Iranci zaplenili tanker Južne Koreje

Tanker sa zastavom Južne Koreje „MT Hankuk Chemi“ je zaplenjen i sada se nalazi u iranskim teritorijalnim vodama, prenosi Gardijan.

Brod je putovao iz Saudijske Arabije u Ujedinjene Arapske Emirate.

Do ovog poteza je došlo u vreme kada je iranska vlada saopštila da je ova zemlja nastavila sa pravljenjem obogaćenog uranijuma i da je postignuta čistoća od 20 odsto.

To je kršenje nuklearnog sporazuma iz 2015. iz kojeg su se, međutim, Sjedinjene Države pod rukovodstvom Donalda Trampa, ranije povukle i uvele Iranu više paketa sankcija.

Iranski parlament usvojio je prošlog meseca zakon koji je odgovor na ubistvo glavnog nuklearnog naučnika u zemlji, za šta Teheran krivi Izrael, i na osnovu kojeg se obogaćuje uranijum.

Izrael nije negirao da stoji iza ubistva.

Iran je počeo sa kršenjem sporazuma 2019, kada su se SAD iz njega povukle.

Uranijum se obogaćuje u postrojenjima Fordou koja su izgrađena unutar jedne planine kako bi bila zaštićena od bombardovanja iz vazduha, što nije dozvoljeno prema sporazumu iz 2015. koji su potpisali Iran, Francuska, Britanija, Nemačka, Rusija, Kina, EU i SAD u vreme Baraka Obame.

U nedelju je bila prva godišnjica ubistva generala Kasema Sulejmanija u napadu američkih dronova u Bagdadu.

Kako navodi Gardijan, Vašington je zabrinut zbog moguće osvete, a obe strane budno motre jedna na drugu u poslednjim danima Trampove administracije.

Istoga dana su SAD poništile odluku o povratku u zemlju jednog svog nosača aviona koji se nalazi u Persijskom zalivu, a iz Pentagona je saopšteno da će on ostati tamo zbog „nedavnih pretnji“ koje je uputio Iran.

Takođe, američka vlada je poslala dodatne bombardere B52 u tu oblast.

Pošto su SAD pojačale vojno prisustvo i zaoštrile retoriku, iranski ministar spoljnih poslova Džavad Zarif ih je na novogodišnje veče optužio da žele da pripreme „uvod u rat“.

Iranske vlasti su već nagovestile da osećaju „moralnu slobodu“ da se osvete zbog ubistva Sulejmanija, ali da će to učiniti „na mestu i u vreme po svom izboru“.

Evropska unija je upozorila da obogaćivanje uranijuma do čistoće od 20 odsto predstavlja „ozbiljno odstupanje“ od obećanja koje je Iran dao potpisavši nuklearni sporazum 2015.

Osim toga, u Evropi vlada zabrinutost da bi ovakvi potezi iranske vlade mogli da isprovociraju vojni udar Izraela.

Veruje se i da je odluka ka povećanju nivoa čistoće obogaćenog uranijuma usmerena na ojačavanje pozicija Teherana u pregovorima sa dolazećom administracijom Džozefa Bajdena.

Bajdenov tim je saopštio da je spreman da postigne dogovor o „usklađivanju“ kako bi se SAD vratile nuklearnom sporazumu i bile ukinute ekonomske sankcije Teheranu, a da bi za uzvrat Iran trebalo da se povinuje restrikcijama koje taj sporazum nameće, što podrazumeva i obogaćivanje uranijuma.

Do nedavno, Iran je proizvodio obogaćeni uranijum čistoće do 4,5 odsto, što je već prestavljalo kršenje limita od 3,67 odsto predviđenog sporazumom.