“ biti početak osvajanja i ostalih suseda?

Čuli ste optužbe o „pranju čizama“ u Lamanšu, o udarima na London i „možemo ponoviti“ za Berlin.

Ukrajina mora biti u jakoj pregovaračkoj poziciji

Ukoliko, ipak, dođe do pregovora, kako je najavio novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp koji preuzima dužnost za manje od mesec dana, da li je Ukrajina spremna da odustane od teritorije u zamenu za mir?

– Ukrajina izražava spremnost za pregovore. Istovremeno, Putina zapravo ne zanimaju pravi pregovori, što je suštinski rekao tokom direktnog obraćanja ruskim građanima u kontekstu uveravanja o ispunjenju svih ciljeva takozvane „specijalne vojne operacije“.

Potrebna mu je samo pauza da se oporavi, poradi na greškama i sakupi snagu da krene u novu invaziju na Ukrajinu, Ukrajinu bez oružja, bez saveznika, bespomoćnu, prepuštenu opasnom predatoru.

Da bi sela za pregovarački sto, Ukrajina mora da bude u jakoj pregovaračkoj poziciji.

To znači da naši partneri moraju pružiti jasne, pouzdane i praktične garancije bezbednosti, koje će onemogućiti Ruskoj Federaciji da ponovo napadne Ukrajinu.

Garancije moraju biti ozbiljnije i efikasnije od onih koje su već postignute u Budimpešti 1994. godine.

Pored toga, šef Kancelarije predsednika Ukrajine Andrij Jermak je nedavno primetio da je uslov za početak pregovora vraćanje situacije na poziciju od 23. februara 2022. duž linije razgraničenja.

Razumemo da su za vraćanje teritorija u okrilje granice iz 1991. godine potrebna finansijska sredstva, veliki broj naoružanja i obučenog osoblja.

Predsednik Zelenski je već izjavio da nećemo vojnim putem vratiti Krim i Donbas, gde će se cena meriti velikim brojem života naših branilaca.

Mi ne priznajemo okupaciju i ne odričemo se okupiranih teritorija Ukrajine i naših građana koji su tamo, ali ćemo ih vratiti diplomatskim putem.

Koliko je zapadna diplomatska politika umirivanja (appeasement) od 2013./2014. prema diktatoru kao što je Putin doprinela stanju u kojem se Ukrajina danas nalazi?

– Kao što istorija pokazuje (posebno sa Hitlerom 1938.), politika pravljenja mira za jednog diktatora je lažni put koji će dovesti do još većeg razaranja, smrti i mnogo veće eskalacije neprijateljstava u Evropi, uz pridruživanje sve više zemalja.

Nadam se da će se naši američki i evropski partneri pridržavati ključnih elemenata koncepta „mir kroz snagu“, koji će primorati agresora na mir i vratiti veru u sposobnost međunarodnog prava da obezbedi pravdu i bezbednost.

Koncept postizanja „mira snagom“ uključuje jasne ključne elemente naznačene u Planu pobede koji je Volodimir Zelenski predstavio ukrajinskom društvu i stranim partnerima, koji samo jača „formulu mira“, a ne zamenjuje je.

Prvo, to je beskompromisno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine.

Drugo, striktno poštovanje principa „ništa o Ukrajini bez Ukrajine“.

Treće, poziv Ukrajine da uđe u NATO.

Četvrto, potpuno ukidanje ograničenja na isporuku oružja Ukrajini, kao i na upotrebu ovog oružja na teritoriji agresora, odnosno protiv vojnih ciljeva na teritoriji Rusije.

Više verujem u slom „Putinovog režima“

Neće li eventualni nestanak Ukrajine kao nezavisne države i pretvaranjeu ruskog proksija, slanje dodatnih miliona izbeglica na Zapad i mogući rat sa NATO za tri do pet godina zapravo ponovo stvoriti „napetosti“ koje lideri EU pokušavaju da izbegnu?

