„U Evropi nije drugi hladni rat, već pravi vrući rat“: Irina Borogan i Andrej Soldatov o novoj praksi regrutovanja špijuna

Razlog za novo zakonodavstvo je rat u Ukrajini, što je jasno rekao šef komiteta Dume za bezbednost Vasilij Piskarev: „Bilo je slučajeva da su deca, čak i osnovci, umešani u sabotaže. I vrlo često se komunikacija sa detetom odvija preko interneta“, rekao je on.

Ovo je istina. Ruska deca su rutinski hvatana u pokušaju sabotaže od sveopšte invazije na Ukrajinu 2022. što je dovelo do novog smrtonosnog rata u senci koji može uključiti skoro svakoga.

U prvih devet meseci ove godine, ruska finansijsko-obaveštajna agencija Rosfinmonitoring dodala je 93 maloletnika na listu terorista i ekstremista – rekord svih vremena, ukazuju u tekstu za CEPA.org Irina Borogan i Andrej Soldatov, ruski istraživački novinari i suosnivači Agentura.ru, koji prati aktivnosti ruske tajne službe.

Jedan od najmlađih bio je 14-godišnji Jegor Lauskis, koji je prošle godine osuđen na dve godine zatvora zbog paljenja relejne kutije. Šteta je iznosila manje od 10 dolara.

Prema ruskoj istrazi, tinejdžer, kojeg su Ukrajinci regrutovali preko Telegrama zajedno sa svojim prijateljem, bacio je flašu zapaljive tečnosti na šinu, snimio čin i poslao video svojim ukrajinskim nalogodavcima.

Čini se da je u poslednje vreme sve više maloletnika žrtvi novog obaveštajnog pristupa.

U septembru je FSB uhapsio dvojicu šesnaestogodišnjaka koji su zapalili helikopter u vojnoj vazdušnoj bazi u Omsku u Zapadnom Sibiru.

Priznali su da im je nepoznati muškarac ponudio 20.000 dolara koji ih je kontaktirao preko Telegrama i dao uputstva.

Dve nedelje ranije, druga dva dečaka, 13 i 14 godina, zapalila su drugi helikopter na heliodrom u gradu u Sibiru. Vatra ne samo da je uništila letelicu, već je i ozbiljno opekla njihova lica i ruke. Uhvaćeni su i odvezeni u bolnicu.

FSB je odgovorio većom represijom, tretirajući decu kao i okorele kriminalce: imena maloletnika stavljena su pored pravih terorista na Rosfinmonitoring, pored islamističkih ekstremista optuženih za masovnu pucnjavu na koncertnom mestu u Moskvi u martu kada je stradalo 145 ljudi.

Čini se da je rat u Ukrajini dramatično promenio ideju o tome kako može izgledati i delovati sredstvo koje je regrutovala strana obaveštajna agencija ili teroristička organizacija.

Hladni rat je uveo koncept obaveštajne imovine kao odrasle osobe vođene ideologijom ili novcem. Toj osobi je bio potreban period razvoja pre uspešnog angažovanja, a nakon toga period obuke i podrške.

To vi ih u suštini učinilo (u većini slučajeva to je bio on) članom grupe sa fiksnom podelom odgovornosti koju je vodio rukovodilac — bilo da se radi o militantu podzemne grupe otpora u sovjetskom Baltiku 1950-ih ili članu RAF (Frakcija Crvene armije) iz 1980-ih u Zapadnoj Nemačkoj, ili poznati terorista poput Karlosa Šakala.

Na vrhuncu obaveštajnih bitaka Hladnog rata 1980.-ih, ljudi kao sredstvo regrutovano od strane zapadnih agencija u Sovjetskom Savezu nikada nisu bili deo grupe, već su uvek imali dugoročnog rukovodioca sa kojim su razmenjivali poruke nakon ubrzanog kursa bezbedne komunikacije.

Sovjetske špijunske agencije koristile su iste tehnike i obično su se trudile da svoju ‘imovinu’ na Zapadu obuče da rade na veoma rigidan način, prema planovima razvijenim i odobrenim u Moskvi.

Kao rezultat toga, broj potencijalnih sredstava dostupnih za regrutaciju za obaveštajne agencije nikada nije bio veliki.

U nekom trenutku, zapadni špijuni su prećutno prihvatili da su ljudi koji će najverovatnije biti regrutovani bili takozvani Walk-ins -oni koji su prvo odlučili da rade za Zapad, a zatim pronašli način da se približe zapadnim agencijama.

Tako je CIA dobila Adolfa Tolkačeva – takozvanog špijuna od milijardu dolara – koji je otkrio tajne visoke tehnologije između 1979. i 1985.

Na isti način, KGB je uzeo Aldriča Ejmsa i Roberta Hansena – dvojicu od najvrednijih sovjetskih agenata u CIA-i i FBI-u, respektivno: obojica su se dobrovoljno prijavila da špijuniraju za sovjetske obaveštajne službe u zamenu za ogromne finansijske nagrade.

Rat u Ukrajini promenio je tu percepciju u nešto mnogo manje glamurozno. Među ruskom imovinom koju je regrutovala ukrajinska obaveštajna služba – ona koja je do sada presretnuta – bili su mladi aktivisti idealisti, ali i deca koja su se obraćala preko Telegrama i nudila novac.

Ruska obaveštajna služba se takođe okrenula drugačijoj vrsti regruta – sitnim kriminalcima, nedavnim migrantima, izgubljenim dušama i svim vrstama maverika željnih da brzo zarade tako što će se pridružiti ruskim sabotažnim ili propagandnim operacijama u Evropi.

Za tu fundamentalnu promenu delimično je kriv razvoj telekomunikacionih tehnologija.

Ali glavni razlog je činjenica da ono što sada imamo u Evropi nije drugi hladni rat, već veoma pravi vrući rat, gde etička ograničenja, uključujući i ona za obaveštajne agencije, postaju prva žrtva. Rukavice su skinute.