INTERVJU Volodimir Tolkač: Ukrajinci neće prekinuti borbu, za nas je ovo rat za opstanak, Srbija da odluči na čijoj je strani

Kada je u pitanju odnos Beograda i Kijeva, Tolkač kaže da u političkom aspektu između Ukrajine i Srbije još uvek ne postoji zajednička vizija o ratu u Ukrajini, „jer je srpska strana više puta istakla da štiti nacionalne interese u odnosima sa Rusijom“.

Posebno, dodaje Tolkač, Srbija se nije pridružila sankcijama protiv Ruske Federacije i nije uvela sopstvene restriktivne mere.

Obeležava se dvogodišnjica ruske agresije na Ukrajinu „punog obima“. Kako vidite protekli period?

Sa tačke gledišta diplomate, mogu da kažem da je u protekle dve godine Ukrajina imala i vojne i diplomatske uspehe, ali i određene neuspehe. Ipak, najvažnije je da ceo civilizovan svet podržava Ukrajinu, koja je prinuđena da se brani od ničim izazvane ruske agresije. Ogromna većina zemalja svetske zajednice razume prirodu, apsurdnost, posledice i neophodnost pružanja pomoći Ukrajini. Uostalom, ovaj rat je postao najmasovniji na evropskom kontinentu i najveći po obimu upotrebe savremenog naoružanja nakon završetka Drugog svetskog rata, koji u eri globalizacije ne pogađa samo Ukrajinu, već i sve učesnike međunarodnih odnosa.

Sa tačke gledište prosečnog građanina Ukrajine, naravno da mi je teško zbog svoje otadžbine, koju osvajači žele da unište i oduzmu joj sve, čak i život, rodbinu i prijatelje, samo zato što ste Ukrajinac, komunicirate na ukrajinskom jeziku, podržavate kulturu svojih predaka. Ruska strana čak i ne krije da je njen cilj da uništi Ukrajinu i njen narod kao državu, što po svim parametrima potpada pod koncept „genocida“. A ranije izjavljeni i neshvatljivi ciljevi čak ni za same Ruse nisu imali smisla od početka sveobuhvatne agresije. To je bio samo izgovor. Dakle Ukrajinci neće prekinuti borbu, jer je za nas ovo rat za opstanak kao naroda.

Kada govorimo o Zapadu i pomoći Ukrajini, kako biste ocenili taj odnos? Pružaju li zemlje saveznice dovoljno pomoći zemlji „koja brani Evropu“ kako često kažu?

Mogu reći da se svako usporavanje ili prekid vojne podrške Ukrajini, nažalost, meri životima naših branilaca. Naš stav je takav da najveću vrednost imaju životi naših patriota. Srce se steže kada pogledate grobove širom Ukrajine. Za razliku od Rusa, mi ne idemo u tzv. „mesne juriše“, zasipajući neprijatelja telima naših branilaca. Uprkos svemu, ukrajinski narod i ukrajinske oružane snage neće prestati da se bore za svoju slobodu i nezavisnost. Nadamo se da će pitanje političke prirode, pre svega u SAD, biti rešeno što je pre moguće i da će biti potpuno obnovljena isporuka vojne pomoći. Svesni smo svih rizika. Ukrajina se takođe oslanja i na sopstvene snage. Postepeno povećavamo obim proizvodnje namenske industrije. Pre svega, to se tiče borbenih dronova, raketa dugog dometa, oklopnih vozila i artiljerijskih granata. Ako Ruska Federacija ne izgubi ovaj rat, to će biti početak haosa na celom evropskom kontinentu. Vrlo je verovatno da će zemlje NATO-a postati sledeće žrtve ruske agresije.

Prema Vašem mišljenju, može li ova 2024. godina označiti kraj ruske agresije na Ukrajinu?

