Irci i Česi glasaju za EU nakon prednosti desničara u Holandiji

Slobodarska partija (PVV) holandskog evroskeptika protiv imigracija Gerta Vildersa mogla bi napredovati u novom Evropskom parlamentu, prema izlaznim anketama koje joj daju drugo mesto sa sedam osvojenih mesta.

Očekuje se da će to biti samo prvi u nizu uspeha krajnje desničarskih stranaka širom EU za koje ankete pokazuju da će dobiti četvrtinu od 720 mesta u Evropskom parlamentu.

Većina od 27 zemalja Evropske unije — uključujući moćne Nemačku i Francusku — održavaju glasanje u nedelju, 9. juna, sa ukupno 370 miliona ljudi koji imaju pravo glasa.

Glasanje dolazi u vreme velike geopolitičke nestabilnosti skoro dve i po godine nakon što je počela ničim izazvana ruska agresija na Ukrajinu, uz upozorenja da Kremlj utiče na izbore kampanjom dezinformacija.

Krajnja desnica nastoji iskoristiti nezadovoljstvo među glasačima, umornim nizom kriza u proteklih pet godina od pandemije kovida do posledica invazije Moskve.

Izgledi zaokreta udesno uznemirili su glavne grupacije u Evropskom parlamentu, konzervativnu Evropsku narodnu partiju (EPP) i levičarske socijaliste i demokrate.

Oni su i dalje na putu da budu dva najveća bloka, ali sadašnja šefica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, koja dolazi iz EPP-a, možda će morati da dobije podršku dela krajnje desnice kako bi osigurala drugi mandat.

Fokus na imigraciju

U Holandiji, Vilders je svoju stranku već proglasio „najvećim pobednikom“ dok je nastavio da „jaše na talasu“ antiimigracionih osećanja nakon pobede na nacionalnim izborima prošle godine.

Ali njegov glavni protivnik Frans Timermans, čiji je savez zelene i levice izgledao spreman da dobije osam mesta u Evropskom parlamentu, insistirao je na tome da bi snažni rezultati proevropskih stranaka poslali „važan signal“.

Irska preuzima „dirigentsku palicu“ na izborima 7. maja i po prvi put u evropskim izborima migracija i sistem azila su se pojavili kao vodeća pitanja.

Mnogi kandidati se natiču na antiimigracionoj platformi, bilo kao nezavisni ili kao članovi raznih marginalnih nacionalističkih partija, koje su do sada imale ograničen uspeh u glasačkim kutijama.

S obzirom na to da je oko 20 odsto stanovništva rođeno izvan zemlje i da je rekordan broj tražilaca azila ove godine u Irskoj, antimigrantsko raspoloženje je eskaliralo.

Glavno pitanje ipak ostaje da li će desni centar Fin Gael premijera Simona Harisa osvojiti veći broj glasova od glavne opozicione stranke Sin Fejnu, a lokalni izbori su takođe održani istog dana.

Podrška levičarsko-nacionalističkom Sin Fejnu naglo je opala u poslednjih godinu dana, s njegovim progresivnim i promigracionim stavovima koji su izgledali u suprotnosti sa mnogim njegovim biračima iz radničke klase.

Apatija

Na istoku, češki političari se suočavaju sa široko rasprostranjenom apatijom prema glasanju za EU, nakon što je zemlja imala drugi najniži odziv birača poslednji put 2019. godine od 28,72 odsto.

Ankete su stavile centristički ANO pokret milijardera i bivšeg premijera Andreja Babiša na čelo, ispred koalicije desnog centra.

Strahovanje od ruskog miješanja poraslo je uoči glasanja nakon što su češke vlasti uništile web stranicu za koju se tvrdi da je bila oružje Kremlja za širenje ruske propagande.

Istraga o web stranici Glasa Evrope od tada se proširila na Belgiju — dom Evropskog parlamenta — nakon navoda da taj medij plaća neke poslanike EU.

Tokom vikenda fokus izbora će se prebaciti na veće ekonomije EU, kako se budu otvarala biračka mesta.

Predviđa se da će Nacionalni front Marin Le Pen biti na prvom mestu u Francuskoj, kao i stranka premijerke Đorđe Meloni u Italiji i krajnje desničarski Fidez mađarskog premijera Viktora Orbana.

U Nemačkoj, ekstremno desničarski AfD je drugi, iza opozicionih konzervativaca. U Austriji, krajnje desničarska Slobodarska partija izgleda na putu pobede, prenosi RSE.