„Kod nas se retko ili skoro nikad ne prevede šta znači Hezbolah“: Borivoj Erdeljan za Danas o iranskom napadu na Izrael

Iran je danas saopštio da je završen raketni napad na Izrael ako ne bude daljih provokacija, a Izrael i Sjedinjene Države najavili su osvetitu Teheranu, dok raste strah od širenja sukoba.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči naglasio je da je operacija protiv izraelskih vojnih i bezbednosnih baza „čin samoodbrane“, upozoravajući na sve snažnije odgovore ako izraelski režim dodatno uzvrati, javila je iranska nacionalna agencija Irna.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu obećao je da će uzvratiti udarac, ocenivši da je „Iran napravio veliku grešku“.

Erdeljan kaže da situacija na Bliskom istoku ide u sve opasnije vode.

„Bilo je očekivano, ali je sada stepen napada bio mnogo veći nego u aprilu“, kaže Erdeljan.

Podsetimo, Iran je sredinom aprila, uputio oko 300 raketa i oko 270 dronova na Izrael. Tome je prethodio izraelski napad na iranski konzulat u Damasku, prilikom kog je ubijen viši iranski general, njegov zamenik i drugi savetnici.

Erdeljan ukazuje da je sinoćni napad „dočekan“.

„I ovog puta napad je bio dočekan, vojnički savladan uspešno, i, što je pomalo cinično, jedina žrtva je Palestinac na Zapadnoj obali koji je nastradao od iranske rakete“, primećuje Erdeljan.

Kako kaže, drugih žrtava nema, ali ima neke sitne materijalne štete.

„Prvi put su upotrebljene balističke rakete koje stižu za svega 10-12 minuta iz Irana do Tel Aviva. Pitanje je kakav će biti odgovor Izraela. Sigurno je da će biti neuporedivo drugačiji od onoga u aprilu pa se sad nagađa, ali se ne može sa sigurnošću pretpostavati, koji stepen odgovora će upotrebiti Izrael“, ističe naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, u tom nizu pretpostavki se pravi lista koja počinje blaže, „a to blaže znači napad raketama i avionskim projektilima na mesta odakle su ispaljene rakete“.

„Pa sve do strateških ciljeva i moguće nekih atentata“, kaže Erdeljan.

Erdeljan kaže da se u pojedinačnim izjavama govori o „jedinstvenoj prilici“ da se „raskrsti sa Iranom“.

„Recimo, u izjavama bivšeg premijera Naftalija Beneta, za koga postoje pretpostavke da bi mogao da se vrati na tu poziciju nakon Netanjahua. On kaže da je sada jedinstvena prilika posle više decenija da se konačno raskrsti sa Iranom, direktno pominjući napad na iranske nuklearne instalacije, dakle mesta gde se realizuje iranski nuklearni program“, kaže Erdeljan.

Erdeljan ističe da valja znati da je Iran u temelju sadašnjeg sukoba.

„Što sopstvenim delovanjem, a pre svega preko svojih produženih ruku, gde je najsnažniji Hezbolah – Božja partija. Kod nas se retko ili skoro nikad ne prevede šta znači Hezbolah“, ističe Erdeljan.

U prevodu, objašnjava, to znači da je on desna ruka iranskog režima i svakako od ogromnog uticaja u mestima gde preovladava islamsko stanovništvo.

„Hezbolah je praktično najmoćniji protivnik Izraelu, jer je on u potpunosti u službi, zavistan, od Irana. Računa se da može da povuče na front njmanje 50, pa čak i do 100 hiljada ljudi u Libanu“, kaže Erdeljan.

Erdeljan podseća da postoji Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1701 iz 2006. godine, koja je „zaustavila stvar“, tada kada je Izrael ušao u Liban.

„Tako što je obavezala libansku stranu na jednu tampon-zonu 30 kilometara od izraelske granice do obala reke Litani. Da preko obala Litani prema Izraelu mogu da budu samo snage libanske vojske i mirovne snage Ujedinjenih nacija“, kaže.

Kako dodaje, Hezbolah to ne poštuje godinama.

„Sada bi to bio nekakav cilj međunarodnih pokušaja da se zaustavi opšti rat, ali su diplomatski izgledi u ovom trenutku tanki. Prosto, sada se stvar zahuktava i ide prema poslednjoj rundi. Kakva će biti, teško je predvideti“, zaključuje Erdeljan.