Ruski novinar Andrej Soldatov o tome kako je Kremlj osudio njegovog oca na rad u koloniji: “Ruska država – osvetoljubiva i sve nasilnija”

Soldatov (72) je neizlečivo bolestan.

Nuklearni fizičar po obrazovanju, Soldatov je svoju karijeru napravio u Kurčatovskom institutu za atomsku energiju, vodećem sovjetskom nuklearnom istraživačkom objektu tokom Hladnog rata.

Pored istraživanja o atomskom oružju, naučnici u Kurčatovu su bili uključeni u mnoge ključne odbrambene projekte, od sovjetskih nuklearnih podmornica do laserskog oružja. Kao rezultat toga, institut je imao uzvišeni status u Sovjetskom Savezu, ukazuju u analizi za CEPA.org Irina Borogan i Andrej Soldatov, ruski istraživački novinari i suosnivači Agentura.ru, koji prati aktivnosti ruske tajne službe. Aleksej Soldatov je otac Andreja Soldatova.

My father brought the Internet to Russia when it was still the Soviet Union. Now the authorities threw him to jail.

Russia Jails the Father of Russia’s Internet https://t.co/XIIa87s5pZ

— Andrei Soldatov (@AndreiSoldatov) July 23, 2024

Zbog toga je institut uživao stepen slobode nezamisliv za druge sovjetske istraživačke centre. Između ostalog, to je značilo da institut ima telefonsku liniju sposobnu za međunarodne pozive, nešto što je nezamislivo u skoro svakoj drugoj instituciji.

Soldatov, koji je u Institutu Kurčatov bio poznat po tome što je koristio računare više nego bilo ko drugi za svoj posao, sanjao je da izgradi mrežu u institutu.

Oko sebe je formirao tim programera, a 1990. su počeli da razmišljaju kako da povežu institut sa drugim istraživačkim centrima u zemlji.

Trebalo im je ime za ovu mrežu, vodili su nasumični program za odabir reči na engleskom. Program je osmislio Relcom.

U avgustu te godine mreža Relcom je postala stvarnost, povezujući Kurčatovski institut u Moskvi i Institut za informatiku i automatizaciju u Lenjingradu, udaljenom oko 800 kilometara.

Zatim je uspostavljena veza sa istraživačkim centrima u Dubni, Serpuhovu i Novosibirsku. Mreža je koristila obične telefonske linije, a propusni opseg je bio izuzetno uzak – mreža je bila sposobna samo za razmenu jednostavnih e-poruka. Ali Relcomov tim je sanjao o povezivanju sa svetom.

Prva sovjetska veza sa globalnim internetom uspostavljena je 28. avgusta 1990. kada su programeri Kurčatova razmenili mejlove sa univerzitetom u Helsinkiju u Finskoj.

Izolovani Sovjetski Savez, zahvaljujući Relcomu, sada je bio povezan na globalni Internet. Relcom se brzo proširio i mnogi su počeli da koriste reč Relcom kao skraćeni izraz Internet ili e-pošta.

Bila je to veoma antisovjetska ideja – da se ljudi odmah povežu i unutar zemlje i u svetu. Sovjetski Savez je bio zemlja u kojoj je hijerarhija bila sve i gde je svaki akt zahtevao obavezno prethodno odobrenje.

Prvi politički test za Relcom došao je kada je KGB organizovao puč u avgustu 1991.

KGB je blokirao i zabranjivao tradicionalne medije, ali nisu obraćali pažnju na internet u nastajanju.

Soldatov je bio daleko od Moskve, u Vladikavkazu, ali kada je pozvao svoje ljude u Kurčatovski računski centar, insistirao je na jednom i samo jednom: neka linija bude otvorena.

Relcom je ostao operativan, šireći vesti o otporu u Moskvi i drugim gradovima Evropi i SAD. Bilo je izuzetno efikasno jer je mreža bila potpuno horizontalna – prvog dana puča neko u Relcomovom timu je došao na ideju koju su nazvali „Režim N1“: da zamoli sve pretplatnike Relcoma da pogledaju kroz prozor i pošalju tačno nazad ono što su videli – samo činjenice, bez emocija.

Ubrzo je Relcom dobio kaleidoskopsku sliku o tome šta se dešava širom zemlje, šireći izveštaje očevidaca od pretplatnika zajedno sa izveštajima vesti.

Postalo je jasno da su tenkovi i trupe prisutni samo u dva grada – Moskvi i Lenjingradu – i da puč neće uspeti.

Tokom 1990-ih, novi ruski Internet je procvetao, a Soldatovljev Relcom je postao samo jedan od mnogih srednjih provajdera internet usluga.

Uprkos tome, ostao je široko poštovan, u zemlji i inostranstvu, zbog svoje stručnosti u upravljanju internetom.

Takođe je pomogao u osnivanju organizacija koje su od tada pružale tehničku okosnicu ruskog Interneta – uključujući distribuciju imena domena i IP adresa.

Godine 2008. predsednik Medvedev, veliki ljubitelj internet tehnologije, koji se pozicionirao kao neka vrsta liberala, pozvao je Soldatova u svoju vladu kao zamenika ministra komunikacija zaduženog za internet.

Soldatov je tu proveoa samo dve godine i otišao je u novembru 2010, ne želeći da podrži vladine ideje o kojima se tada raspravljalo, kao što je razvoj nacionalnog računarskog operativnog sistema ili nacionalnog pretraživača koji bi odvojio ruski internet od globalne mreže.

Uvek je verovao u horizontalnu, globalnu prirodu mreže.

To ga nije učinilo veoma popularnim. Godine 2019. protiv njega je pokrenuta krivična istraga, odluka koju je pokrenuo Andrej Lipov, šef odeljenja za internet u predsedničkoj administraciji.

Čak i pod istragom, Soldatov je nastavio da radi na nekoliko istraživačkih projekata, uključujući AI.

Sada je njegov tužitelj, Andrej Lipov, šef Roskomnadzora, ruske agencije za cenzuru interneta, a Aleksej Soldatov je u zatvoru.

Ruska država, osvetoljubiva i sve nasilnija po prirodi, odlučila je da mu uzme slobodu, što je savršena ilustracija načina na koji se Rusija odnosi prema ljudima koji su doprineli modernizaciji i globalizaciji zemlje.

Njegov pravi zločin u očima ovog opakog režima? Nezavisan um, istinski integritet i sin koji živi u egzilu odakle piše o diktaturu u svojoj domovini.

Oca nisam video četiri godine, otkako sam napustio Rusiju. Nadam se da ću još imati priliku da ga vidim još jednom.