Iranska vlada će koristiti program za prepoznavanje lica kako bi primorala žene da nose hidžab

Kako prenosi Gardijan, sekretar vladinog Odeljenja za promovisanje vrline i sprečavanje poroka Mohamad Saleh Hašemi Golpajegani najavio je u jednom intervjuu da će vlasti početi da koriste tehnologiju za nadgledanje žena na javnim mestima pošto je predsednik Ebrahim Raisi nedavno potpisao novi dekret o restrikcijama u oblačenju žena.

Dekret je potpisan 15. avgusta, oko mesec dana posle nacionalnog “Dana hidžaba i čednosti” 12. jula, koji je širom zemlje izazvao proteste žena koje su na društvene mreže postavljale svoje fotografije i video snimke bez pokrivenih glava na ulicama i u autobusima i vozovima.

Proteklih nekoliko nedelja, iranske vlasti su pokrenule intenzivniji obračun sa “neposlušnim” ženama, uz hapšenja, privođenja i primoravajući ih na “priznanja” na televiziji.

“Iranska vlada je već dugo razmatrala ideju da koristi programe za prepoznavanje lica u cilju identifikovanja ljudi koji krše zakon. Režim kombinuje nasilne ‘staromodne’ forme totalitarne kontrole ‘odenute’ u nove tehnologije”, kaže Azadeh Akbari, profesorka na Univerzitetu Tvente u Holandiji.

Hidžab, marama za glavu koju nose muslimanske žene, je postao obavezan posle Iranske revolucije 1979.

U decenijama koje su usledile, žene su pokušavale da ublaže ograničenja nametnutog dres koda.

Neke od žena koje su uhapšene zbog nepokoravanja novom dekretu su identifikovane kada su na internet postavljeni video snimci na kojima se vidi kako ih maltretiraju u javnom prevozu zbog toga što ne nose hidžab.

Jedna od njih, 28-godišnja Sepideh Rašno, je uhapšena kada se na društvenim mrežama pojavio video u kojem ju je zbog “neprikladnog odevanja” okrivio jedan od putnika u javnom prevozu, koga su zatim drugi putnici, koji su stali u njenu odbranu, primorali da izađe iz vozila.

Kako navode u grupi za zaštitu ljudskih prava “Hrana”, kada je uhapšena, Rašno je prebijena i zatim primorana da se na televiziji izvini putniku koji ju je maltretirao.

Rašno nije prva osoba koja je bila izložena nasilnoj represiji kao rezultat toga što je postala viralna na internetu.

Godine 2014, šest Iranaca – tri muškarca i tri žene – su osuđeni na godinu dana zatvora i 91 udarac bičem pošto je video snimak na kojem oni u Teheranu plešu na pesmu “Hepi” Vilijama Farela imao preko 150.000 pregleda.

Iranska vlada je od 2015. počela sa uvođenjem biometrijskih identifikacionih kartica, na kojima se nalazi čip u kojem su pohranjeni podaci kao što su skeniranje dužice oka, otisci prstiju i slike lica.

Borci za zaštitu ljudskih prava su izrazili zabrinutost da će se ove infromacije sada upotrebljavati za tehonologiju prepoznavanja lica kako bi se identifikovali ljudi koji krše obavezni dres kod, kako na ulicama tako i u sajberspejsu.

“Veoma veliki deo iranske populacije je sada u ovoj nacionalnoj biometrijskoj banci podataka, a mnoge javne službe su postale zavisne od biometrijskih identifikacionih kartica. Tako vlada ima pristup svim licima, znaju odakle su ti ljudi i mogu lako da ih pronađu. Osoba na viralnom video snimku može da bude identifikovana za nekoliko sekundi”, naglašava Akbari.

“Na taj način vlada poručuje: nemojte misliti da će neka mala stvar koja se događa negde u autobusu biti zaboravljena, mi znamo ko ste i pronaći ćemo vas i onda ćete morati da snosite posledice”, dodaje ona.