– Znate, poslednje dve godine dobro su pokazale moć diktatorskih režima u sprovođenju hitnih promena i prelasku na vojne šine.

Međutim, demokratske zemlje su dokazale svoju stabilnost i otpornost, koju podržavaju svi ljudi, ali za to je potrebno vreme.

Zato više verujem u slom „Putinovog režima“ u Ruskoj Federaciji, s obzirom na situaciju koja se razvila ne samo na ratištu, gde ruska strana plaća neverovatno visoku cenu ne samo životima sopstvenih vojnika, vojnika drugih diktatorskih režima, ali i sa privredom.

Nešto slično smo već videli, što je dovelo do raspada SSSR-a, gde je takođe bio prisutan vojni sukob sa Avganistanom.

U 21. veku, u sadašnjem obliku, fašističko rusko carstvo ne može dugo da postoji, jer zemlja ne može da živi samo od agresorskih ratova. Zakon života je nepromenljiv – prošlost ne može pobediti budućnost.

Međutim, svi treba da razumeju. Ovo je naš zajednički bol. Svi treba da razmišljamo o zajedničkoj budućnosti, a ne da tražimo današnji dobitak.

Moramo se ujediniti na zajedničkim principima koji su već dokazali svoju održivost.

Zahvalni smo svima koji nam pomažu u ovoj borbi za postojanje.

Ne možemo da zaustavimo borbu, jer je za nas suprotstavljanje okupatoru pitanje opstanka naše zemlje, našeg naroda, očuvanja i zaštite života naših sunarodnika, porodica, dece.

Siguran sam da će naši partneri i saveznici nastaviti da nas podržavaju u finansijskom, humanitarnom, ekonomskom i vojnom spektru.

Želeo bih da iskoristim ovu priliku da još jednom izrazim svoju zahvalnost na humanitarnoj i finansijskoj pomoći koju je Srbija pružila u cilju podrške narodu Ukrajine.

Neretko se aktuelni studentski protesti u Srbiji porede sa protestima u Ukrajini 2013. ili tekućim protestima u Gruziji? Po Vašem mišljenju, ima li smisla to poređenje ako znamo da većinsko srpsko javno mnjenje nije pro-EU ili pro-NATO orijentisano?

– Svaka država se suočava sa unutrašnjim političkim i društvenim problemima na koje vlasti treba da reaguju i koje treba da reše.

Jedino zajedničko u pomenutim protestima može biti to što društvo u svakoj zemlji, ako je to zakonski metod, zahteva od izabranih lidera (kojima su poverena i delegirana zajednička ovlašćenja) da odgovore na njihove potrebe i zahteve.

Da se situacija ne bi pogoršala, neophodan je otvoren i iskren dijalog između strana.

Ako nema povratne informacije od vlasti, ili direktne obmane (kao kod obećane integracije Ukrajine i Gruzije u EU tokom izbora), onda su građani prinuđeni da izađu na ulice u potrazi za pravdom.

Siguran sam da će u novosadskoj tragediji društvo i rukovodstvo Srbije ne samo naići na razumevanje, već će izvući prave zaključke da se tako nešto više ne ponovi.

Po svemu sudeći, Evromajdan i Revolucija dostojanstva u Ukrajini su nešto što „Putinov režim“ ne može da razume i shvati.

Kao što ni štićenik Kremlja Viktor Janukovič nije mogao zamisliti takav scenario. Na kraju krajeva, nakon što su izabrali predsednika, mnogi su spremni da mu daju pravo nekontrolisane vlasti.

Međutim, to je zajednička obaveza: izabrani prema celoj zajednici i svaki član zajednice snosi odgovornost za svoj izbor.

Kao što iskustvo pokazuje, to je moguće, uključujući u Rusiji. Po svemu sudeći, Janukovič je, kršeći obećanja da će se kretati evropskim kursom, koja je dao kada je izabran za predsednika, verovao da je dobio pravo da nekontrolisano upravlja državom.

Pravo na kršenje sopstvenih obećanja. Kako kažu u Rusiji, „Gospodar je majstor svoje reči“, „Gospodar dao reč, gospodar oduzeo“.

