Foto: Betaphoto (Iranian Foreign Ministry via AP)Iranski lideri upozorili su da je svet blizu regionalnog rata na Bliskom istoku i da je Izrael prešao crvenu liniju što bi, prema rečima predsednika Ebrahima Raisija, „moglo sve naterati da preduzmu akciju“.
Ali, Iran hoda po užetu, želeći da izbegne direktnu konfrontaciju i stoga zamagljuje svoje crvene linije kako bi izbegao da uđe u zamku, piše Gardijan.
Umesto toga, oslanja se na posredničke milicije širom regiona iz svoje „osovine otpora“ kako bi pokrenuo ograničene udare usmerene na Izrael i američke vojne baze u Iraku i Siriji.
Korišćenje posredničkih snaga, među kojima su glavne Hezbolah u Libanu kao i Hamas i palestinski islamski džihad u Gazi, zaštitni je znak iranske spoljne politike.
Iran tvrdi da, iako podržava takve „snage otpora“, one deluju nezavisno.
Koliko autonomije u odnosu na Iran ove „snage otpora“ imaju u praksi?
Emil Hokajem, sa Međunarodnog instituta za strateške studije, napravio je svoje životno delo prateći odnos između Irana i njegovih posrednika.
„Ova debata će trajati zauvek, ali smo naučili dosta o tome kako Iran funkcioniše sa svojom mrežom partnera“, rekao je on nedavno.
„On (Iran) osnažuje, podržava, vodi, ali retko naređuje. Zapadnjaci imaju problem zbog načina na koji konceptualizuju ove lance komandovanja. Iranski partneri su poput mlađe, ali pouzdane braće po oružju. Hamas (pa čak i Hezbolah) ne očekuju direktnu i kontinuiranu pomoć Irana tokom sukoba. Iranski partneri donose odluku i traže saglasnost Irana. Pretpostavljam da neće uraditi nešto čemu se Iran protivi, ali imaju veliki manevarski prostor”.
Koliko je Hamas zavisan od Irana?
Hamasovo poreklo leži u Muslimanskom bratstvu, sunitskoj muslimanskoj grupi, a ti koreni su u prošlosti delovali kao ograničenje za odnose sa Iranom.
Izbijanje rata u Siriji 2011. godine, na primer, pogoršalo je odnose Hamasa i Irana, pošto je Teheran na čelu sa šiitima podržao Asadov režim, a Hamas je podržao većinsku sunitsku opoziciju.
U vreme sukoba u Gazi 2012. godine, Hamas je lansirao dalekometne iranske rakete Fadžr-5 na Tel Aviv i Jerusalim.
Posle krize u Gazi 2021, politički šef Hamasa Ismail Hanije pohvalio je Iran što je omogućio intenzivno bombardovanje, napominjući da se Teheran „nije suzdržavao sa novcem, oružjem i tehničkom podrškom“.
Sam Hamas je rekao da ih je general iz vodećeg ogranka iranskih oružanih snaga, Korpusa garde islamske revolucije (IRGC), „naoružao i vodio“.
U januaru 2021, komandant vazdušnih snaga IRGC Amir Ali Hadžizade je izjavio: „Sve rakete koje možete videti u Gazi i Libanu napravljene su uz podršku Irana“.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu optužio je Iran da obezbeđuje 90 odsto sredstava za Hamas.
Postoje li dokazi da je Iran učestvovao u planiranju napada 7. oktobra?
SAD istrajno poriču da imaju obavještajne podatke koji bi podržali ovu tvrdnju.
U izveštaju Volstrit džornala navodi se da su napadi planirani na sastancima u Bejrutu kojima su prisustvovali Hamas i Hezbolah, kao i da je ovim redovnim sastancima dva puta prisustvovao iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amir-Abdolahian.
Ali Iran je sam obavestio javnost o ministrovoj poseti Bejrutu i malo je verovatno da će iranske novinske agencije objaviti detalje sastanka na kojem se razgovaralo o napadu na Izrael.
Ko su posrednici Teherana?
Liban
Hezbolah se često opisuje kao dragulj u kruni, sa svojim dugogodišnjim duhovnim vođom Hasanom Nasralahom.
Hezbolah ima i političku stranku i vojnu silu koja je, tokom tri decenije, sa Iranom izgradila odnos zasnovan na poverenju i obostranom interesu.