Danas vam niko ne može reći kada će se rat završiti i nastupiti mir. To zavisi od mnogih faktora. Međutim, mogu reći da će aktiviranje, blagovremeno i potpuno snabdevanje Ukrajine svim potrebnim savremenim naoružanjem koje su najavili naši zapadni partneri ubrzati dolazak mira i podstaći početak razvoja novog koncepta evropske, a možda i globalne, bezbednosne arhitekture. Međutim, da bismo postigli održiv mir, potrebno je da razvijemo nove principe saradnje i zaštite osnovnih principa međunarodnog prava. Upravo zbog toga je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski predložio „Formulu mira“ izrađenu na osnovi Povelje UN i održavanje Globalnog samita mira. Moramo razviti temelje budućeg stabilnog i mirnog suživota, kada deluje sila zakona, a ne pravo jačeg. Tada se mogu pozvati aktuelni zločinci i kriminalci za sto. Tada će doći vreme da se razgovara o njihovim pretenzijama i analiziraju njihova kršenja prava i zločini.

Da li ste zadovoljni pozicijom koju je Srbija zauzela prema ruskoj agresiji, i njenom odnosu prema Ukrajini?

U političkom smislu obe zemlje nastavljaju da traže dodirne tačke u praktičnoj saradnji, gde su prisutna i pozitivna i negativna iskustva. To je postalo posebno evidentno nakon početka sveobuhvatne ruske agresije na Ukrajinu. Pozitivno se primećuje da srpska strana, nakon početka sveobuhvatne ruske agresije glasa za ogromnu većinu rezolucija UN za podršku Ukrajini. Nažalost, u političkom aspektu između Ukrajine i Srbije još uvek ne postoji zajednička vizija o ratu u Ukrajini, jer je srpska strana više puta istakla da štiti nacionalne interese u odnosima sa Ruskom Federacijom. Posebno, Srbija se nije pridružila sankcijama protiv Ruske Federacije i nije uvela sopstvene restriktivne mere. Takođe, primećujemo i odsustvo napredka u ukidanju registracije i zatvaranju na teritoriji Srbije predstavništava nejasnih ruskih organizacija poput „Druge Ukrajine“ i tzv. „DNR“ koji imaju sve osobine antiukrajinskog delovanja. To se ne može nazvati prijateljskim odnosom prema Ukrajini.

Istovremeno, 2023. godine srpska strana je nastavila da pruža humanitarnu pomoć Ukrajini na nivou vlade. Konkretno, uz pomoć EU u Srbiju su poslati neophodni generatori i rezervni delovi za obnovu ukrajinskog energetskog sistema. Posle ekološke katastrofe koju su ruske trupe izazvale dizanjem u vazduh brane Kahovske hidoelektrane, dodeljeno je i poslato nekoliko kamiona sa dugotrajnim prehrambenim proizvodima, vodom za piće, lekovima, toplim ćebadima itd. Iskoristio bih priliku da se zahvalim rukovodstvu Srbije na pruženoj pomoći.

Sastanci predsednika dve zemlje na marginama prošlogodišnjih evropskih samita, politički signali, sve je to dobro. Međutim, nije potrebna samo deklarisana podrška, već i primena ove podrške u praksi u kontekstu ruske agresije. Konkretno, Ukrajina se može podržati i ako se pridružite već pomenutoj inicijativi predsednika Ukrajine „Formuli mira“.

Mislim da bi posle skoro dve godine herojske borbe ukrajinskog naroda protiv ruskih osvajača već trebalo da odlučite na čijoj ste strani. Trenutno se pozicija neutralnosti u svetu i ukrajinskom društvu doživljava kao „tiha“ podrška ruskoj agresiji i genocidu u Ukrajini.

Istovremeno, pozitivna je saradnja u okviru inicijative „Prve dame i gospoda“ supruge predsednika Ukrajine Olene Zelenske. Uspostavljena je saradnja i aktivan dijalog prve dame Ukrajine i supruge predsednika Srbije Tamare Vučić koji omogućava rešavanje pitanja humanitarne prirode iz ugla „meke diplomatije“.