Investicije u tečni gas: Skupo i glupo?

Početkom marta, kad je već besnela ruska agresija u Ukrajini, šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen napravila je zanimljiv lapsus na Tviteru. Napisala je da EU mora da se oslobodi „zavisnosti od fosilnih goriva“ i kao dobar primer pohvalila Španiju sa visokim udelom obnovljive energije i tečnog gasa.

Nevolja je što je i tečni gas (LNG) takođe fosilno gorivo. Ispumpava se iz zemlje, često spornom metodom frakinga, a potom spaljuje i zagađuje okolinu.

To je naravno poznato i Fon der Lajen, pa ona ipak uporno meša LNG sa obnovljivim izvorima energije. Uskoro bi to moglo da se ispostavi kao skupa zabuna za Evropu.

Šta sve treba da se gradi?

Prema nekim podacima, od početka rata u Ukrajini su isporuke tečnog gasa u Evropu povećane za 58 odsto. Na građenje terminala za prihvat tečnog gasa bacile su se najpre Nemačka, Italija i Grčka, ali i Irska, Francuska, Holandija i Poljska.

„U Evropi se trenutno mnogo investira u LNG“, kaže Paula di Marija Peraire, analitičarka tržišta gasa u ICIS-u, konsultantskoj kući koja se bavi biznisom. „Ako se svi projekti ostvare – radi se o petnaest njih do kraja 2024. – onda će kapacitet za pretvaranje tečnog gasa u gasno stanje biti povećan za 70 milijardi kubnih metara godišnje.“

Ali, nisu obalski terminali za prihvat gasa jedino usko grlo. Naime, gas se doprema tankerima koji nose do 175.000 kubika tečnog gasa – što se prevodi u 90 miliona kubika klasičnog gasa. Da bi se zamenilo 167 milijardi kubnih metara ruskog gasa godišnje, potrebno je 1.800 tankerskih isporuka prema Evropi godišnje, to jest pet isporuka dnevno.

Prema računici Instituta za pomorsku privredu i logistiku iz Bremena, za to bi valjalo sagraditi 160 novih tankera. Ti divovski brodovi koštaju 220 miliona dolara po komadu, pa bi ukupno nova flota koštala 35 milijardi dolara.

Pa ni tu nije kraj. Naime, za razliku od ruskog gasa, ovaj tečni bi kroz Evropu tekao od zapada prema istoku, odnosno od obala Španije, Francuske i Holandije ka centralnoj i istočnoj Evropi. Kako su gasovodi mahom građeni kao jednosmerne ulice, u kojima gas može da teče samo u jednom smeru, to bi valjalo graditi dodatne.

Čekajući vodonik

Svi ti skupi poduhvati kose se zapravo sa klimatskim ciljevima EU. Unije je zacrtala cilj da do 2050. postane klimatski neutralna, Nemačka to planira da postane pet godina ranije. Ali, što više gasa, to više emisija štetnih gasova.

„Nema smisla investirati u LNG, pogotovo u Evropi“, kaže Gana Gladkik, ekspertkinja u Evropskoj istraživačkoj mreži za energetiku. „Čak i Međunarodna agencija za energiju kaže da od danas više ne sme biti investicija u fosilna goriva. Samo tako možemo da dostignemo klimatske ciljeve.“

Rešenje bi trebalo da budu gasovi čija proizvodnja i spaljivanje ne opterećuju životnu sredinu. Umesto zemnog gasa, to bi mogli da budu amonijak i tečni vodonik.

„Političari prodaju priču da investicije u infrastrukturu za LNG nisu uzaludne jer ista infrastruktura može da se koristi kasnije za tečni vodonik koji više pogoduje životnoj sredini“, kaže Gladkik.

No, prema nekim stručnjacima, uopšte nije jasno da li će današnji gasovodi i terminali stvarno moći da posluže i za vodonik ili će morati u staro gvožđe. „Biće potrebne znatne dodatne investicije“, tvrdi Rajner Kvicov, istraživač Instituta za transformativno istraživanje održivosti u Potsdamu. Jer, kako kaže, vodonik je bitno eksplozivniji pa zahteva druge legure i materijale.

Međunarodna agencija za obnovljive energije procenjuje dodatne troškove za zamenu pumpi, ventila, instrumenata i sigurnosnih sistema na do 20 odsto troškova za LNG-terminale. Jer, vodonik mora da se hladi na minus 260 stepeni, dok tečni gas ide na minus 160. Stoga su, kažu u agenciji, današnji tankeri i terminali neupotrebljivi.

„Kad se sve to zna, rekla bih da se radi o neumerenim investicijama“, kritikuje Gladkik evropsku i posebno nemačku energetsku politiku.

Kvicov kaže da će u budućnosti biti teže napustiti gas jer „kad već imate terminale i postrojenja, teško je zaboraviti na njih upravo jer su toliko koštali“. Kako dodaje, od takve logike će stradati planeta.

Ruski gas bio bolji za klimu

LNG ima loše karte već i u poređenju sa klasičnim ruskim gasom. Ne samo da pri crpljenju u Rusiji nastaje manje štetnih emisija, već i komprimiranje gasa u tečno stanje i njegovo pretvaranje u gasno troše oko četvrtinu energije same količine gasa koja se prebacuje.

Uz to, što duži put tankera, to veća šteta po klimu. Recimo, prebacivanje ih Australije do Evrope čini pet puta veće emisije nego iz Alžira.

I u Moskvi polažu na tečni gas. Jer, čak i da se rat u Ukrajini uskoro završi, sva je prilika da Evropa iz političkih razloga neće više računati na ruske gasovode. Rusija zato planira terminale za LNG kako bi i sama prodavala tečni gas kupcima posebno na Dalekom istoku.

Stručnjaci nisu sigurni da Rusi sami mogu da ovladaju tehnikom potrebnom za to. Dok traju sankcije, na pomoć i tehnologiju sa Zapada ne mogu da računaju.

Organizacije i lobisti za napuštanje fosilnih goriva računaju da Evropi ne trebaju novi terminali ako ozbiljno misli sa borbom protiv klimatskih promena. U dve analize se navodi da plan Evropske komisije „Fit for 55″ može da kompenzuje 20 odsto potreba za gasom. Dodatnih 45 odsto bi se uštedelo masovnim prelaskom na toplotne pumpe, izolacijom i obnovljivim izvorima energije.

Ostala bi trećina ruskog gasa koju još valja zameniti drugim gasom, a za to, kažu ove organizacije, dovoljna je i postojeća infrastruktura.

Naučnici i aktivisti dobili su podršku i sa najvišeg mesta. Nedavno je generalni sekretar UN Antonio Gutereš označio fosilne energije kao „promašenu investiciju gde se milijarde daju za beskorisnu infrastrukturu“. Države, rekao je Gutereš, moraju da napuštaju ugalj, naftu i gas jer je zavisnost od njih „ludilo“ i „garancija uništenja“.