Investicije u evropske tehnološke startapove na rekordnom nivou

Evropski tehnološki sektor ove će godine prvi put imati više od 100 milijardi dolara investicija na godišnjem nivou, ukazuje Blumberg na izveštaj londonske kompanije rizičnog kapitala Atomiko.

S projekcijom da će ove godine biti prikupljeno tri puta više kapitala nego 2020, ukupan broj tehnoloških kompanija u Evropi u vrednosti od više od milijardu dolara, takozvanih jednorog kompanija, sada premašuje 320.

Pošto su stalno zaostajale za američkim, evropske tehnološke kompanije sve više privlače investitore usled niže procenjene vrednosti i startapova koji rade u oblastima kao što su finansije i e-trgovina.

Evropski startapovi su, prema izveštaju Atomika, ove godine privukli rekordnu 121 milijardu dolara, što je otprilike tri puta više od 41 milijarde dolara kapitala prikupljenog 2020.

Podatak da su startapovi u Evropi prvi put privukli više od 100 milijardi dolara u jednoj godini ističe naglo interesovanje investitora za brzo rastuću evropsku tehnološku industriju, ocenjuje američka televizija CNBC.

Na osnovu nalaza kompanije za obradu podataka Dilrom, Atomikov godišnji izveštaj o stanju evropskog tehnološkog sektora pokazuje da je u 2021. ukupna vrednost kapitala evropskih tehnoloških kompanija na javnom i privatnom tržištu prvi put premašila tri hiljade milijardi dolara.

Tom Vehmajer iz Atomika rekao je za CNBC da su bile potrebne decenije da se 2018. dođe do prvih hiljadu milijardi dolara vrednosti kapitala u tehnološkom sektoru u Evropi. „I onda smo otišli s hiljadu milijardi na dve hiljade milijardi dolara za 24 meseca, a onda ove godine, poslednjih hiljadu milijardi su dodate za osam meseci“.

U Evropi sada ima 321 kompaniju jednoroga, vrednih najmanje milijardu dolara, od čega je 98 nastalo ove godine, a postoji i 26 kompanija vrednih 10 milijardi dolara ili više. Prema rečima Vehmajera, tehnološki startapovi su imali velike koristi od sve većeg prihvatanja onlajn usluga tokom pandemije kovid-19.

Međutim, nije sve ružičasto u evropskom tehnološkom sektoru, ocenjuje CNBC, ukazujući na podatke iz izveštaja da su, uprkos rekordnim nivoima prikupljenog kapitala u evropskom tehnološkom sektoru, potisnute kompanije u ranim fazama – manje od jedan odsto sredstava iz fondova rizičnog kapitala je otišlo u kompanije osnovane ove godine, dok je ranije to bilo jedan do tri odsto.

Takođe, diverzitet ostaje ključno pitanje, ukazuje CNBC. Samo 1,3 odsto sredstava od fondova rizičnog kapitala otišlo je u kompanije koje su osnovali pripadnici etničkih manjina, pokazuje anketa u kojoj je učestvovalo više od 5.000 profesionalaca iz evropskog tehnološkog sektora.

Evropa je pretekla Kinu u stvaranju tehnoloških startupa vrednih milijardu dolara, ističe Volstrit džurnal, navodeći da izveštaj Atomika ukazuje na jačanje statusa Evrope u tehnološkom sektoru i posledice mera Pekinga da se privatni sektor stavi pod veću kontrolu države.

Iako Kina i dalje ima daleko više velikih tehnoloških kompanija od Evrope i veće unutrašnje tržište, trendovi su se, prema istraživanju Atomika, promenili protekle godine. Ove godine Kina je dobila dodatnih 26 tehnoloških kompanija vrednosti preko milijarde dolara, čime je njihov ukupan broj porastao na 300. S druge strane, Evropa – što u izveštaju obuhvata Evropsku uniju, Veliku Britaniju, Norvešku i Švajcarsku – s 98 novih jednoroga ove godine, ima ukupno 321.

Investitore, posebno iz SAD, u Evropi privlače tehnološki startapovi koje pokreće sve veći broj preduzetnika, od kojih su mnogi već radili u drugim tehnološkim kompanijama, ukazuje Volstrit džurnal. Poslednjih godina, evropske vlade i EU pokušale su da podstiču pokretanje poslova i prihvatanje određenog rizika, posebno pošto su mreže socijalne zaštite napregnute pod ekonomskim pritiskom i demografskim promenama.

Jaki naučni i inženjerski programi na evropskim univerzitetima već dugo hrane industrijska preduzeća, ali sve više diplomaca odlazi u tehnološku industriju, ukazuje američki list, dodajući i da su transatlantske veze u tehnološkom sektoru produbljene kako su Kina i drugi delovi sveta postali manje gostoljubivi. Američke tehnološke kompanije poput Amazona, Alfabeta i Mete su osnovale istraživačke centre ili partnerstva s univerzitetima kako bi došli do evropskih talenata.