Leonid Kučma, treći predsednik Ukrajine, bio je dobro svestan: „Ukrajina nije Rusija“. Neće kod nas tako biti.

Čim je Janukovič odbio da potpiše sporazum o pridruživanju Evropskoj uniji, mladi su protestovali. Budućnost nije oduzeta starijoj generaciji, oduzeta je mladima.

Krajem novembra 2013. kada su mladi ljudi prebijani umesto dijaloga, ukrajinski narod je ustao u znak protesta da zaštiti sopstvenu decu.

Kada je krv prolivena na Majdanu, Moskva je shvatila da je proces nepovratan. Jedini način jeste da se zemlja rasparča.

Janukovič i njegova vlada su pobegli. Ukrajina je privremeno ostala bez rukovodstva.

Na kraju, Rusija je to iskoristila.

Sličan scenario se trenutno odigrava i u Gruziji, kada jednom odlukom pokušavaju da promene vektor razvoja cele zemlje.
Oni čime se ističe „Putinov režim“ jeste da ne može da zamisli slično ponašanje sopstvenog naroda.

Lakše i isplativije je da traže tradicionalne koncepte – „ruku Zapada“, uticaj specijalnih službi.

Ruska KGB elita ne može drugačije da razmišlja osim u kategorijama pobune, provokacija, laži i agresije. Sve to na čemu gradi sopstvenu unutrašnju i spoljnu politiku.

Setite se trovanja ruskih državljana „novičokom“ i polonijumom u Velikoj Britaniji, ubistva u Nemačkoj.

I to se ne dešava u zemljama sa kojima Rusija ratuje, već sa kojima nastoji da sarađuje i trguje.

Ne slušajte rusku propagandu

Danas, trupe sa obe strane linije sukoba komuniciraju na španskom, nepalskom, hindskom, somalijskom, srpskom i korejskom, piše Politico nedavno u analizi konstatujući da je Treći svetski rat već počeo u Ukrajini. Da li je to tako, po Vašem mišljenju?

– U izvesnoj meri mogu da se složim sa činjenicom da Treći svetski rat može da počne bilo kakvom provokacijom. On već traje, ali ne u klasičnom smislu, već na hibridni način, kako mi to možemo da shvatimo.

Protiv Ukrajine ratuju ne samo Ruska Federacija, već i Severna Koreja i Iran. Oni obezbeđuju ruskoj strani artiljeriju, granate, rakete, bespilotne letelice, pa čak i vojnike.

Prema tome, može se smatrati ratom u kojem su učestvovale brojne zemlje. Ukrajina vodi odbrambene operacije zahvaljujući vojnoj pomoći zapadnih zemalja.

Naravno, na obe strane sukoba ima i dobrovoljaca iz stranih zemalja koji iz raznih razloga učestvuju u ratnim dejstvima.

Nije tajna da se u sastavu Oružanih snaga bori međunarodna legija u kojoj su stranci.

Međutim, trenutno se sprovode najveće akcije na informativnom frontu.

Preko masovnih medija, preko društvenih mreža, preko interneta.

Nažalost, prekasno smo shvatili moć propagande. Tražili smo slobodu govora, ali smo dali slobodu laži.

Uostalom, počeli su sukobi u Ukrajini tamo gde su bile najpopularnije ruske novinske agencije i televizija, koje su govorile o „studentima koji skaču na Majdanu“, „prebijanju mirne žandarmerije“ (koja je, inače, demonstrante skidala i gole izvodila na hladnoću da se fotografišu sa njima), o „razapetim“ dečacima Oružanih snaga Ukrajine, kojih uopšte nije bilo, a ruski masovni mediji su se veoma tiho složili da je to laž.

Dakle za kraj moj savet je ne slušajte rusku propagandu, ruske masovne medije.

Tek tada ćete moći da razumete nivo njihove laži. Kao što pokazuje naše iskustvo, nažalost, prekasno je.