Iranka Narges Mohamadi dobitnica Nobelove nagrade za mir za 2023.

U obrazloženju nagrade stoji da je hrabra borba Narges Mohamadi imala „ogromnu ličnu cenu“.

„Sveukupno, iranski režim ju je hapsio 13 puta, osudio pet puta i i to ukupno na 31 godinu zatvora“, rekla je Berit Rajs-Andersen, šefica norveškog Nobelovog komiteta u Oslu.

Narges Mohamadi je „još uvek u zatvoru dok govorim“, dodaje ona.

Narges Mohamadi je iranska aktivistkinja i zamenica šefa Centra za branioce ljudskih prava, koji je osnovala nobelovka Širin Ebadi.

Mohamadi je više puta hapšena od 2011. godine i trenutno se nalazi u ozloglašenom zatvoru Evin u Teheranu zbog „širenja propagande“.

Ove godine je takođe bila uključena na BBC-jevu listu 100 inspirativnih i uticajnih žena iz celog sveta.

U maja 2016. osuđena je u Teheranu na 16 godina zatvora zbog osnivanja i vođenja „pokreta za ljudska prava koji vodi kampanju za ukidanje smrtne kazne“.

Mohamadi je 2021. opet uhapšena u Karadžu, provincija Alborz, dok je prisustvovala pomenu Ebrahimu Ketabdaru, koga su ubile iranske snage bezbednosti tokom protesta širom zemlje u novembru 2019.

U decembru prošle godine tokom protesta koje su pokrenuli ubistvo Mahse Aminija u pritvoru, Narges Mohamadi je u izveštaju koji je objavio BBC detaljno opisala seksualno i fizičko zlostavljanje zatočenih žena.

Januara ove godine dala je šokantan izveštaj iz zatvora koji detaljno opisuje stanje žena u zatvoru Evin, uključujući spisak od 58 zatvorenika i proces ispitivanja i torture kroz koje su prošle. Od ovih žena 57 je ukupno provelo 8350 dana u samici. Njih 56 osuđeno je na ukupno 3300 meseci zatvora.

Ovogodišnji pobednik treba da dobije novčanu nagradu od 11 miliona švedskih kruna, što je ekvivalentno skoro milion američkih dolara. To je uvećanje od 10 odsto u odnosu na prošlogodišnji iznos, piše BBC.

Primaoci će takođe dobiti diplome i jednu od legendarnih 18-karatnih zlatnih medalja Nobelovog komiteta.

Na prednjoj strani medalje prikazan je bočni profil osnivača Alfreda Nobela.

Na poleđini su prikazana tri muškarca koji „formiraju bratsku vezu“ sa natpisom „Pro pace et fraternitate gentium“, latinskom frazom koja znači „za mir i bratstvo ljudi“.

Od svog osnivanja 1901. Nobelova nagrada za mir je dodeljena 110 pojedinaca i 30 organizacija.

Prošlogodišnju nagradu podelili su aktivista za ljudska prava Aleš Bjajatski, Ukrajinski centar za građanske slobode, koji dokumentuje ratne zločine, i Memorijal, grupa za ljudska prava zabranjena u Rusiji.

Među ostalim prošlim dobitnicima su bili pakistanska obrazovna aktivistkinja za decu Malala Jusafzai i Abij Ahmed, premijer Etiopije.

Neke organizacije su dobile nagradu više puta. Međunarodni komitet Crvenog krsta osvojio je tri puta, a Kancelarija visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice dva puta.

Ove godine, kao i prošle, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nalazio se na vrhu liste mnogih kladionica. Ali stručnjaci za Nobelovu nagradu brzo su odbacili takve spekulacije, rekavši da je retkost da nagrada za mir ide u ruke ratnog lidera.

„To bi bilo kao da 1941. kažete da Vinston Čerčil, tadašnji britanski premijer, treba da dobije Nobelovu nagradu za mir. Ono što je radio u to vreme bilo je pokušaj da dobije rat. To je ono što Zelenski sada pokušava da uradi“, rekao je Den Smit iz SIPRI-ja.

Henrik Urdal, direktor Instituta za mirovne studije iz Osla je rekao da su mnoge kladionice davale šansu Zelenskom za nagradu samo zato što je „on dobro poznato ime“.

„Ovde kladionice pokušavaju da pronađu kandidate na koje su ljudi spremni da ulože novac – pa, izgube novac. Ne smatram da to odražava bilo kakvu stvarnu informaciju o verovatnoći da će on dobiti nagradu“, nastavio je Urdal.

Nobelovu nagradu za mir bira petočlani norveški komitet koji je izabrao parlament te države. Prema testamentu koji je ostao iza Alfreda Nobela, dodeljuje se svakome ko je radio na „bratstvu“ među nacijama, smanjivanju armija i održavanju mirovnih kongresa.

Praksa je da se ime pobednik strogo čuva u tajnosti do proglašenja.