Iračke snage zauzele "kurdska" naftna polja

Državna televizija je saopštila, prenele su agencije, da su Vladine snage preuzele kontrolu nad pojedinim područjima, uključujući naftna polja, „bez borbi“. Međutim, zvaničnici iračkog Kurdistana to negiraju. Kako se navodi, došlo je do razmene vatre južno od grada Kirkuk. Američka vlada je saopštila da je veoma zabrinuta, te je apelovala na dijalog „kao na najbolju opciju za smirivanje tenzija“.

Napetosti između vlade u Bagdadu koju predvode Arapi i autonomnog kurdistanskog regiona su pojačane pošto se narod koji živi u područjima pod njenom upravom prošlog meseca na referendumu ogromnom većinom glasova opredelio za nezavisnost. Irački premijer Hajder al Abadi je rekao da je referendum neustavan i zahtevao je da se poništi. S druge strane, vlada Kurdistana tvrdi da je legitiman i zahteva je dijalog. Razgovori održani u nedelju nisu dali rešenje za zapećak nastao u odnosima dve strane.

Iračka vlada je saopštila da je tokom noći pokrenula operaciju u Kirkuku da bi „obezbedila baze“ i „federalne instalacije“. Kurdski zvaničnici su rekli da su iračke trupe krenule ka južnim delovima grada Kirkuk, koji uživa podršku šiitskih milicija, i da nameravaju da preuzmu kontrolu nad naftnim poljima i vazduhoplovnom bazom. Zvaničnik Regionalne vlade Kurdistana je rekao za Rojters da je ciljana infrastruktura i dalje pod kontrolom Kurda.

Hermin Havrami, pomoćnik Masuda Barzanija, lidera Kurda u Iraku, ranije je rekao da kurdski lideri odbacuju „vojnu opciju“, ali su „spremni da brane“ grad od spoljnih sila. Portparol Barzanija je ranije optužio iračke snage da pokreću rat protiv Kurda. Kirkuk je naftom bogata provincija na koju pravo polažu i Kurdi i centralna vlada. Smatra se da Kurdi čine većinsko stanovništvo, ali glavni grad provincije ima dosta arapskog i turkmenskog stanovništva. Snage kurdskih Pešmergi su preuzele kontrolu nad većim delom provincije 2014. kada su se ekstremisti Islamske države raširili po severnom delu Iraka.

Iračka vlada je zahtevala od Abadija da rasporedi vojnike u Kirkuku i drugim spornim područjima nakon objave rezultata referenduma, ali je on prošle nedelje rekao da će prihvatiti da ta područja predvodi „zajednička administracija“ i da „ne želi oružani sukob“. „Nećemo koristiti našu vojsku protiv našeg naroda ili započinjati rat protiv Kurda“, rekao je premijer. Parlament je takođe optužio vladu Kurdistana da raspoređuje strane borce u Kirkuku, uključujući članove turske Radničke partije Kurdistana (PKK), što je ocenila kao nešto slično objavi rata. Održanju referenduma se nije protivio samo Bagdad, već i veći deo međunarodne zajednice. Postoji zabrinutost zbog potencijalno destabilišućih posledica glasanja, naročito s obzirom na aktuelnu borbu protiv Islamske države.

Portparolka Pentagona Lora Sil je u nedelju rekla da SAD apeluju protiv „destabilišućih delovanja koja odvlače od borbe protiv ID-a i dodatno potkopavaju stabilnost Iraka“. „Protiv smo nasilja s bilo koje strane“, dodala je Sil. Iran i Turska, zemlje gde Kurdi čine manjinu i koje se žestoko protive tome da Kurdi u Iraku dobiju nezavisnost, podržale su reakciju Bagdada na referendum.

Kurdi su četvrta po veličini etnička grupacija na Bliskom istoku, ali nikada nisu uspostavili trajnu državu. Oni su jedan od starih naroda sa mesopotamijskih ravnica i visoravni, gde se sada prostire jugoistočna Turska, severoistočna Sirija, severni Irak, severozapadni Iran i jugozapadna Jermenija. U Iraku, gde čine 15 do 20 odsto od ukupno 37 miliona stanovnika, Kurdi su se decenijama suočavali sa represijom pre nego što su uspostavili autonomiju 1991.