Tajni policajci i žene Kremlja okupiće se uz votku na velikim žurkama 20. decembra, na Dan čekista (reč čekista potiče od skraćenice za prvu sovjetsku službu državne bezbednosti) i razmišljati o najprometnijoj godini u poslednje vreme.
Kako pišu u analizi za Centar za evropske analize Irina Borogan i Andrej Soldatov, ruski istraživački novinari i suosnivači Agentura.ru, koji prati aktivnosti ruske tajne službe ruski špijuni i saboteri su na putu.
Godina 2024. biće upamćena po pokretanju izuzetno eskalirane kampanje političkih ubistava i sabotaže u inostranstvu, kombinovane sa sve brutalnijom represijom kod kuće.
U Rusiji je Aleksej Navaljni, Putinov najveći neprijatelj, čije ime se Kremlj nikada nije usudio da spomene, umro u radnom logoru severno od Arktičkog kruga u februaru. Nije važno da li su državni agenti zadali smrtni udarac – to je bilo ubistvo iz siledžijstva ili nemara.
Izvan zemlje, ruske agencije su pojačale žar intenziviranjem diverzantskih operacija i napada na disidente i prebege u Evropi.
Paljevine, eksplozije i poremećaji transportnih sistema i prekidanje podmorske infrastrukture često su se dešavali širom kontinentalne Evrope i u Velikoj Britaniji ove godine.
Nemačke vlasti su u aprilu uhapsile dvojicu muškaraca sa dvojnim državljanstvom nemačkim i ruskim zbog sumnje da su planirali sabotažne napade na vojnu bazu u Bavarskoj. Poljska je u maju uhapsila trojicu muškaraca – dvojicu Belorusa i jednog Poljaka – zbog podmetanja požara i sabotaže u ime Rusije.
U martu je zapaljeno skladište povezano sa Ukrajinom u Lejtonu, u istočnom Londonu. Policija je uhapsila četiri osobe pod optužbama koje su uključivale planiranje podmetanja požara i pomaganje ruskim obaveštajnim službama.
Sledećeg meseca, objekat u Južnom Velsu koji pripada britanskoj odbrambenoj, bezbednosnoj i avio-kompaniji BAE pogođen je eksplozijom i zapalio se.
Kremlj je ove godine nastavio lov na disidente, opozicione političare i prebege u inostranstvu. U međuvremenu, ruske tajne službe su počele da ciljaju građane Evropske unije, nešto u šta se sovjetska obaveštajna služba nikada nije upustila tokom Hladnog rata.
Ubistvo ruskog pilota helikoptera Maksima Kuzminova u Španiji u februaru – šest meseci nakon njegovog bekstva u Ukrajinu – pokazalo je sposobnosti ruske obaveštajne službe da ubija svoje neprijatelje u inostranstvu, kao i nespremnost evropskih zemalja da se izbore sa ovakvom vrstom napada.
A ubistvo pilota prebega nije bilo iznenađenje – ubrzo nakon Kuzminovljevog bekstva, ruska TV je emitovala intervju sa grupom maskiranih ljudi, za koje se kaže da su oficiri GRU, koji su obećali da će ga ubiti.
Najnečuvenija od ruskih obaveštajnih operacija bio je pokušaj ubistva istaknutog nemačkog biznismena.
Sredinom jula, mediji su izvestili da su američke i nemačke obaveštajne službe poremetile zaveru agenata Kremlja da ubiju Amina Papergera, šefa vodećeg nemačkog proizvođača oružja Rajnmetala, glavnog dobavljača artiljerijskih granata za Ukrajinu.
Ciljanje na stranog državljanina označava dramatičnu promenu ruske taktike u inostranstvu.
Zavera da se ubije Paperger nije bio prvi napad na Evropljanina u zapadnoj Evropi koji su pokušale ruske obaveštajne službe.
Saslušanja u londonskom Centralnom krivičnom sudu, Old Bailey, razotkrila su rusku špijunsku ćeliju bugarskih državljana koji žive u Velikoj Britaniji koji su planirali kidnapovanje Hrista Grozeva, bugarskog istraživačkog novinara, zajedno sa ruskim novinarom u egzilu, Romanom Dobrohotovim.