Njegova kampanja napada, bombardovanja, otmica i direktnih vojnih sukoba sa Izraelom 1990-ih i 2000-ih poslužila je ostvarenju strateških ciljeva Teherana na Bliskom istoku bez ikakvih direktnih vojnih sukoba sa Izraelom.
Od 7. oktobra pojačana je raketna vatra iz južnog Libana, a borci Hezbolaha su ginuli.
Ali Iran ne bi bio voljan da se posveti još jednom ratu poput onog iz 2006. koji je razorio Liban.
Jemen
Uz malu cenu po sebe, Iran je godinama obezbeđivao oružje šiitskim pobunjeničkim snagama Huti poznatim kao „Ansar Alah“ koje su godinama povezivale Saudijsku Arabiju i, u manjoj meri, Ujedinjene Arapske Emirate.
Sirija
Sirijski predsednik Bašar el Asad duguje svoj opstanak Iranu pošto je Teheran obezbedio kopnene snage – čak 80.000 ljudi, mnogi od njih iz Hezbolaha – koje su u saradnji sa ruskim vazduhoplovstvom ugušile pobunu.
Smatra se da Iran ima 98 vojnih lokacija u istočnoj Siriji.
Irak
Moćni šiitski paravojni pokret Nudžaba, koji ima podršku Irana, kritikovao je protivljenje iračkog premijera Muhameda Šije Al-Sudanija napadima na američke vojne baze u zemlji, tvrdeći da „postoje dovoljna zakonska i verska ovlašćenja za otpor“.
Ali u Iraku postoji snažna struja – koju uglavnom čini mlađa generacija – koja želi da se iranski uticaj okonča.
Da li je „osovina otpora“ zainteresovana za sveopšti rat?
To bi označilo potpuni preokret u strategiji.
Majkl Najts iz Vašingtonskog instituta za bliskoistočnu politiku kaže da su dve strane igrale smrtonosnu igru otprilike od 2019. godine kada je Teheran iračkim šiitskim milicijama davao bespilotne letelice, sve dok nisu ubili previše Amerikanaca.
„Ono što su Iranci uradili je savršen način da podbodu Amerikance i pokažu otpor njihovom regionalnom prisustvu bez privlačenja teške američke vojne odmazde. Sveopšti rat bi okončao ovu strategiju“, objasnio je on.
Kako Iran misli da Hamas može da pobedi?
Bivši iranski ministar spoljnih poslova Džavad Zarif je prošle nedelje rekao da je Izrael u izvesnom smislu već izgubio pošto je mit o nepobedivosti zemlje uništen.
S obzirom na to da je u skladu sa ranije podeljenim arapskim svetom, Iran je u jačoj poziciji nego ranije, i tvrdi da su SAD i Izrael izgubili podršku javnosti.
Bilo da je to bila namera ili nusproizvod, planirana normalizacija odnosa između Saudijske Arabije i Izraela je na sada čekanju.
Zarif misli da je Izraelski prioritet broj jedan sada pokušaj da namami SAD u rat protiv Irana, ali SAD to ne žele.
Da li je Iran povezan sa moćnim monarhijama u Zalivu?
Nije bio do pre nekoliko sedmica. Mnoge od sunitskih zalivskih monarhija gledaju na šiitski Iran sa mešavinom straha i sumnje.
Oni ne dele želju Irana da protera američke snage iz regiona.
Ali pokušaji SAD da ubede Savet za saradnju u Zalivu da postane kohezivnija bezbednosna snaga nisu uspeli.
Iako arapske države zagovaraju rešenje sa dve države za izraelsko-palestinski sukob, Iran naginje ka jedinstvenoj palestinskoj državi.
Da li svi Iranci gledaju na Izrael na isti način kao i iransko rukovodstvo?
Ne. Državom predvođeni pokušaji da se maše palestinskim zastavama na nedavnoj fudbalskoj utakmici doveli su do široko rasprostranjenog negodovanja.
Prognani sin svrgnutog iranskog šaha, Mohameda Reze Pahlavija, izazvao je kontroverzu otputovavši u Jerusalim pre šest meseci.
To je razbesnelo veteranske kritičare režima kao što je Sadeg Zibakalam, koji je pitao zašto su savremeni protivnici iranskog režima promenili svoj stav prema Izraelu.
„Mnoge opozicione ličnosti, posebno rojalisti i pristalice Njegove Ekselencije Princa, toliko su pod uticajem mržnje prema iranskom režimu da ne vide bol i patnju miliona Palestinaca i više su cionisti nego sami cionisti“, rekao je on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
