Iran se u Iraku i Siriji brani od Islamske države

Mladog iranskog dobrovoljca u prirodnoj veličini, prodornih očiju, zarobljenog u Siriji, drži pripadnik Islamske države isukanog noža i krvavih, ruku dok u pozadini kovitla dim razaranja i smrt prožima vazduh. Mohsen Hođađi (25) kome je dva dana kasnije odrubljena glava, na crtežu iranskog grafičara Hasana Ruholaminija, ide ka obezglavljenom čoveku u belom, pretpostavlja se unuku proroka Muhameda, Huseinu Ibn Aliju pogubljenom posle Bitke kod Karbale 680 godine.

Bitka kod Karbale u današnjem Iraku se vodila između pristalica i sledbenika Muhamedovog unuka i vojske omejadskog kalifa Jezida I, koga je Husein (627-680) odbio da prizna za vladara. Bitka je bila središnja u oblikovanju identiteta šiita, jedne od dve glavne sekte muslimana kojoj pripada oko 90 odsto vernika među 80 miliona Iranaca. Tada su šiitski muslimani postali sekta „sa vlastitim ritualima i kolektivnim pamćenjem.“ Poginule, šiiti smatraju mučenicima, a Huseinovo stradanje i smrt simbolom žrtvovanja „u borbi za pravo protiv pogrešnog i pravdu i istinu protiv zla i krivotvorenja.“

Sada su se Hođađijevi murali pojavili širom prostranog Irana i okupljaju narod. NJegova smrt je pokrenula emocije velikog dela društva, uključujući i reformiste koji se zalažu za više slobode i demokratije u teokratskom političkom sistemu i donedavno su kritikovali prisustvo iranskih vojnih savetnika u Siriji.

U Iranu je čvrsto uvreženo mišljenje da je od osnivanja 1979, Islamska Republika pod neprestanim domaćim i stranim pretnjama. Čini se da kod kuće niko ne dovodi u pitanje osnove islamske demokratije, pa je domaća „pretnja“ mala. Spoljašnje su ozbiljnije i iransko rukovodstvo je odlučno da se protiv njih bori van svojih granica. Zato u susednim zemljama i širom regiona pomaže i podržava različite zastupnike, šiite, sunite i sekularne grupe.

Alireza Rahimi, poslanik Reformističke grupe u Iranskoj konsultativnoj skupštini, Mađlisu, kazao je nedavno u Teheranu grupi novinara iz Srbije da se Teheran, u suštini, bavi terorističkom organizacijom DAEŠ (Islamska država) „na glavnim frontovima u Siriji i Iraku. Time se sprečava da DAEŠ dopre do Irana. Suprotstavljamo se terorizmu na Bliskom istoku, naročito u islamskim zemljama,“ istakao je Rahimi, pored ostalog, član komiteta za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Mađlisa.

Direktor Iranskog Instituta za kulturu i štampu M.T. Roghaniha je, u odvojenom susretu kazao da vlast u Teheranu, „jednostavno, u Siriji i Iraku nije dozvolila da DAEŠ osvoji te države. Da nije bilo Irana u regionu, siguran sam da danas ne bi imali te dve države na mapi sveta.“ kazao je Roghaniha, koji rukovodi i dnevnikom na engleskom jeziku „Iranske novine“, cenjenim među stranim diplomatama u toj zemlji.

Roghaniha i Mohamad Hodadi, direktor IRNA, istakli su da Iran ne podržava režim Bašara el-Asada, već stabilnost u Siriji. „Rekli smo da nema kompromisa sa ekstremistima. Smatramo da je ekstremizam opasnost za svet i borimo se sa njegovim nosiocima,“ rekao je Hodadi koji je bio i na osetljivom mestu generalnog konzula Irana u Lahoreu, u susednom Pakistanu.

„Zapad želi da ukloni Asada, ne mareći šta će uslediti. Uklonili su Gadafija u Libiji i šta se dogodilo u toj zemlji. Zbacili su u Iraku Sadama Huseina I šta se zbilo. Žele da smene Asada, ne planirajući šta dalje. Žele da stvore haos u regionu koji bi mogao da ugrozi i nas. Iran se, pak, suočava sa problemima u susedstvu, trpi ljudske žrtve… nailazi na probleme. Radi se o bezbednosti i budućnosti Irana,“ zaključio je Hodadi.

Kasem Solejmani, moćni komandant iranskih Kuds snaga, koji se bori protiv takozvane Islamske države (IS) i drugih grupa od 2012, ocenio je da je „DAEŠ kuga i ogromna katastrofa za svet“. „Da bismo obezbedili sigurnost našem narodu, moramo da (stavimo pod karantin) naše granice i pomognemo susedima da se ovaj kancer ne bi proširio na našu zemlju,“ objasnio je veoma popularni iranski komandant strategiju Islamske Republike.

Odluka Irana da interveniše u Siriji je nepoznanica za mnoge, pre svega kako je doneta i da li je od prvog dana postojao plan. O tome je pričao u novembru 2013. bivši član Međlisa i nekadašnji komandant u Korpusu Islamske Revolucionarne garde (IRGC) Esmail Kovsari za poludržavnu novinsku agenciju Fars. Navodno, vođa Hezbolaha, islamskog šiitskog pokreta u Libanu, Hasan Nasralah je devet meseci posle početka rata u Siriji, zaključio da je situacija loša i da će Asad biti srušen, pa je otišao u Teheran da ga primi iranski Vrhovni vođa ajatola Ali Hamnei.

Kovsari je izneo da je Nasralah preneo kako se ajatola Hamnei nije složio sa njegovim mišljenjem. „Ne, nije to sve baš tako. Moramo da izvršimo svoju dužnost. Ukoliko to učinimo, Asad i Sirija će biti stabilni,“ poručio je Hamnei.

Ajatola je od vođstva IRCG zatražio viđenja situacije u Siriji i načine na koje bi kriza mogla da bude okončana. „Iranski izvori smatraju da su dve glavne Hamneieve brige bile: održavanje dotoka oružja Libanu i očuvanje (šiitskih) svetilišta u Siriji.“ Ovaj izvor je za internet stranicu Al-Monitor uređivanu iz Vašingtona tvrdio i da su dvojica glavnih vođa izabranih za sigurno ostvarenje ovih ciljeva bili Nasralah i general Solejmani.

Bila je to prva otvorena strana intervencija Irana posle više decenija, koju iranski ideolozi nazivaju „Ratom za opstanak“. Iranski zvaničnici kažu da je ona poštedela Islamsku Republiku od vođenja sličnog rata unutar sopstvenih granica.