Ovo je odražavalo agresivnu novu strategiju Kremlja 2024. Počeo je i pokušaj hvatanja i izručenja ruskih muzičara koji su napustili zemlju nakon rata u Ukrajini.
U januaru su lokalne imigracione vlasti na Tajlandu pritvorile popularni rok bend Bi-2 na zahtev Kremlja zbog njihove antiratne aktivnosti, što se u Rusiji smatra zločinom.
Na sreću, u roku od 48 sati, svi muzičari su pušteni nakon intervencije izraelskih i australijskih vlasti. Ubrzo su otišli u Tel Aviv.
Ali ogromna ruska dijaspora, koja sada broji milione kada se uračunaju svi oni koji su otišli u proteklih 30 godina, naučila je lekciju.
Mnogi antiratni umetnici u egzilu sada se drže podalje od zemalja koje su prijateljske Kremlju – a ta lista je ove godine sve duža.
Pa ipak, 2024. je još jednom dokazala – kao što je Robert Brauning rekao u drugom kontekstu – da domet ruske obaveštajne službe prevazilazi njen domet.
Ovo je bila još jedna godina krvavih i skupih neuspeha. Još jednom, Putinov glavni stub stabilnosti – FSB – pokazao se kao dobar u represiji i ubijanju, ali ni približno dobar u prikupljanju obaveštajnih podataka.
FSB, u svojoj ulozi antiterorističke agencije, nije uspeo da spreči napad Islamske države na centar grada Krokus u Moskvi u martu, u kojem je poginulo 145 ljudi, a 551 ranjena.
Kao obaveštajna agencija, FSB nije uspeo da spreči ukrajinski upad u oblast Kursk u avgustu i nije uspeo da ga zaustavi kao agencija zadužena za odbranu ruskih granica.
A 17. decembra nije uspela da zaštiti general-potpukovnika Igora Kirilova, šefa vojnih jedinica radiološke zaštite, od ubistva ukrajinskih agenata u Moskvi.
Ali kao i 2023. godine, Putin je odlučio da ne kazni svoje najviše bezbednosne zvaničnike za njihove greške, uprkos visokoj ceni koju je platio režim koji sebe definiše odlučnošću i snagom i koji političku stabilnost stavlja iznad svake druge vrline.
Dok je FSB izgubio nekoliko oficira zbog represije, većina su bili operativci srednjeg nivoa uhapšeni i procesuirani zbog optužbi za korupciju.
Druge agencije uopšte nisu bile na meti represije, što je bila poruka nekažnjivosti koja ih je ohrabrila da postanu još agresivnije.
Nije da je Kremlj odjednom izgubio apetit za represijom. Naprotiv. Ove godine ciljano je nekoliko ključnih ministarstava.
Tokom jeseni, Ministarstvo energetike je izgubilo dva privedena i zatvorena zamenika ministra;
Ministarstvo saobraćaja je uhapsilo bivšeg zamenika ministra; uhapšen je bivši šef kulture moskovske vlade; a zamenik načelnika Ministarstva digitalnih komunikacija i razvoja je u zatvoru od prošle godine.
Ministarstvo odbrane je pretrpelo najveći udarac, jer je priveden veliki broj zvaničnika na najvišem i srednjem nivou.
Čemu svi ovi zamenici i resorni načelnici? Nije slučajno. Rukopis Kremlja je da zamenika dovuče i stisne (obično je muškarac) zbog kompromitujućih materijala o njegovim šefovima i kolegama.
Svi razumeju pravila, što pomaže da se Putinove sluge drže na kratkoj uzici i minimiziraju verovatnoću neslaganja među elitom.
Sve će to pružiti mnogo hrane za razmišljanje na ovogodišnjoj proslavi Čekista. Oni će deliti piće u svojim kancelarijama na Lubjanki u uverenju da će još jedna godina represije doneti još jednu godinu političke stabilnosti. A možda bi moglo, ili će možda FSB ponovo biti zatečen nesvesno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.