Iran gradi podzemni nuklearni objekat koji američko oružje teško može uništiti

Fotografije i videozapisi iz Planet Labs PBC-a pokazuju da je Iran kopao tunele u planini u blizini nuklearne lokacije Natanz, koja je bila izložena ponovnim sabotažnim napadima usred sukoba Teherana sa Zapadom o njegovom atomskom programu.

S obzirom na to da zemlja sada proizvodi količine uranija blizu nivoa za proizvodnju oružja nakon propasti njenog nuklearnog sporazuma sa svetskim silama, novo postrojenje zakomplikovaće napore Zapada da zaustavi Teheran u potencijalnom razvoju atomske bombe, što Iran poriče da želi.

Izveštaj objavljen u ponedeljak dolazi usred porasta iransko-američkih napetosti i zastoja u diplomatiji između dve zemlje.

Završetak takvog pogona “bio bi scenarijo iz noćne more, koji bi mogao izazvati novu spiralu eskalacije”, upozorila je Kelsi Davenport, direktorica politike pri Udruženju za kontrolu naoružanja sa sedištem u Vašingtonu.

‘Samo nekoliko koraka do nuklearnog oružja’

“S obzirom na to koliko je Iran blizu bombe, ima veoma malo prostora za ubrzanje programa, a da ne pređe američke i izraelske crvene linije. U ovom trenutku svaka daljnja eskalacija povećava rizik od sukoba”, tvrdi Davenport za AP.

Ovog meseca obeleženo je pet godina od kako se bivši američki predsednik Donald Tramp jednostrano povukao iz multilateralnog nuklearnog sporazuma prema kojem je Iran smanjio svoj nuklearni program u zamenu za ukidanje međunarodnih sankcija protiv svoje ekonomije.

Administracija aktuelnog američkog predsednika Džoa Bajdena nastavila je uvoditi i provoditi strogi režim sankcija protiv Irana i njegove naftne i petrohemijske industrije.

U međuvremenu je Teheran napredovao u nuklearnom programu.

Bajden, koji je bio potpredsednik u doba mandata Baraka Obame, koji je potpisao sporazum 2015. godine, obećao je oživeti pakt, ali brojne runde indirektnih pregovora u poslednje dve godine nisu ga uspele obnoviti.

Od raspada nuklearnog sporazuma Iran je saopštio da obogaćuje uranij do 60 posto – što je više od granice 3,67 posto koliko je bilo navedeno u sporazumu.

Inspektori su, takođe, nedavno otkrili da je zemlja proizvela čestice uranija čija je čistoća bila 83,7 posto, samo nekoliko koraka od postizanja praga od 90 posto za oružje.

SAD i Izrael – za koji se veruje da ima vlastiti tajni nuklearni arsenal – rekli su da neće dopustiti Iranu da napravi nuklearno oružje.

Protivvazdušne baterije, ograda i snage Revolucionarne garde

“Verujemo da je diplomatija najbolji način da se postigne taj cilj, ali predsednik [Bajden] je, takođe, bio jasan da nismo uklonili nijednu opciju sa stola”, saopštila je Bela kuća u izjavi za AP.

Iran kaže da će nova konstrukcija zameniti nadzemni centar za proizvodnju centrifuga u Natanzu, koji je pogođen eksplozijom i požarom u julu 2020. godine.

Teheran je napad u to vreme označio kao “nuklearni terorizam” i okrivio Izrael.

Novi projekt gradi se pored Natanza, 225 kilometara južno od Teherana.

Natanz je uzrok međunarodne zabrinutosti od kako se saznalo za njegovo postojanje pre dve desecenije.

Zaštićen protivvazdušnim baterijama, ogradom i snagama Revolucionarne garde, objekat se prostire na 2,7 kvadratnih kilometara u sušnoj visoravni u centralnom delu zemlje.

Satelitske fotografije koje je u aprilu snimio Planet Labs PBC, a analizirao AP, pokazuju kako se Iran ukopava u Kuh-e Kolang Gaz La, ili “Planini pijuka”, koja se nalazi odmah iza južne ograde Natanza.

Različite grupe slika koje je analizirao Centar “James Martin” otkrivaju da su četiri ulaza iskopana u planinu, dva na istoku i još dva na zapadu.

Svaki je širok šest i visok osam metara.

Na temelju veličine gomile otpada i drugih satelitskih podataka, stručnjaci iz centra rekli su za AP da Iran verovatno gradi postrojenje na dubini između 80 i 100 metara.
Bomba GBU-57 može probiti 60 metara zemlje

Analiza centra, koju je dostavio ekskluzivno AP-u, prva je koja procenjuje dubinu sistema tunela na temelju satelitskih slika.

“Dubina objekta je zabrinjavajuća. Bilo bi ga mnogo teže uništiti korištenjem konvencionalnog oružja, kao što je tipična bomba za razbijanje bunkera”, rekao je Steven De La Fuente, naučni saradnik u centru koji je vodio analizu radova na tunelu.

Novo postrojenje u Natanzu verovatno će biti još dublje pod zemljom nego iransko postrojenje Fordov, još jedno mesto za obogaćivanje uranija koji su SAD i druge zemlje otkrili 2009. godine.

Taj je objekat izazvao strah na Zapadu da Iran učvršćuje svoj program od vazdušnih napada.

Takvi podzemni objekti naveli su SAD da napravi bombu GBU-57, koja može probiti najmanje 60 metara zemlje pre nego što detonira, prema američkoj vojsci.

No, nije jasno da bi jedan ili dva udarca tih bombi oštetili objekat tako dubok kao onaj u Natanzu, prenosi Al Džazira.