Iraku za obnovu potrebno gotovo 90 milijardi dolara

Donatori i investitori su se ove godine okupili u Kuvajtu da bi razgovarali o naporima za ponovnu izgradnju iračke ekonomije i infrastrukture, koji su razoreni u sukobima sa ekstremistima, koji su osvojili gotovo trećinu zemlje. Irak je u decembru proglasio pobedu nad Islamskom državom, pošto je povratio svu teritoriju koju su zauzeli ekstremisti 2014. i 2015.

Na kratke staze će biti potrebno 22 milijarde dolara, a na srednje još 66 milijardi, rekao je na konferenciji Kusej Adulfatah, generalni direktor Ministarstva za planiranje, ne nagoveštavajući neki vremenski okvir, preneo je Rojters. „Ponovna izgradnja Iraka predstavlja povratak nade Iraku, a ponovnom stabilizacijom Iraka se stabilizuju države regiona i sveta“, rekao je ministar za planiranje Salman al Džumaili.

Irak je objavio listu nekih 157 projekata za koje je na konferenciji tražio privatne investicije. Za konferenciju u Kuvajtu se prijavilo oko 1.900 delegata koji predstavljaju strane vlade, privatne firme i nevladine organizacije. Projekti uključuju ponovnu izgradnju uništenih objekata kao što je aerodrom u Mosulu i nove investicije za diverzifikaciju privrede u odnosu na prodaju nafte razvojem transporta, poljoprivrede i industrije na bazi energetskog bogatstva zemlje, uključujući petrohemiju i preradu nafte.

Ponovna izgradnja kuća, bolnica, škola, puteva, kompanija i telekomunikacija će biti od ključnog značaja za obezbeđivanje radnih mesta za mlade, čime bi bilo okončano raseljavanje stotina hiljada ljudi i stavljena tačka na višedecenijsko političko i sektaško naselje. Oko 138.000 stambenih jedinica je oštećeno, od čega je polovina potpuno uništena, rekao je na konferenciji Mustafa al Hiti, koji predvodi Fond za obnovu područja koja su pogođena terorističkim operacijama. Kako je dodao, oko 2,5 miliona Iračana je i dalje raseljeno zbog borbi.

Države bi mogle da pomognu tako što bi bile garanti zajmodavcima, čime bi omogućile Iraku da uzima povoljne kredite za finansiranje infrastrukturnih projekata, rekao je Mahdi al Alak, generalni sekretar Saveta ministara Iraka, u obraćanju na konferenciji, dodavši da ima nagoveštaja da će neke države to i učiniti. Ali američki zvaničnici su izjavili da SAD, koje predvode koaliciju koja je Iraku pružila glavnu podršku iz vazduha u borbi protiv Islamske države, ne planiraju da obećaju bilo kakva novčana sredstva.

Lis Grand, koordinatorka humanitarnih napora za Irak, rekla je da ako se Iraku ne pomogne, to bi moglo da dovede do ponovne nestabilnosti. „Ako međunarodna zajednica ne pomogne Vladi Iraka da stabilizuje ova područja (koja su razorena ratom), pobede nad Daešom bi mogle da budu ugrožene“, rekla je Grande, koristeći arapski akronim za pojam Islamska država.

Nevladine organizacije su obećale 330 miliona dolara humanitarne pomoći za Irak na paralelnoj konferenciji nevladinih organizacija koja je održana na marginama konferencije o ponovnoj izgradnji, saopštila je kuvajtska državna novinska agencija KUNA, preneo je Rojters.

Bagdad je saopštio da je čvrsto rešen da izađe na kraj s birokratijom i korupcijom koja osujećuje investicije. Irak je na desetom mestu najkorumpiranijih zemalja na svetu prema Transparensi internešenelu. Irak se ponovo otvorio za strane investicije nakon invazije 2003, ali je ogromna većina investiranih milijardi dolara otišlo na pojačanje proizvodnje nafte i prirodnog gasa.

Irak decenijama pogađa nasilje i nestabilnost. Bio je u ratu sa Iranom osamdesetih godina prošlog veka, a njegova invazija na Kuvajt 1990. je dovela do rata s koalicijom pod rukovodstvom SAD i do međunarodnih sankcija više od jedne decenije. U invaziji pod rukovodstvom SAD je 2003. s vlasti smenjen Sadam Husein, nakon čega su usledile godine pobunjeništva, sektaškog krvoprolića između sunita i šiita, kao i etničkih napetosti između Arapa i Kurda da bi se 2014. pojavila Islamska država.