Iran i Saudijska Arabija dogovorili obnovu diplomatskih odnosa

To veliko diplomatsko postignuće, ostvareno uz posredstvo Kine posle četiri dana pregovora, smanjuje šanse za oružani sukob dva bliskoistočna rivala, bilo za direktan ili preko posrednika u sukobima u tom regionu.

Sporazum postignut u Pekingu predstavlja veliku diplomatsku pobedu Kine u vreme kada arapske države Persijskog zaliva procenjuju da se SAD polako povlače sa šireg Bliskog istoka.

Dogovor je postignut i u vreme kada diplomate pokušavaju da okončaju višegodišnji rat u Jemenu, u koji su veoma umešani i Iran i Saudijska Arabija.

Dve zemlje su objavile zajedničko saopštenje o sporazumu sa posrednikom Kinom, u kojem se poziva na ponovno uspostavljanje veza i otvaranje ambasada „najkasnije za dva meseca“.

Kina je prošlog meseca ugostila tvrdokornog predsednika Irana Ebrahima Raisija, i najveći je kupac saudijske nafte.

Predsednik Kine Si Đinping, koji je ranije danas dobio treći petogodišnji mandat na čelu države, u decembru se u Rijadu sastao sa predstavnicima arapskih zemalja Persijskog zaliva bogatih naftom i veoma važnim za snabdevanje Kine energentima.

Tenzije između Irana i Saudijske Arabije bile su visoke od 2016. godine, kada je Rijad prekinuo veze sa Teheranom nakon što su iranski demonstranti upali u saudijske diplomatske objekte. Nekoliko dana pre toga, Saudijska Arabija je pogubila istaknutog šiitskog sveštenika, što je bio povod za demonstracije.

Pogubljenje sveštenika je usledilo u vreme kada je saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman započeo uspon ka vrhu vlasti. On je u jednom trenutku uporedio iranskog vrhovnog vođu, ajatolaha Alija Hamneija sa nemačkim nacističkim diktatorom Adolfom Hitlerom, a zapretio je i udarima na Iran.

U godinama koje su usledile, tenzije su znatno porasle širom Bliskog istoka otkako su se SAD 2018. jednostrano povukle iz međunarodnog nuklearnog sporazuma velikih sila i Teherana. Iran je od tada okrivljen za niz napada, uključujući onaj iz 2019. koji je privremeno prepolovio proizvodnju sirove nafte u Saudijskoj Arabiji.

Iako su za taj napad odgovornost prvobitno preuzeli jemenski pobunjenici iz pokreta Huti, koje Iran podržava, zapadne države i stručnjaci za to su okrivili Teheran. Iran je dugo negirao da stoji iza napada, kao i da je izveo druge napade koji su mu kasnije pripisani.

Uz regionalno političko rivalstvo, važnu ulogu u sukobu Rijada i Teherana imala je i religija. Saudijska Arabija je sebe dugo predstavljala kao vodeću sunitsku državu u svetu, dok iranska teokratija sebe smatra zaštitnikom šiitske manjine u islamu.

Dve rivalske države imaju suprotstavljene interese i na drugim mestima, uključujući previranja u Libanu i ponovnu izgradnju Iraka posle više decenija rata.