Iran u šoku

Iransko rukovodstvo je na eksploziju u kojoj je u Teheranu ubijen politički lider Hamasa Ismail Hanija reagovalo – zavetovanjem na osvetu. Izraelje „kriminalni, teroristički cionistički režim“ i odgovoran je za ovaj „tragičan događaj“. Ubijanjem Hanije, Izrael je „pripremio teren za tešku kaznu“, preti ajatolah Ali Hamenei na svom internet-sajtu, dodajući: „Verujemo da je naša dužnost da se osvetimo“.

Izrael nije preuzeo odgovornost za napad.

Hanija je bio u zvaničnoj poseti Iranu kada je ubijen. U utorak se sastao sa Hameneijem, prisustvovao inauguraciji novog iranskog predsednika Masouda Peseškijana i takođe za foto-reportere u parlamentu. Zatim je odveden u posebnu rezidenciju na severu Teherana pod jakim obezbeđenjem. Navodno je ubijen u ciljanom napadu te noći. Smatra se da je stradao i njegov palestinski telohranitelj.

Podsmevanje iranskoj tajnoj službi

Na iranskim društvenim mrežama ispoljava se gnev zbog incidenta, ali je više podsmevanja ogromnom bezbednosnom aparatu zemlje koji nije uspeo da spreči napad. „Usred Teherana, pred očima desetina službi i hiljada službenika obezbeđenja, na vladin najvažniji dan, ubijen je najvažniji gost ove vlade“, napisao je aktivista za ljudska prava i politički novinar Mehdi Mahmudijan na internetu.

Kao i mnogi drugi, ismejao je službe bezbednosti zbog njihove revnosti u drugim pitanjima kao što je kršenje odredbi o nošenju hidžaba, dok su, kako je napisao, dozvolili ovakav napad i to samo nekoliko sati nakon što je Izrael izvršio napad na glavnog komandanta Hezbolaha Fuada Šukura u Bejrutu.

Sjedinjene Američke Države, Nemačka i mnoge druge zemlje klasifikuju Hamas i Hezbolah kao terorističke grupe. Oba pokreta podržava Iran, pri čemu je Hezbolah, šiitska grupa posebno odana ajatolahu Hameneiju, važan partner Hamasa.

Bliski istok na ivici ponora?

Pristalice iranskog režima žele da Teheran uzvrati Izraelu, kojeg teheranski režim optužuje za napade na njegove saveznike: „Ako Teheran sada ne odgovori, ismejaće ga domaća publika, dok drugi gosti iz Ose otpora – posebno (najviši lider Hezbollaha Hasan) Nasralah ili drugi palestinski zvaničnici – više neće dolaziti u Teheran“, napisala je na internetu Ferešteh Sadegi, novinarka bliska iranskom režimu.

Iranska aktivistkinja za ljudska prava koja živi u Berlinu, Daniela Sepehri, kaže: „Činjenica da je Hamasov terorista Hanija eliminisan u Teheranu izuzetno je neprijatna za režim.“

„Oni (iranski režim) čak nisu bili u stanju da zaštite svog najbližeg saveznika u sopstvenoj zemlji. Prvi dan novog predsednika Masuda Peseškijana počinje sramotom za teroriste i delimičnom pobedom pokreta za slobodu“, kaže Sepehri za DW.

„Hamas je teroristička organizacija koju ideološki, finansijski i vojno podržava Islamska Republika Iran“, kaže ona i dodaje da je Hamas odgovoran za teror nad Izraelom i palestinskim teritorijama.

Iransko rukovodstvo će u svom odgovoru morati da uzme u obzir sve moguće reakcije Izraela. Region je već na ivici kolapsa zbog rata između Izraela i Hamasa u Gazi.

Iran je doduše voljan da podrži Hamas, Hezbolah i Huti-pobunjenike u ograničenim akcijama protiv Izraela i Zapada. Ali do sada je izbegavao sveopšti rat. Direktan napad na Izrael mogao bi primorati Sjedinjene Američke Države da zaštite svog najbližeg saveznika što bi ugrozilo opstanak islamskog režima. Umesto toga, Iran bi mogao da pokuša da ciljano napada izraelske zvaničnike ili da podstakne organizacije koje podržava u regionu da napadnu ciljeve u Izraelu.

Nema bezbednosti u Iranu

Strateški analitičar Damon Golriz rekao je za DW da se regionalni rat može izbeći samo ako Vašington „ponovo potvrdi svoju čvrstu posvećenost bezbednosti Izraela naglašavajući svoju vojnu snagu u regionu“ i „uspostavi stvarno sredstvo za odvraćanje Irana“. No čak i ako ne dođe do sukoba SAD i Irana, iranski režim bi se, kaže on, ponovo suočio sa nezadovoljstvom sopstvenog stanovništva ako bi pokrenuo vojnu eskalaciju.

Britansko-iranska novinarka Šahran Tabari kaže da obični Iranci ne osećaju „nikakvo neprijateljstvo prema narodu Izraela ili Palestine“ i nisu voljni da podrže Hamas i Hezbolah. Ona pretpostavlja da režim „pokušati da se povuče, ali se ne nazire da će u tome uspeti“.

Na kraju, nedavni bombaški napad u Teheranu stavlja iransko rukovodstvo u posebno rizičnu dilemu. Ako Izrael zaista stoji iza napada, napad takođe šalje poruku da je Izrael sposoban da napadne bilo kojeg iranskog lidera, gde god se on nalazio.

To bi moglo navesti iransku vladu da odustane od planova za napad velikih razmera. Ali iranski zvaničnici takođe bi mogli odlučiti da oštra reakcija služi kao sredstvo odvraćanja neprijatelja od sličnih napada u budućnosti.